Prvi put je, kažu, uvek najteže. Posle se navikneš. Recimo, prvi put gledati svoj grad – ili barem onaj najintimnije svoj između nekoliko gradova koje razložno nazivaš svojim – očima stranca ili, hajde de, ljubazno primljenog gosta. Recimo, prespavati prvi put u hotelu u gradu u kojem si imao dom, jedini koji ćeš ikada steći, jer sve ostalo su tek stanovi. Posle nekako oguglaš, srodiš se s perspektivom čudnoga gosta, onoga koji je nekako domaćiji od mnogih domaćina.
Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bila je dokle se stiglo u suočavanju sa istinom o zločinima počinjenim u poslednjem ratu na prostoru bivše Jugoslavije. Sagovornici su bili Janja Beč, sociolog koja se bavi istraživanjem zločina i genocida u tom ratu, i Lino Veljak, profesor Filozofskog fakuleta u Zagrebu.
Australija je velika i okružena još većim oceanom. U blizini je puno pacifičkih otoka gdje Interpol nije baš najaktivniji. Dragan Vasiljković ima dovoljno veza u vojnom i obavještajnom polusvijetu da si pribavi lažne papire. Pritom je iskusan pilot i vješt pomorac. Mogu ga zamisliti kako jedri ili leti malom Cessnom nad Pacifikom Tako je to kad nekoga ne drže u pritvoru.
Skuplje namirnice i komunalije, novi porezi i nameti, akcize, umanjene plate i neizvesnost zaposlenja... svakodnevni su problemi s kojima se građani suočavaju.
Dok ugledni dnevnici Washington Post i L. A. Ti mes gube čitatelje, “neobjektivni” news-portal Huffington Post osvaja Ameriku, a tabloid National Enquirer konkurira za Pulitzerovu nagradu
Stručnjaci se slažu - BiH je dejtonskim ustavom dobila unutrašnji ustroj nepoznat modernim društveno-političkim sistemima, pa čak ni teorijama državnih uređenja uopšte. To je neka mješavina konfederalnog i federalnog, sa nejasnim, isprepletenim i sukobljenim ovlaštenjima jedinica i centralne vlasti. Nedavni, čini se logičan, vapaj jedne opštine da iz jednog kantona pređe u drugi mnogi su ocijenili kao otvaranje Pandorine kutije.
Nakon Jadranke Kosor i Boruta Pahora, i Ivo Josipović i Boris Tadić održali su prve pokazne vježbe iz nečega što se već može nazvati – izletničkom diplomacijom. Ukazavši se potpuno nenajavljeno u Opatiji na “susretu bez kravata”, uz dobro režirano čavrljanje pred kamerama o sportu i turizmu, htjeli su očito pripremiti svoje dvije zemlje na novo razdoblje odnosa u ex-ju regiji, kada i slastan ručak ili posjet nekoj izložbi mogu biti dovoljno dobar razlog da se sastanu.
„Super je deda“, kaže mi pre izvesnog vremena moj poznanik, deklarisani levičar, a oči mu pri tom zaneseno cakle, „devedeset dve godine, ej! A bistriji i luđi od svih ovih današnjih nazovi političara zajedno.“
Kada bi na jednu gomilu zgrnuli pare izgubljene nemarom ili neznanjem od Petog oktobra naovamo, kolika bi to gomila bila?! Lanac slučajeva uludo izgubljenog novca nikako da se prekine. A obećavali su promene na bolje! Da se sve, kao u uređenim zemljama, svede na izuzetke koji se odmah sankcionišu