Na Veliki petak, već u ranim popodnevnim satima, započeće živa priča o životu i vaskrsenju. I nije slučajno da je to prolećna priča. I niko se neće usuditi danas, uz obilje citata i navoda, da navede reči apostola Pavla iz poslanice prve Korinćanima 14.19 – „Ali u crkvi volim pet riječi umom svojim reći, da se drugi pomognu, negoli hiljadu riječi jezikom“. A danas će Njega zasuti citatima, legendama, pa i lažima.
Bez zakona o platama službenika, Federacija ne ispunjava uslove MMF-a za isplatu kredita. I dok MMF poručuje da je spreman pričekati kvalitetno zakonsko rješenje, građani gube strpljenje i najavljuju masovne proteste.
Postoji pogrešna pretpostavka da je grčki problem preveliki javni dug zato što država suviše troši. Iz toga se izvodi pogrešna analogija da bi srpska privreda mogla da se suoči sa grčkim scenariom, jer država takođe previše troši i javni dug brzo raste.
Lascivno i zavodnički muškarce je grlila Marlene Dietrich kao Lola u filmu "Plavi anđeo". Prije osamdeset godina, na sam "Prvi april" u berlinskom kinu Gloria-Palast održana je prva projekcija legendarnog filma.
Samo dan nakon što je parlamentarna većina izboksovala Deklaraciju o Srebrenici, mediji u Beogradu se bave „suštinskom dilemom“. Ne pitanjem zašto „javni servis“ nije, recimo, pre nego što će se Srbija izjasniti jel bilo uopšte zločina u Srebrenici, prikazao dokumentarni film o stradanju osam hiljade Bošnjaka, podsetila ovaj narod šta se to tih nekoliko stravičnih dana jula 95. dešavalo u Potočarima, kako je „heroj“ Mladić slavodobitno saopštio da srpskom narodu, posle pet vekova, vraća od Turaka „oslobođenu“ Srebrenicu.
Jesmo li se toliko emancipirali od ideologije navodno mračne prošlosti da je sada legitimno biti kulturni jugonostalgičar, jer je taj pojam lišen ideološkog naboja? I otkuda odjednom provala te iste prošlosti, samo sada u kulturnom ruhu? Fenomen podgrijavanja nostalgije za prošlim danima kroz prizmu kulture za tportal analizira Slavenka Drakulić.
Udruženje novinara Srbije, koje je tokom ratnih devedestih okupljalo neka od imena koja su u velikoj meri, medijski kreirala politiku Miloševićevog režima, predložilo je da pojedine ulice dobiju imena novinara čija ubistva već godinama nisu rasvetljena, a počinioci kažnjeni. Ova ideja, međutim, ponovo je pokrenula niz drugih pitanja i nerazrešenih odnosa između dve najveće novinarske organizacije u Srbiji.
"Skupština Srbije najoštrije osuđuje zločin nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice u julu 1995. godine, na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde. Izražava se saučešće i izvinjenje porodicama žrtava zbog toga što nije učinjeno sve da se spreči ova tragedija."
S pokojnim Zoranom Đinđićem – sada ikonom, odavno već postmiloševićevske i proeuropske, demokratske Srbije – imao sam priliku samo jednom sjediti za stolom i to na večeri u privatnom krugu, u ozračju gostoljubive kuće Ljiljane i Mome Kapora!