Buka

Ništa posebno ja ne očekujem od ovih izbora. Ne mislim da će biti kakvih korenitih promena, a jadna majka onome ko dođe na vlast u oktobru! Bez obzira da li se radi o istim ili novim. Samo se jedno nadam, a to je da niko neće imati apsolutnu vlast.

Aktivisti i aktivistkinje Inicijative mladih za ljudska prava BiH (YIHR BH) i Oštre nule iz Banje Luke će 01. oktobra, 2010. u 12 sati u parku "Petar Kočić" realizirati zajedničku uličnu akciju u Sarajevu i Banjaluci sa motom „Prazna obećanja su najbolja reklama ...RAZMISLI PRIJE 3.“a koja je zamišljena kao direktan kontakt sa gradjanima i gradjankama odnosno biračkim tijelom

Malo - malo pa neki izborni plakat. Gledamo glavonje i čitamo parole. Država za čovjeka, Zdravlje za čovjeka, Narod Zna, Srpska zauvijek, Riječ je riječ, pravda za sve. Stvarno su smiješni. Banalizujemo ih maksimalno.

I pored toga, ponovo će oko 200.000 ljudi odlučiti o sudbini oba entiteta. Ovih ostalih milion i po, po entitetu, neće učestvovati, odnosno učestvovaće tako što neće glasati i time će pokloniti glas vlasti. Daj Bože da se varam, ali svi vi kojima je mrsko u nedjelju izaći iz kuće, ustvari glasate za ove koji će dobiti najviše glasova i doprinosite da vam bude gore. I neka vam bude gore, tako i treba biti, jer ste vi to tražili, direktno ili indirektno.

Nisam se uklapao u šemu rata. Razbijao sam koncepciju, ali ne samo ja. Poslije prvog šoka i prvih granata, dosta brzo, sarajevski umjetnici su se reorganizirali. I krenuli u “napad”. Trebalo je spasavati soul grada i građana. I uspjeli su. Uspjeli smo. To neuki, primitivni političari nikad nisu mogli razumjeti, a ne razumiju ni danas. Ne ulažu u kulturu. A primitivni se tuku. Volio bi da nisam doživio niti jedan prasak petarde u mojoj blizini a kamoli onolika bombardovanja koje smo preživjeli. Da li bih ponovo? Pojma nemam

Prošle sedmice u poštanskom sandučetu dočekalo me je pismo Centralne izborne komisije BiH. Kako sam lice sa privremenim boravkom u inostranstvu (to privremeno su mi oni nakačili), ove godine glasam poštom. Nek se i mene neko sjetio, da i ja dobijem koje pismo, a ne samo račune i reklame.

Kada su septembra 2005. godine konzervativne danske novine Jyllands-Posten objavile nekoliko satiričnih karikatura proroka Muhameda, začuo se samo tihi protest male muslimanske zajednice u Danskoj, dok je reakcija ostatka muslimanskog sveta bila jedva primetna. Međutim, šest meseci kasnije, izbili su neredi čiji su učesnici palili danske ambasade. Više od sto ljudi je poginulo. Bilo je i pretnji ubistvima, a ima ih i dan danas.

Muzika koja se čuje u filmu Slon Gasa van Santa je Betovenova Mjesečeva sonata.Teško da bi se našla bolja muzika da podcrta samoću i bezizlaznost situacije pojedinih likova.