Loše ekonomsko i političko stanje u Bosni i Hercegovini su u posljednje četiri godine prouzrokovale koalicije koje su na vlasti, smatra Dragan Čavić, predsjednik Demokratske partije.
Srećni ljudi prodeveraju čitav život sa jednom ličnom bibliotekom, koja tokom dugih decenija raste, menja se i sazreva onako kako to čini i njen vlasnik. U tom smislu, nisam srećan čovek.
Nesuvisle su kritike da je Vuk Jeremić (35) i suviše mlad za ministra spoljnih poslova. On ostavlja utisak ozbiljnog, odlučnog i dobro potkovanog čoveka, doraslog misiji u kojoj se nalazi, slagali se mi sa njom ili ne. Šta god da se valjalo iza srpske kosovske politike, koju on sprovodi na osnovu platforme Vlade Srbije, očigledno je da ima uspeha u tome
U vrijeme kad se spominje uvođenje Zakona o medijima na nivou RS i predizborna trka postaje sve brža, Zakon o slobodi pristupa informacijama doživljava svoj novi kolaps. Očigledno je kako je sloboda informisanja u zabačenoj evropskoj zemlji na niskim granama, a koliki i kakav ceh će platiti građani za sada može samo da se sluti.
Moj deda po majci je ubijen u političkom atentatu 1924. godine. Atentator je uhvaćen i srpske vlasti su ga kaznile. Nalogodavci su se tim političkim ubistvom hvalili, a ubica je proglašen za heroja i mučenika. Moj je otac sa dlaku izbegao smrt u atentatu 1995. godine.
Život umotan u četiri vlažna zida u logoru od države, nebitan je. Priče o zacljeljenju rana i ganjanju pravde smješne su, jer nikad nepravednije ljudi nisu živjeli.
Dok je u Japanu predstavljeno dvadeset stranica o Bosni i Hercegovini u kojem je japanska novinarka pozvala svoje zemljake u posjetu zemlji koja je prolaz između Istoka i Zapada, u prljavoj državi su spašavani životi.
Naš nobelovac nikad nije zaboravio da je počeo kao „siromah, Bosanac i dijete“. Do kraja života je prisluškivao kako govore umorni ljudi po pijacama. „Teško je,a još kad ti ovo vreme legne na trepavice“,čuo je kako se žali žena u posleratnom Beogradu. „Drijemovna ova bjelina“,izvinio nam se u njegovom zapisu čovek koji je pridremao na pijaci u januarskom Sarajevu
Razne su mi se kockice sklapale i rasklapale u glavi dok smo se J. i ja spremali na odlazak u bioskop. U lobanji su mi zujali razni zupčanici i motori i kuglageri i slične stvari, ali na kraju se sve sklopilo u idealnu sliku. Prvo mi se, naime, baš i nije išlo da gledam Alisu. Šta tu ima da se gleda, mislio sam u sebi.
Je li lijepa? Jeste. Je li se izgradilo? Jeste. Je li najsređeniji grad? Pa, i to je. Ma, sve je to super i odlično kada treba da se izađe u medije i nakiti predizborna priča.