Sa svojom implicitnom paranojom, kultura otkazivanja je očajnički i očigledno uzaludan pokušaj kompenzacije za realno nasilje i netoleranciju koje seksualne manjine već dugo trpe u našim društvima.
Dok Putin preti nuklearnim napadom, hiljade Ukrajinaca navodno se prijavilo za seksualnu zabavu u Kijevu. Jedna učesnica to objašnjava ovako: „To je megaoptimizam Ukrajinaca.“
Iranski muškarci koji skandiraju Zan, Zendegi, Azadi znaju da je borba za prava žena borba i za njihovu slobodu, da je ugnjetavanje žena samo najvidljivija manifestacija državnog terora.
Kijev će morati da izabere hoće li biti zaista evropski, tako što će učestvovati u univerzalnom emancipatorskom projektu? Ili će postati deo populističkog talasa nove desnice?
Ispod površine herojskog otpora Ukrajine odvija se borba za njenu dušu. Bilo bi tragično kada bi Ukrajina pobedila ruski neoimperijalizam samo da bi se priklonila zapadnom neoliberalizmu.
Nedavna kriza na severu Kosova izbila je i ubrzo zamrla, jer niko nije želeo eskalaciju. Ali izbiće opet, jer Rusija manevriše u balkanskoj senci kako bi podstakla tenzije koje su krizu i izazvale.
Poslednjih nedelja zapadna javnost je opsednuta pitanjem šta se dešava u Putinovoj glavi. Zapadni komentatori nagađaju da li mu ljudi iz užeg okruženja govore istinu. Da li je bolestan ili poludeo?
Kažu da bi prekid uvoza ruskog gasa bio samoubistvo Evrope. Ali šta ako bi to bilo oslobađajuće? Ne bismo ušli u istoriju kao društvo koje je izumrlo jer mu se nije isplatilo da preživi.
Takozvani oligarsi u Rusiji i drugim bivšim komunističkim zemljama, buržoaski su pandan onoga što je Marks zvao lumpen-proletarijatom: nemisleća kohorta podložna političkoj manipulaciji jer...