Crvena nit europskih mjera štednje je smanjivanje socijalne države. Europske vlade štede prije svega na plećima srednjeg sloja, što je iznimno riskantno jer za ekonomiju, kao i za kuću, vrijedi da ne može stajati ako ima samo krov i podrum. Nije čudno da su naletjele na oštar otpor sindikata koji prosvjedima upozoravaju da breme krize i lošeg poslovanja vlada nije moguće prebaciti na ramena radnika. Drastičnim mjerama štednje ne protive se samo sindikati, već i neki ugledni ekonomisti. Liberalni ekonomisti Paul Krugman i Joseph Stiglitz, američki akademici i dobitnici Nobelove nagrade, upozoravaju da će se pretjeranim mjerama štednje ugušiti ionako slab gospodarski rast, a razvijeni svijet osuditi na deflaciju
Šokantne vesti o poslednjim procenama potencijalnog mineralnog bogatstva Avganistana, koje je već bilo delimično poznato, ali je sada potvrđeno sa dva sistematska pregleda iz vazduha 2006. i 2007, već se prećutkuju kao mogući izvori novih problema u toj zemlji. Ogromne zalihe gvožđa, bakra, zlata i litijuma (ključnog sastojka za proizvodnju baterija u laptopovima) ne samo da mogu podstaći talibane i njihove saveznike da ponovo pokušaju da preuzmu državu i tako se obogate, već bi mogle i da motivišu druge neprijatelje te zemlje: vođe paravojnih formacija, parazitske oligarhe i one njene susede koji nisu toliko probirljivi kada se radi o budućoj avganistanskoj vladi. Ne tako davno, pod pritiskom Amerike smenjen je avganistanski ministar rudarstva, jer je navodno primio mito od 30 miliona dolara, kako bi obezbedio ogroman ugovor o eksploataciji bakra Kini, zemlji čiji je resurni imperijalizam već sramotno očigledan svuda, od Severne Koreje do Darfura.
Ono što je poražavajuće i zastrašujuće je da BiH aktivno tjera svoje ljude u ponor, a da prvi korak u prepoznavanju i nazivanju nasilja, govora mržnje i zločina iz mržnje pravim imenom, pravi neka druga država, pa makar tako što nekoj od žrtava te mržnje odobri zahtjev za azil i širom otvori svoja vrata, da bi ih tako zaštitila od vlastite domovine
Manjinski akcionari "Banjalučke pivare" spriječili su većinskog vlasnika, investicioni fond "Altima" sa Kajmanskih ostrva, da drastično "sreže" gubitke preduzeća na teret kapitala.
Zlato je najbolja klasa sredstava u proteklih deset godina koja na održivoj bazi zadržava vrednost i u inflatornim i u deflatornim okolnostima. Od 2001. godine njegova cena je porasla gotovo petostruko – posmatrano u evrima, ona je rasla za oko 13,5 odsto godišnje. Međutim, rast cene još se ne posmatra kao održiv. To što su narodne banke Indije, Saudijske Arabije i Kine kupovale zlato prvi put u 20 godina centralne banke bile su neto kupci.
“Nekada se naša crkva zvala Pravoslavna Srpska Crkva, ali je vremenom nacionalni predznak stavljen na prvo mesto, što do danas nije ispravljeno. Mislim da SPC zbog toga mnogo trpi” (Aleksandar Gajšek)
Kakve veze ima što je nevreme pobilo useve oko Bijeljine, Doboja...? Medijski ćemo tu sliku poplavljenih i uništenih zasada pokriti sa pet miliona odvojenih za projekte informisanja, šta god to značilo, a obično znači da treba informisati svekoliki puk da je sve toliko sjajno da se gledati ne može. Ili ne sme, ako je u pitanju skretanje glave u stranu na očigledni lopovluk i zloupotrebe. Jer, zaboga, odbrana Republike ima cenu i ni po živu glavu ne sme se pitati za pare, a svaka sumnja u patriotizam onih koji nisu dali pare za protivgradne rakete, na primer, ali imaju za filmske uratke i knjige govora, strogo se kažnjava izopštenjem i javnim vređanjem.
Na koncertu Boba Dilana kao da sam sedeo noću u pustinji pored vatre sa starozavetnim prorokom koji mi je svojim meketavim glasom otkrivao nove dimenzije života