Ponekad sa velikim entuzijazmom krenemo da učimo jezike i odustanemo posle izvesnog vremena jer ne uzimamo u obzir da pohađanje nastave zahteva više vremena i novca od konkretnih časova.
Roditelji su često zbunjeni stavovima različitih stručnjaka za jezik kada je rana dvojezičnost u pitanju. Dosta naših logopeda i pedagoga insistira na jednom jeziku barem do treće godine...
Izazvao tešku saobraćajnu nesreću bahatom prebrzom vožnjom skupim autom i naleteo na nedužne ljude koju su samo čudom preživeli. Saputnik u autu u komi. Kako reagujete na ovu vest? A kako kada saznate da je pokušaj ubistva izveo poznati loptaš ili pevač?
Dete bi trebalo da bude dete. Kakvo plivanje, kakav engleski kroz igru, kakve pesmice i pričice. Ima vremena za to. Šta će raditi u školi? Ajoj, ljudi, pustite decu da žive a svoje komplekse lečite sami!
gramatičke greške su OČEKIVANE u procesu savlađivanja jezika. Nema mesta iščuđavanju, bečenju, jedinicama... Da bismo naučili da vozimo bicikl, padamo bezbroj puta. A jezik, nebrojeno puta kompleksniji, zahteva mnogo više strpljenja.
Za tako nešto nisu potrebni udžbenici, nije potrebno da deklamujete glagol to be u sadašnjem vremenu, da dosledno dodajete nastavak – (e)s na treće lice jednine glagola u Present Simple li da razlikujete pridev od priloga.
Učite godinama engleski a ipak niste u stanju da se tečno izrazite u svakodnevnim situacijama? Možda godinama gledate filmove na engleskom i razumete skoro sve/dosta ali ne možete da bez preteranog razmišljanja sastavite obične rečenice?