„Poštujemo Dejtonski sporazum, a diskutujemo o svemu. Kao što diskutujemo o Butmiru i o onom neprihvatljivom paketu ustavnih promjena, mislimo da je isto tako vrijeme za diskusiju o tome na koji način mirno poklušati ovo razdružiti.“
Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić najavio je da u utorak podnosi ostavku. Nisu politički razlozi u povodu, kaže Jelašić, već razlozi lične prirode. Pitanje je kako će ovu vest podneti njegov dugogodišnji prijatelj zvani dinar, kojem već duže vremena nije dobro, a kojeg je koliko toliko u životu održavao upravo Jelašić
U Banjaluci se prije nekoliko godina održao jedan veoma inetersantan skup na temu "Otkud ja u ratu" na kojem su pripadnici Bošnjaka, Hrvata i Srba pričali o svojim iskustvima u proteklom ratu. Cilj ove tribine je bio, prije svega, pokazati koliko je rat sam po sebi besmislen i surov i kroz razgovor o toj temi formulisati odgovor o tome da li možemo da prevaziđemo naše sukobe i damo šansu miru.
Sad preskočimo pokatoličavanje kojem su se ti isti Iliri opirali, dok su i kako su mogli. Tad je Bosna postala katolička. Preskočili smo i pravoslavizaciju, i ona je bila sporadična koliko i neumitna. Preskočimo i islamizaciju, i ona je... Hej, stanimo malo! Ne može. Ne može se u romanu preskočiti početak. Ne može se sa švedskog stola snabdjevenog ljudskim mesom sa smetljišta istorije preskočiti glavno jelo. Ne može se preskočiti dolazak islama, katoličanstva, pravoslavlja, ne može se tek tako preskočiti osnovno jelo naših nacionalnih i političkih kuhinja.
Ako se napravi presek medijskih izveštaja, priča izgleda ovako: U bratunačko-srebreničkom kraju izvršeno je fizičko i seksualno zlostavljanje maloletnice prisiljene i na prostituciju. Spektakularnom policijskom akcijom uhapšeno je više od deset osoba, a među uhapšenima su se nalazili zamenik načelnika opštine Srebrenica, direktor Srednjoškolskog centra u Bratuncu, lokalni imam, profesori, policajci.
Iznenađujuće nezapaženo je prošla promjena srbijanske karakterizacije rata u Bosni i Hercegovini. Bošnjačka javnost upinjala se posljednjih petnaestak godina da dokaže agresiju istočnog susjeda tokom prve polovine devedesetih i kada se po prvi put iz zvaničnih srbijanskih institucija pravno internacionalizira protekli rat, bošnjačka javnost zauzeta je sudbinom jednog pojedinca i potpuno ignoriše ovu važnu činjenicu. Da li je vaznija individua, makar i bivši član predsjedništva, ili bi za budućnost značajnije bilo da se uspostave istine o najvećoj savremenoj tragediji ove države.
Industrija alata, Bilećanka - ovo su nekada bili ugledni hercegovački privredni kolektivi koji su zapošljavali nekoliko hiljada radnika i takmičili se ko će biti uspješniji. Danas, ovo su sve propala preduzeća sa desetinama miliona dugova i hiljadama radnika koji su ostali na ulici bez ikakvih prava.
