Kad je reč o najpoznatijim delima Luisa Kerola, romanima „Alisa u zemlji Čuda“ i „Alisa iza ogledala“, dve stvari su gotovo sigurne – prva, da ste na neki način došli u kontakt sa njima, bilo putem knjiga, animiranih ili igranih filmova; druga, da Vam je glavni utisak o Alisinim avanturama da su šašave, besmislene i namenjene (samo) deci. Ovaj članak će pokušati da pruži drugi ugao gledanja na neke od epizoda, kao i oba romana u celini, i da bar delimično pokaže zbog čega su ova dela i danas draga i zanimljiva mnogim ljudima koji se interesuju za matematiku i nauku.
Zašto se premijer Republike Srpske Milorad Dodik žrtvama genocida otišao pokloniti u memorijalni centar Yad Vashem u Jeruzalemu, kad mu je Srebrenica mnogo bliža? Zašto je trebalo potrošiti nekoliko dana, nekoliko hiljada kilometara i još nekoliko stotina hiljada novaca za putovanje u daleki Izrael, sve da bi se poklonilo uspomeni na žrtve nacizma, kad se gotovo istovremeno samo dvadesetak kilometara od Banjaluke obilježavala osamnaesta godišnjica raspuštanja zloglasnog logora Omarska?
Kasno uvečer prošlog četvrtka, a u okviru prigodnog ramazanskog programa, reisu-l-ulema Mustafa Cerić dao je intervju voditelju i uredniku Televizije Kantona Sarajevo Zvonku Mariću. Bila je to prilika da se samo nekoliko nedjelja nakon terorističkog napada u Bugojnu reis Cerić očituje o radikalizmu onih koje je ne tako davno prozvao "novim muslimanima".
Željko Ražnatović Arkan odavno nije prisutan među nama, ali njegovo delo i dalje živi - rekao bi, recimo, Borislav Pelević, poslanik Srpske napredne stranke, da mu kojim slučajem daju da vodi Vesti TV B92 u 19 sati. Kosturi iz njegovog trokrilnog ormana ispadaju s vremena na vreme, nadovezala bi se na taj patosiran uvod novinarka B92, u prilogu o dugometražnom filmu koji je ovih dana neki Arkanov lični biograf navodno ponudio Tužilaštvu za ratne zločine, pod uslovom da dobije Zlatnu Palmu, Oskara i status zaštićenog svedoka.
Prije godinu dana napisao sam članak za Economist u kojem sam upotrijebio izraz “Jugosfera”. Tad sam proguglao riječ i pojavilo se devet referenci, ali ni jedna od njih nije značila ono što sam ja njome htio reći.
Nedavno sam čuo kako je jedan investitor iz Njemačke htio uložiti nekoliko miliona maraka u jedan agroindustrijski projekat u Bosni i Hercegovini koji bi zaposlio stotine ljudi.
Sa Zenicom se nikad ranije nisam susreo jedan na jedan. Prošao sam pokraj nje desetine puta idući za Sarajevo, al’ se nije zadesilo da se sretnem sa njom oko u oko, Zenicu u zjenicu.
Komitet UN-a za eliminaciju rasne diskriminacije i netolerancije razmatra stanje u BiH. Pored zvaničnog izvještaja o tome šta država poduzima na uklanjanju rasizma u netolerancije, Komitet će razmatrati i izvještaj koji su sačinile nevladine organizacije iz BiH okupljene oko Kuće ljudskih prava.