BROJ usluga zbog kojih pacijenti iz RS odlaze na lečenje van Srpske, na račun Fonda zdravstvenog osiguranja, iz godine u godinu sve je manji. Kako portparol Fonda Nikolina Dušanić kaže, jedan od glavnih razloga jeste taj što je od 2008. godine u bolnicama Srpske uvedeno 38 novih procedura, među kojima su upravo one zbog kojih su pacijenti i bili upućivani na lečenje u inostranstvo.
Kako je svojedobno upozorio američki filozof Michael Walzer, između Izraelaca i Palestinaca ne vodi se jedan, nego četiri rata: 1. palestinski rat iscrpljivanja protivnika za gašenje jevrejske države i uklanjanje Jevreja (a iz njega proizlaze i teroristički, samoubilački napadi i zahtjev za pravom na povratak); 2. palestinski rat za stvaranje vlastite nezavisne države pored Izraela i kraj okupacije Zapadne obale i Gaze; 3. izraelski rat za sigurnost i odbranu Izraela unutar granica iz 1967. godine; 4. izraelski rat za Veliki Izrael (Erec Jisrael), za zadržavanje naselja ili za jačanje naseljavanja i pripajanja, u cjelini ili djelomično, okupiranih teritorija.
U članku Fruktona jedna pljačka smo se bavili istorijatom afere u ovom preduzeću. Nastavak je uslijedio juče kada se oko 120 radnika "Fruktone" i "Oslobođenja" okupilo se danas ispred zgrade Vlade Republike Srpske da bi izrazili nezadovoljstvo zbog teškog materijalnog položaja u kome se nalaze. Radnici "Oslobođenja" blokirali su na dvadesetak minuta saobraćaj ispred zgrade Vlade ne bi li na taj način privukli pažnju.
Ako ovih dana malo naćulite uši, čut ćete iz Bosne i Hercegovine jedno – klik. Nije osobito glasno, treba, velim, naćuliti uši, čak na trenutak i zaustaviti dah, ali onda se može čuti prilično dobro i jasno. Čuli bismo ga i jasnije – konačno, Bosna i Hercegovina nam je uvijek bila, još uvijek jeste i vazda će biti tako blizu – da se ne miješaju popratni zvukovi. Zvukovi su neuredni i neskladni, jako vuku na kakofoniju i kaos, što se za tu susjednu zemlju podrazumijeva sada već puna dva desetljeća.
Sve se nekako čini da će se za koji dan malo ko sećati šta se to dešavalo u Sarajevu 2. juna. Još će ispasti da je Milorad Dodik bio na dobrom tragu kada je tok pompezno najavljene, a brzopotezno okončane Međunarodne konferencije o zapadnom Balkanu ocenio kao evrobalkansko pozorište, bez ambicije da se ode dalje od uglađenog diplomatskog protokola i ponudi nešto više od već izanđalih fraza i tapšanja po ramenima.
U Sarajevu je, prije nešto manje od 20 dana, umrla starica. Nije se prezivala Dodik, Tihić, Silajdžić, Čović, Lagumdžija... Zvala se, koje li ironije, Nada. Nada Knežević. Smrt joj još nije donijela mir, još leži u hladnjači u Barama, pojma nemam zašto. Mira je imala malo, dostojanstva nimalo. Firma „Klas“, inače nekadašnji vlasnik njene sobice u potkrovlju, srušila je poljski WC koji je starica koristila do prije 10 godina. Komšije su sebi dozidali klozete, ona nije imala čime, ili nije znala kako. Nebitno, možda i ne. Nuždu je vršila u kantu, u svojoj prokisloj sobici u potkrovlju, sobici u koju, baš zbog toga, nije nikom dala da uđe. Za to se saznalo kad su mediji (Bog im dao lijepo zdravlje, kakvi god da su) počeli barkati u tu, za Sarajevo i ostatak BiH, nevažnu stvar.
Ti spadaš u red ogorčenih, potmulo nezadovoljnih, ali tihih negatora, svesrdnih opozicionara, jakih na rečima, jer ti je reč jaka, a delo slabo. Pravdaš slabost dela svog mladošću svojom, jer mladost je mlada, nevina, čista, naivna. Tvoje opozicionarstvo je potpuno, beskompromisno, to jest trulo!
U osmom dijelu putopisa Siniše Vlaisavljevića koji je uz tehničku pomoć telefona, a uz svesrdnu pomoć svoje mašte i želje za putovanjima, zabilježio ovaj jedinstven i intiman doživljaj svog proputovanja kroz Ekvador, Boliviju, Čile i Argentinu, putujemo prema Čileu!