Vučić viče u mikrofon ne dam Kosovo, opozicija mu odgovara: ne damo Kosovo. Vučić kaže ništa nećemo potpisati, opozicija kaže: ništa ne sme da se potpiše. Samo što to nije opozicija.
Priča bi mogla biti univerzalna. Ali, nije. Kada se gleda iz Srbije, Đoković nije Novak, nego je samo – „Srbin“. Kao „Srbin“, on se nekome tamo osvetio, pokazao im, bio je jači od svih… a oni su mu podmetali, vređali ga i zapravo nikada ga neće voleti samo zato što je… pa šta drugo nego – „Srbin“.
Kada Dodik odlikuje Putina, to zapravo Srbi odlikuju Putina. A kada odlikuju Putina, oni u stvari odlikuju sebe. Smešno je Dodikovo objašnjenje zašto je Putin zaslužio orden.
Bila je ovo još jedna od gorih godina, jer u tom nizu od 2012. naovamo svaka naredna godina gora je od prethodne. Ne treba sumnjati, 2023. glatko će nastaviti niz. Ako se ne dogodi čudo.
U opusu Latinke Perović mene su zanimale tri stvari: njena želja da utemelji istoriju liberalne misli u Srbiji, njen pogled na raspad Jugoslavije i uticaj ruskih mislilaca na domaću političku misao.
Besni rat učenika protiv nastavnika. I nastavnici su u nemilosrdnom sukobu protiv đaka i države. Ratuje i država, protiv nastavnika i đaka, a preti i roditeljima. U ratu su, takav je utisak, svi protiv svih.
Napad na Rushdieja je napad na njegov život. To nema veze sa slobodom govora. Rushdieju je ukinuto pravo na život. Umesto slobode govora, trebalo je sve vreme braniti pravo na život.
Da bi se održavao identitet žrtve, stalno se mora ponavljati priča o „generativnom“ nasilju. A da bi se priča ponavljala, treba se praviti kao da nikada pre nije ni ispričana.
Svetom šetaju ruski špijuni. Jednog je upravo razotkrila holandska obaveštajna služba. Taj se predstavljao kao Brazilac. A prijavio se na praksu u Međunarodnom krivičnom sudu (ICC) u Hagu.