Stručnjaci se slažu - BiH je dejtonskim ustavom dobila unutrašnji ustroj nepoznat modernim društveno-političkim sistemima, pa čak ni teorijama državnih uređenja uopšte. To je neka mješavina konfederalnog i federalnog, sa nejasnim, isprepletenim i sukobljenim ovlaštenjima jedinica i centralne vlasti. Nedavni, čini se logičan, vapaj jedne opštine da iz jednog kantona pređe u drugi mnogi su ocijenili kao otvaranje Pandorine kutije.
Nakon Jadranke Kosor i Boruta Pahora, i Ivo Josipović i Boris Tadić održali su prve pokazne vježbe iz nečega što se već može nazvati – izletničkom diplomacijom. Ukazavši se potpuno nenajavljeno u Opatiji na “susretu bez kravata”, uz dobro režirano čavrljanje pred kamerama o sportu i turizmu, htjeli su očito pripremiti svoje dvije zemlje na novo razdoblje odnosa u ex-ju regiji, kada i slastan ručak ili posjet nekoj izložbi mogu biti dovoljno dobar razlog da se sastanu.
„Super je deda“, kaže mi pre izvesnog vremena moj poznanik, deklarisani levičar, a oči mu pri tom zaneseno cakle, „devedeset dve godine, ej! A bistriji i luđi od svih ovih današnjih nazovi političara zajedno.“
Kada bi na jednu gomilu zgrnuli pare izgubljene nemarom ili neznanjem od Petog oktobra naovamo, kolika bi to gomila bila?! Lanac slučajeva uludo izgubljenog novca nikako da se prekine. A obećavali su promene na bolje! Da se sve, kao u uređenim zemljama, svede na izuzetke koji se odmah sankcionišu
Na Veliki petak, već u ranim popodnevnim satima, započeće živa priča o životu i vaskrsenju. I nije slučajno da je to prolećna priča. I niko se neće usuditi danas, uz obilje citata i navoda, da navede reči apostola Pavla iz poslanice prve Korinćanima 14.19 – „Ali u crkvi volim pet riječi umom svojim reći, da se drugi pomognu, negoli hiljadu riječi jezikom“. A danas će Njega zasuti citatima, legendama, pa i lažima.
Samo dan nakon što je parlamentarna većina izboksovala Deklaraciju o Srebrenici, mediji u Beogradu se bave „suštinskom dilemom“. Ne pitanjem zašto „javni servis“ nije, recimo, pre nego što će se Srbija izjasniti jel bilo uopšte zločina u Srebrenici, prikazao dokumentarni film o stradanju osam hiljade Bošnjaka, podsetila ovaj narod šta se to tih nekoliko stravičnih dana jula 95. dešavalo u Potočarima, kako je „heroj“ Mladić slavodobitno saopštio da srpskom narodu, posle pet vekova, vraća od Turaka „oslobođenu“ Srebrenicu.
Jesmo li se toliko emancipirali od ideologije navodno mračne prošlosti da je sada legitimno biti kulturni jugonostalgičar, jer je taj pojam lišen ideološkog naboja? I otkuda odjednom provala te iste prošlosti, samo sada u kulturnom ruhu? Fenomen podgrijavanja nostalgije za prošlim danima kroz prizmu kulture za tportal analizira Slavenka Drakulić.
Udruženje novinara Srbije, koje je tokom ratnih devedestih okupljalo neka od imena koja su u velikoj meri, medijski kreirala politiku Miloševićevog režima, predložilo je da pojedine ulice dobiju imena novinara čija ubistva već godinama nisu rasvetljena, a počinioci kažnjeni. Ova ideja, međutim, ponovo je pokrenula niz drugih pitanja i nerazrešenih odnosa između dve najveće novinarske organizacije u Srbiji.
Bez zakona o platama službenika, Federacija ne ispunjava uslove MMF-a za isplatu kredita. I dok MMF poručuje da je spreman pričekati kvalitetno zakonsko rješenje, građani gube strpljenje i najavljuju masovne proteste.