Nikome u policiji nije bilo prijatno što se desio napad na mene i moje kolege , ali ljudi u policiji su svesni ograničenja i možda naloga s vrha da se ovaj slučaj odloži da bi prošlo vreme.
Prim. dr Vladimir Vrsajkov napadnut je u subotu u Kaću kod Novog Sada, pedeset metara od policijske stanice. Dijelio je flajer kojim se – prema riječima Vrsajkova – saopštava opis kriminalne piramide kupovine glasova na prethodnim izborima. Riječ je o materijalu koji sadrži izvještaje medija i informacije koje su aktivisti Stranke slobode i pravde dobili posredničkim kanalima od aktivista Srpske napredne stranke.
Napadnuti su takođe Mara Puškaš, pokrajinska poslanica i Dejan Čortan, advokat.
„Počela sam da vadim mobilni, ali nisam ništa snimila, međutim, to mu je skrenulo pažnju od mog kolege. Ustala sam i otrčali smo preko ulice, dok je on za nama vikao i držao kamen ili ciglu u ruci. Nisu me toliko uplašili njegovo cimanje i guranje, koliko reči i pogled pun mržnje, ta agresivnost. Dok smo se udaljavali, upućivao nam je pretnje da se nikada više ne vraćamo u Kać. Kada smo kontaktirali kolege koji su bili na drugom delu naselja, shvatili smo da je napad bio koordinisan“ – rekla je Mara Puškaš, pokrajinska poslanica.
Sve što piše u letku vrlo dobro znaju ljudi iz Srpske napredne stranke i u vezi s kvotama kupovine glasova i u vezi s cijenom glasa koju su odredili, priča Vrsajkov.
„Te informacije smo mi i dobili od posrednika iz Srpske napredne stranke, dakle izmislili ih nismo. Njima se taj letak očigledno nimalo nije svideo, a ta istina ih je razbesnila. Nismo očekivali takvu agresiju zbog istine koju oni već znaju. Pitanje je da li bi reakcije bile drugačije da je bio u pitanju neki drugi letak. Poenta je bila, iz reči tih ljudi koji su me napali, u tom što smo uopšte došli u Kać gde ne smemo da dolazimo. To su poruke koje su uputili i mojim kolegama i kolegicama. Krajnja poruka, možda najtužnija uz fizički napad i batinanje, to što ipak postoje mesta u kojima ne smemo da dođemo. Dosad smo mislili da je taj odnos sa SNS-om podnošljiviji u većim gradovima, ali sad su izgleda skinuli rukavice“ – kaže Vrsajkov za BUKU, opisujući napad u samom centru mjesne zajednice, pedeset metara od policijske stanice.
Sanja Draško, šefica odborničke grupe Srpske napredne stranke u Novom Sadu, reagovala je napad. Draško tvrdi da je napad samo reakcija na provokacije Kaćana i na teror nad državom koji provodi koalicija „Srbija protiv nasilja“.
Veoma je tužna njena reakcija. Šta god oni mislili o tome, i šta god mislio o njihovm materijalu, zar je ikako moguće objasniti da je u redu tući ljude čiji ti se materijal ne sviđa. Materijal se ne sviđa Urošu Lonaču, SNS Bogu u Kaću, Milošu Vučeviću koji je spomenut u tekstu i ostalim junacima iz teksta, ali ne bih rekao da se materijal ne sviđa građanima Kaća kojima je sve to jasno. Ne znam kakav razlog bi imali za bes. Možda napadači uopšte nisu ni građani Kaća, nego pripadnici odreda koji su sa uživanjem prihvatili naređenje. Mislim da u Kaću većina ljudi zna o čemu je reč u letku, jer priča se kako se kupuju glasovi i koliko koštaju. Objašnjenje Sanje Draško je dozvola da se biju ljudi, a pošto oni imaju svu silu, onda svi treba da se skupimo i da čuvamo glavu, da ćutimo. To je poenta njenog obraćanja da opozicija ćuti, sakriva se, ne ide iz centra velikih gradova. Poenta je na kraju kako ćemo odbranit narodnu volju i sprečiti krađu glasova u manjim mestima. Sve je to lepo smišljeno da naši kontrolori ne mogu da dođu, da mi u ta mesta ne smemo da uđemo, i da oni mogu da prijave i 10 000 ljudi više, da bi sebi osigurali pobedu. To je poruka ne vraćate se više u Kać.
Postoje li pravni mehanizmi borbe protiv toga? Obraćanje Sanje Draško je svakako sramno. Gledaćemo da preko policije i tužilaštva otkrijemo tri napadača i da njih gonimo. Što se Sanje Draško tiče, mene bi kao čoveka bilo sramota da takve stvari pričam jer to je stvar elementarnog i kućnog vaspitanja. Bez obzira na moć i privilegije, neke stvari se ne govore. To važi za neke ljude, a za neke ne. Tu bih podvukao razliku između mene i pomenute gospođe, te njenih naredbodavaca. Neka to ostane njena sramota.
Kako vidite budućnost političke komunikacije, s obzirom na okolnosti?Očigledno ono što je jasno nije dozvoljeno, i to je negde specijalno pravilo Srbije. Jedva su preživeli Mesnu zajednicu „Liman“ i činjenica da mi sad krećemo u komunikaciju sa ljudima koji ne žele raditi na terenu baš nigde. Mi iz opozicije nemamo izbora, nastavljamo da se borimo i objašnjavamo građanima da ovo nije problem samo politike, ko će biti na vlasti itd., nego problem cele države.
To što su mene tukli na ulici je simbolika situacije koju hoće vlast: da ćutiš na radnom mestu, da ćutiš na đubre, da ćutiš na račun za struju koji nije realan, da se ubije volja ljudima za pobunom i borbom protiv nepravde, i to preko ove politike budućnosti ove zemlje i ovog grada. Mogu da sedim i Sanjom Draško, recimo, ako postoji šansa da se nešto popravi. Mi ćemo uvek sedeti na dogovorima za uslove slobodnih izbora, ali to je pitanje koliko mrvica možemo da dobijemo…
Pogoršava se situacija u novčanicima, propada zdravstvo, školstvo, sudstvo, propadaju društvene aktivnosti, smanjuje se kvalitet, vidi se kvalitet rukovodilaca u javnim preduzećima, kvalitet izvršenja zadataka. Objasnite mi kako jedna zemlja može s takvim kontinuiranim propadanjem da ima neku budućnost. Zato su promene neophodne.
Lekar sam, ali znam da ne može zemlja da preživi takav sunovrat izvršenja bilo kakvih poslovnih zadataka u mnogim aktivnostima i sistemima. Ljudi odlaze iz državnog zdravstva, najpre zbog lošeg kadra i lošeg međuljudskog odnosa, loše situacije i besa jer ne veruju šta im se dešava, a ne da bi više zarađivali u privatnoj praksi. To što zarade u privatnoj praksi bude manje od onog što zarade u javnoj ustanovi, ali problem je što ne mogu više da podnesu okolnosti. To je tako i u školstvu, Moja deca su još mala, i ne znam šta ih čeka. Ipak, ovo što radim i što sam radio je moj angažman za moju decu i drugu decu, za budućnost.
Da li ste materijal iz letaka proslijedili policiji i tužilaštvu? Dali smo izjave u Kaću i u Novom Sadu. Materijal iz letaka nisu tražili, ali dostavićemo ih vrlo lako. U nedelju je u velikom broju deljen materijal u Kaću, kao dokaz da se ne bojimo i da nas nisu pobedili. Ako batinaši misle da su nas se rešili, nisu. Što se sadržaja letka tiče, policija i tužilaštvo to znaju i to ignorišu. Što se napada tiče, interesuje me da li će pronaći ovu dvojicu. Lako je saznati ko je bio tada na tom mestu, i trebalo bi policiji možda samo jedan dan da saznaju ko su ta trojica, jer sam ih snimio telefonom. Iako je telefon uništen, spasiću nekako taj snimak. Nikome u policiji nije bilo prijatno to što se desilo, ali ljudi u policiji su svesni ograničenja i možda naloga s vrha da se ovaj slučaj odloži da bi prošlo vreme. Svaka svinjarija se zaboravi, dok ne dođe sledeća.