Lista napadnutih novinara u Srbiji od subote je duža za jedno ime. Reč je o jednom od u medijima najprisutnijih kritičara političkih elita, neukusa, neogovornosti, nemorala, takođe i kolumnisti RSE, Teofilu Pančiću.
Beograd -- Srbija, Hrvatska i Slovenija potpisale su deklaraciju kojom se podržava osnivanje zajedničke železničke kompanije radi poboljšanja saobraćaja na Koridoru 10. Ministar za infrastrukturu Srbije Milutin Mrkonjić kazao je nakon potpisivanja dokumenta da bi nova kompanija trebalo da počne da radi 1. septembra. Njom će upravljati Slovenija jer je članica Evropske unije. Nova kompanije će biti sastavljena od predstvanika sve tri zemlje.
Facebook se preselio u novu zgradu u kojoj zaposleni imaju sobe za odmor i igru, mini-kuhinje i gurmanske obroke, košarkaško igralište... Inženjeri iz Googlea, ipak, i dalje imaju više povlastica.
Slovenija je zainteresovana za izgradnju autoputeva u RS i za druge infrastrukturne projekte, a Vlada RS zainteresovana je za mogući angažman slovenačkih firmi u tom pravcu, zaključak je sa sastanka Boruta Pahora, predsjednika Vlade Slovenije, i Milorada Dodika, premijera RS koji je održan u srijedu.
Nesvodiva razlika između etike i religije govori nam da etičke vrednote ne treba izjednačavati s „božjim“ zakonima (zapovijedima i zabranama). Religija nije etika, kao što ni etika nije religija. Smisao etike nije religiozni smisao. Kao konglomerat „religija“ doista sadrži etiku, možda ju je čak u sebi i razvila, ali iz toga ne proishodi da je i dalje može prisvajati. Upravo nam danas, na pozadini trijumfalnog vraćanja religije, valja osloboditi – što je moguće samo pomoću demokracije, unutar nje – etiku ispod religije. Jer upravo ono što je nekoć važilo kao normalno ili neupitno, danas, pod svjetlom demokratskih okolnosti, prepoznajemo kao izvor religioznog fundamentalizma: bezobzirnih zahtjeva za usmjeravanjem i reguliranjem etike, a preko nje politike, i preko politike (etičke komisije što ih formira država u suštini nisu etičke, nego političke komisije) naposljetku znanosti.
Neke od najvećih dnevnih novina u Norveškoj više nikada neće biti iste, niti će nastaviti da budu ono što su danas. Održavaće se u životu dok sav njihov smisao ne bude polako isisan iz njih; jer, tako novine odumiru, polako i bolno. Prva stvar koja nestaje je ona vrsta novinarstva koja mnogo košta jer iziskuje putovanja. Onda na red dolaze oni stariji koji prihvataju paket za nezaposlene ili idu na odsustva na neki drugi način. Glavni desk razrezuje brže, prečice postaju preče. Urednici sve češće organizuju strateške sastanke i predlažu sve više izmena: kulturna strana se pomera na kraj… na početak; novine treba da budu ozbiljnije… manje ozbiljne; treba da budu „tiše“ … ili hrabrije. Ali, prva i najvažnija stvar je da budu jeftinije.