Izvjestilac Vijeća Evrope Dick Marty prisustvovaće u subotu u Beogradu raspravi i usvajanju rezolucije o trgovini organima na Kosovu, potvrdio je Radio-televiziji Srbije potpredsjednik Parlamentarne skuštine OSCE-a Riccardo Migliori.
Evropski džinovski proizvođač aviona "Erbas" isporučio je više letelica i dobio više porudžbina u prvoj polovini ove godine nego u istom periodu prošle , zadržavši vođstvo u odnosu na glavnog konkurenta, američku kompaniju "Boing."
"Erbas", koji proizvodi više komeracijalnih aviona svake godine od 2003, saopštio je da je do juna predao 258 poručenih aviona. To je osam puta više nego što je kompanija sa sedištem u Tuluzu, u Francuskoj, isporučila za šest meseci 2010.
"Boing" je u sedištu kompanije u Čikagu objavio da je isporučio 222 aviona u tom periodu, isto kao i minule godine, prenele su agencije.
"Erbas" je obezbedio 640 novih porudžbina u prvoj polovini godine, ne računajući 137 otkaza. Neto porudžbine "Boinga" pale su na 171, sa 177 u prošloj godini, nakon što su prevoznici "Etihad ervejz", "Er Pacifik" i "Golf er" otkazali ugovore za 20 aviona tipa "787 drimlajner."
Oba proizvođača aviona objavila su povećanje proizvodnje aviona ove godine.
"Erbas" je povećao porudžbine posle decembarske odluke da ponudi model A320 neo, novu verziju popularnog uskotrupnog aviona sa unapređenim motorima, koji bi trebalo da se nađe u saobraćaju u 2015. godini.
"Boing" još nije odlučio da li će nastaviti sa sličnim promenama njegovog najbolje prodavanog aviona 737 ili će razvijati kompletno novi avion do kraja ove decenije. Američka kompanija prošle godine najavila je da će pokušati da povrati poziciju najvećeg proizvođača aviona na svetu od evropskog rivala ove godine, kada njegovi novi avioni "787 drimlajner" i džambo model "b747-8", posle dužeg odlaganja, budu uključeni u saobraćaj. Oba aviona počeće da se isporučuju prvim kupcima do septembra.
"Boing" očekuje da ove godine isporuči između 485 do 500 aviona, u odnosu na 462 prošle godine. U drugom tromesečju 2011 kompanija je ispoučila 118 letelica, četiri više nego lane. Isporuke su u tom periodu povehane 3,4 odsto. Među prodatim avionima nalaze se i modeli 787 i 747-8 čija je isporuka dugo odlagana zbog problema u proizvodnji, kao i vojni avioni tipa F/A-18 i EA-18G i novi helikopteri "činok."
U Specijalnom sudu za ratne zločine u Beogradu završeno je prvo ročište ponovljenog suđenja Iliji Jurišiću, optuženom za zločin nad vojnicima JNA u Tuzli 15. maja 1992. godine, kada su se povlačili iz tog grada.
Otac američkog predsednika Obame nameravao je da ga da na usvajanje, otkrivaju nova dokumenta. Kada je njegova 18-godišnja supruga En Danam bila u petom mesecu trudnoće, Obama stariji saopštio je imigracionim vlastima da planiraju da daju dete Vojsci spasa.
U to vreme, Obamin otac je studirao na Univerzitetu Havaja i bio je pod istragom imigracionih organa zbog sumnje da je imao više žena i već je dobio opomenu zato što je “živeo kao plejboj”.
Vest stiže samo nekoliko meseci nakon što je predsednik Barak Obama objavio svoju krštenicu da bi dokazao da je Amerikanac.
U intervjuu prilikom obnavljanja vize 1961. godine Obamin otac, tada 24-godišnjak, tvrdio je da se razveo od svoje žene u Keniji pre nego što je sklopio brak sa En Danam, koja je tada bila u drugom stanju. Iz beleški sa tog razgovora saznaje se da je Obamin otac rekao službenicima imigracionog odseka da su on i njegova supruga već odlučili da će svoje nerođeno dete dati na usvajanje. U dokumentu se navodi da par ne živi zajedno iako su venčani i da En Danam pregovara sa Vojskom spasa o usvajanju.
Istorija je pokazala da su ipak zadržali dete, ali najnovije otkriće daje uvid u odnose predsednika Obame sa ocem, koji ga je jedva viđao u periodu njegovog odrastanja.
Kao 18-godišnja studentikanja udata za crnca u Americi 60-tih godina, vrlo je lako moguće da je En Danam bila izložena pritiscima da da dete na usvajanje.
To bi svakako bilo privlačno rešenje za njegovog oca. Iako je tvrdio da se razveo, još je bio u braku sa svojom prvom ženom, sa kojom je imao dvoje dece i koju je morao finansijski da pomaže.
Čarls Pejn, ujak En Danam, međutim, tvrdi da nikada nije čuo da se pominje usvajanje. “En je znala šta je uradila, da je to njeno dete i da će se brinuti o njemu”, kaže on.
Samo dve godine nakon što je Barak Obama rođen, njegov otac je napustio porodicu na Havajima i odselio se u Harvard, gde se oženio po treći put.
U drugom kolu skupine A južnoameričkog prvenstva Copa Americe Kostarika je slavila protiv Bolivije 2:0 i stavila pritisak na domaćina Argentinu kojem sada treba pobjeda u posljednjem kolu da bi se plasirao u nokaut fazu natjecanja.
Nakon što je prvo poluvrijeme završilo bez pogodaka, drugo je ponudilo pregršt uzbuđenja. Kostarika je povela u 60. minuti nakon što je odbijenu loptu, iza leđa vratara bolivijske reprezentacije, poslao Josue Martinez.
Poslije gola nogometaši Kostarike izvadili su dres Dennisa Marshalla, bivšeg suigrača koji je prošlog mjeseca smrtno stradao u prometnoj nesreći samo nekoliko sati nakon posljednje utakmice za Kostariku na Gold Cupu te ga njemu u čast podigli u zrak.
Nekoliko minuta nakon otvarajućeg pogotka, Kostarikanac Campbell zatresao je vratnicu. U 72. minuti Allen Guevara nije uspio realizirati jedanaesterac za Kostariku, ali je sedam minuta kasnije Campbell ipak dovršio posao pogotkom za konačnih 2:0.
Kolumbija predvodi skupinu A sa četiri boda, Kostarika je ovom pobjedom izbila na drugo mjesto, dok su treći sa samo dva boda, favoriti i domaćini prvenstva Argentinci. Na posljednjem mjestu skupine nalazi se Bolivija koja ima tek bod.
Kostarika će tako bez ikakvog pritiska zaigrati u ponedjeljak protiv domaćina Argentine znajući da im je dovoljan i remi kako bi prošli u daljnju fazu natjecanja.
Spomenimo samo da uz Meksiko i Kostarika koristi uglavnom mlade igrače, mlađe od 23 godine, jer nisu članice južnoameričkog nogometnog saveza već na Copa Americi igraju u ulozi gosta.
U južnoj malezijskoj državi Džohoredan nepoznati čovek od jutros drži oko 30 mališana u vrtiću kao taoce, saopštila je policija, dodajući da su u toku pregovori sa otmičarem. Prema pisanju lokalnih medija, jedno od dece je ubijeno.
Podivljali muškarac upao je u vrtić u Kuala Lumpuru i drži 30 dece i troje vaspitača kao taoce iz zasad nepoznatih razloga, a najmanje jedno dete je pritom ubijeno, piše malezijski "Nju strejt tajms".
Policija je potvrdila talačku krizu, a Suhaimi Ahmed, načelnik policije u Muaru, rekao je da su policajci okružili vrtić i trenutno pregovaraju s otmičarem, koji deci i profesorima preti mačetom.
- Zahteva pištolj, a ako ga ne dobije rekao je da će pobiti svu decu . Uz to traži i hranu jer je gladan - kazao je psihijatar Lau Kin Li, koji pregovara s muškarcem.
Iz policijskih izvora navokako je isti ovaj muškarac već bio upleten u jednu krizu talaca u Muaru.
Tek što je konačno smanjila broj lažnih azilanata koji odlaze u zemlje Evropske unije, Srbija se sa sličnim problemom suočila na svojoj teritoriji. Sve je više stranaca iz siromašnih zemalja koji traže azil u Srbiji.
Grčki premijer Jorgos Papandreu upozorio je da nasilni protesti zbog oštrih mera štednje, uvedenih na zahtev međunarodnih zajmodavaca, prete da odvedu društvo u varvarstvo koje je u prošlosti rušilo demokratiju u Grčkoj.
Mere štednje, koje su zajmodavci tražili u zamenu za novčanu pomoć prezaduženoj Grčkoj, izazvale su napade na političare i krvave demonstracije na ulicama prestonice Atine, gde je došlo do sukoba između mladih, koji nose kapuljače, i policije.
Aludirajući na dolazak vojne hunte, koja je vladala Grčkom od 1967. do 1974. godine, Papandreu je juče na sastanku vlade rekao da je ugrožavanje demokratskih institucija u prošlosti vodilo rušenju demokratije.
"Svi moramo učiti iz istorije", poručio je premijer.
Jedan neimenovani zvaničnik vlade, na koga se poziva agencija Rojters, precizirao je da Papandreu ne misli da postoji rizik od uspostavljanja vojnog režima.
"Premijer nije rekao da je demokratija u opasnosti. On je mislio da će nasilje omogućiti antidemokratsko ponašanje i podsetio je ljude na istoriju", kazao je taj zvaničnik. Mere štednje, koje obuhvataju smanjenje plata u javnom sektoru i povećanje poreza, uvedene su u toku najteže recesije koja je pogodila Grčku od uspostavljanja demokratije i krajnje su nepopularne.
Teoretski, predsjednik bi mogao izbore zakazati za prvi dan nakon prestanka mandata sadašnjeg Sabora, tvrdi Josipović. "A to je, ukoliko se ne varam, 12. siječnja iduće godine", kazao je Josipović, te Kosorici poručio da izbori nisu ničiji monopol već nacionalno važan događaj.