U petak navečer, dva dana prije izbora i svega nekoliko sati prije početka izborne šutnje našao sam se s nekolicinom ljudi iz stožera na HTV-u, a kako bi pratili posljednje sučeljavanje koje je tamo vodio Branimir Bilić. Samo sučeljavanje smo pratili u tzv. Intim baru zajedno s djelatnicima stožera protukandidata s time da su oni zauzeli prvi red ispred televizora dok smo mi odozada promatrali sučeljavanje.
To što je novčanik prosečnog Srbina regionalni gubitnik, ne zabrinjava mnogo ekonomiste. – Poređenjem međusobne kupovne moći, građani Srbije bolje stoje samo od Makedonaca i Bosanaca
Svirao ja u jednom klubu koji neka ostane anoniman (nema ga više), moji sinovci iz Čente, blizanci okrenuti od malih nogu bluzu, pitaju bi li oni mogli tamo da sviraju jedan sat, promotivno što bi se reklo, imaju i pevačicu, iz Idvora, odlično, kažem, ama ih nisam video otkako su bili deca i ne znam kako sviraju te prepredeno upitam poslodavku bi li se obradovala besplatnom nastupu jednog banatskog bluz trija koji je trenutno baš slobodan, kako da ne, svima beše dosta moga zuluma i moga gitariste, uglavnom, dođu moji krvni srodnici u klub, počnu da sviraju gitare, devojka zapeva, publika zapljeska, a čiči se ote: „Ovo su moji sinovci!“
Direktorka Trezora i viceguverner, zadužen za monetarnu politiku, zajedno su pravili plan isplata države, a i kupovina dinara za devize koje je država povukla od MMF-a bila je najavljena, kaže ministarka finansija Diana Dragutinović: Za preokret, kad su u pitanju očekivanja u vezi sa kursom, najvažniji je kredibilitet NBS
Još dok je šefica poslaničke grupe DS i njenih kompanjona Nada Kolundžija objašnjavala da je svojevremeni Tadićev boravak u Srebrenici prava mera za stav Srbije („Nisu nam potrebne posebne rezolucije“), njen partijski i državni šef se, uživajući u blagodetima Dodikovog gostoprimstva povodom Dana „državnosti“ i krsne slave RS, nesebično potrudio da mu poslanica „proguta knedlu“.
Naravno da je referendum demokratsko pravo građana Republike Srpske, ali bojim se da bi takav rasplet situacije u uslovima svojevrsnog međunarodnog protektorata mogao da bude kontraproduktivan.
Početnici u biznisu prošle godine su bili oprezniji. Lošiji privredni ambijent je uplašio mnoge, a rezultat je - deset odsto (5.769) manje novoosnovanih privrednih društava i preduzetničkih radnji nego godinu dana ranije. Da se nisu plašili bez razloga dokazuje činjenica da je u 2009. godini 724 više ugašenih preduzeća nego što je ih je bilo u 2008. Kada se podvuče crta, prema podacima Agencije za privredni registar, početak nove godine dočekalo je 10.463 malih i srednjih preduzeća više nego godinu ranije.
Najzastupljenije delatnosti među 9.869 novoosnovanih privrednih društava su - trgovina na veliko, konsalting i menadžment poslovi, grubi građevinski radovi, restorani i prevoz robe u drumskom saobraćaju. Preduzetnici (38.985) su profit tražili otvarajući najviše restorane, barove, trgovine na malo, baveći se taksi prevozom, ali i frizerajem i kozmetikom.
Mnogi, međutim, nisu opstali, pa su identične delatnosti najzastupljenije i među brisanim subjektima. Jedina razlika je kod radnji, gde su „katanac“ na posao u velikoj meri (njih 1.770) stavili na trgovine na tezgama i pijacama, dok frizeri i vlasnici kozmetičkih salona nisu na „top 5“ listi ugašenih poslova.
Poslodavci objašnjavaju da ih takva situacija mnogo ne iznenađuje. Ljudi osnivaju posao s malim kapitalom, suoče se sa ogromnom administracijom, nagomilaju im se takse i, na kraju - dignu ruke.
- Jedini lek je da se malim i mikro preduzećima, a to su ona sa jednim ili dvoje zaposlenih, pomogne prvih godina rada - kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije. - Prve godine bi mogao da im se oprosti porez na zarade, da plaćaju samo doprinose. Da bi oni koji započnu posao i opstali, morala bi, smatra Rajić, da se promeni i struktura preduzeća. Problem Srbije je što se svi bave trgovinom i uslugama. U proizvođačke vode retko ko se upusti. Pokretanje posla je tu znatno skuplje, ali bez onih koji zarađuju proizvodeći i izvozeći, napominje Rajić, ovi koji se bave ugostiteljstvom - nemaju mušterija.
- Sasvim je logično da se najviše otvaraju restorani i barovi. Ljudima deluje da je tu lako opstati - kaže Rajić. - Međutim, zbog velikih dažbina, nije to baš jednostavno. Broj novoosnovanih proizvođačkih preduzeća svake godine mora da bude za 1.000 veći od broja takvih ugašenih. Mi smo siromašna zemlja jer se svi bave trgovinom i uslugama. Država ne stimuliše proizvodnju. Trenutno uvozimo 65 odsto ambalaže, a sve bi to moglo ovde da se pravi. Možda bi ostalo i za izvoz.
KAO PEČURKE SVAKE godine u Srbiji se otvori veliki broj preduzetničkih radnji, ali ih se skoro isto toliko i ugasi. Tokom 2009. otvoreno ih je 38.985 - za 4.390 manje nego u 2008. Za godinu dana, međutim, iz registra je izbrisano čak 34.909 radnji - 337 više nego u 2008.
Nakon podnošenja srpske kandidature za članstvo u EU, mediji na Zapadu upozorili su da je Srbija još uvijek opterećena nacionalizmom. U kojoj mjeri je nacionalizam i danas prisutan u Srbiji, i šta su njegova uporišta?
Sigurno ste primjetili da se krajem ili početkom godine dešavaju katastrofe, tzv. sila prirode. Prije dvije godine, imali smo cunami u Indonezijskom arhipelagu. Ove godine, planeta nas je ,,počastila“ sa nekoliko desetina hiljada mrtvih koje je izazvao zemljodrm na Haitiju.