Buka

U kolumni pod naslovom Patriotizam (http://www.nezavisne.com/kolumne/vijesti/56948/Patriotizam.html)  Željko Ivanković prevodi značenje ove latinske riječi sa nekadašnjeg „ljubav prema domovini“ iliti domoljublje na sadašnju sbh-varijantu:  droboljublje! Ova nakaradna značenjska geneza ima i „međustanicu“, pa se patriotizam „kod nas ... nerijetko shvaća i kao rodoljublje, što će reći ljubav prema rodu, plemenu, narodu”.

Nema tog zločina u ratovima devedesetih koji nije savršeno uklopljen u mat(r)icu svoje nacije/države/strane

Kada je Mulamba Ndaje, zairski fudbaler, dobio crveni karton na utakmici protiv Jugoslavije na Svetskom prventvu u Zapadnoj Nemačkoj, novinari su pitali zairskog selektora Blagoja Vidinića da prokomentariše „slučaj“. Vidinić je odgovorio: „Prestup apsolutno zaslužuje crveni karton. Imam samo jednu sitnu primedbu - nije igrač sa brojem 13 šutnuo sudiju, već onaj sa brojem dva, Ilunga Mvepu“.

Pričao mi je ćaća ima nekolika mjeseca, znam da je bilo nakon središnjeg Dnevnika, ne sjećam se datuma, samo znam da se do vremenske prognoze govorilo o štrajkovima, nezaposlenosti i prirodnim katastrofama, pa može biti onda svaki dan unazad godinu, dvije, pet...

Као мали слушах многе приче о чаробном тепиху. И као свако послушно дијете вјеровао сам у њих.

„Čovjek nikad nije zadovoljan tamo gdje je“

Bosna (i Hercegovina) bez nas može, mi bez nje ne!!

Можда је могуће... Али, гдје и како? Овдје?! Ту? Тешко је. Јако. Ја не знам! Не знам гдје је мој простор, шта је мој простор и да ли, уопште, постоји било каква, моја, веза са простором. Којим и каквим простором? Простором као мјестом за које се неко везује и које дефинише неко биће, блискост и припадност...  Или?