Dragoljub Petrović, glavni i odgovorni urednik Danasa, u razgovoru za BUKA magazin komentariše trenutnu političku situaciju, društvene reakcije, budućnost politike i medija u uslovima duboke polarizacije društva u Srbiji.
BUKA: Kako vidite kreiranje državnog spektakla u Srbiji povodom smrti Ratka Mladića?
Petrović: Od režima čiji je vođa svojevremeno lijepio po Beogradu tabelu sa natpisom „Bulevar Ratka Mladića“, očekivalo se da ovako reaguje na odlazak, odnosno vesti o smrti haškog osuđenika Mladića. Čak se u jednom trenutku činilo da je u celoj toj euforiji, koja se u provladinim medijima napravila, Vučić bio i najumereniji. Čini mi se da tu više prednjače njegovi tabloidi i njegovi razni, uglavnom desno orijentisani saradnici.
Naprosto je sramno da jedna država na kiosku ima deset novina u kojima se slavi čovek koji je osuđen za ratne zločine i genocid. Znači, kad dođete na kiosk u Beogradu, od deset dnevnih novina na osam vas čeka slika Ratka Mladića uz priču o njegovom herojstvu.
BUKA: Kako u takvoj situaciji kreirati medijski sadržaj, doći do publike i graditi povjerenje?
Petrović: Kad imate tako neke nacionalno napumpane događaje, kao što je i smrt Ratka Mladića u Haškom tribunalu, vi onda morate da se nosite sa tim sadržajem.
Pošto su mediji sada prešli na onlajn i ljudi ih čitaju na telefonima, dešava se sledeće: iako se javno plasira ono što mnogi očekuju od vas, na internetu imate i ljude koji vam šalju pretnje, psovke, uvrede i sve ostalo. Mi smo čak ovih dana neke tekstove koji su tretirali baš Mladića zaključavali za komentare, kako naš administrator na Fejsbuku ne bi morao da briše ludačke poruke raznih nenormalnih tipova koji su osetili da su se u ovom trenutku nacionalno probudili.
BUKA: Koje su druge glavne teme „sedme sile“ u Srbiji, s obzirom na ukupnu političku situaciju?
Petrović: Mi sad čekamo izbore. To je isto kao što kod Beketa čekaju Godoa. Čekamo ih godinu i po dana, a izbora nikako nema. Imamo dva moguća datuma, 18. i 25. oktobar, i sad mi to vrtimo u krug – da li će biti izbora, da li će izaći opozicija, kako će to izgledati. To je jedan opšti haos. Od tih izbora se mnogo očekuje i, naravno, očekivanje jednog većeg dela Srbije je da se prosto promeni vlast.
Oko toga ima puno potpitanja, a jedno od najvećih je da li će opozicija izaći na izbore u više kolona, van jedne studetnske liste, što neki smatraju otežavajućom okolnošću. Sada je u Srbiji ta „referendumska“ situacija, kao 24. septembra 2000. godine kada su održani savezni izbori. Tada su ljudi glasali za Koštunicu, čak i oni koji nisu mogli da ga smisle, samo da bi srušili Miloševića. Tako se i sad očekuje da će ljudi kojima se opozicija možda neće dopasti do kraja, ipak glasati za nju iz višeg interesa. Što bi rekao Nenad Čanak na tim izborima 2000. godine: „Sedite na desnu ruku da vam utrne pre izlaska na biralište, pa kad utrne, vi zaokružite koga treba, da ne znate da ste to uradili”. Ljudi su u Srbiji spremni na sve samo da vide Vučiću leđa.
BUKA: Da li će i kako na predizbornu atmosferu i izbornu kampanju uticati glorifikacija Ratka Mladića, revizionistička politika negiranja zločina?
Petrović: Nažalost, Srbija se i dalje nije susrela sa ratnim zločinima svoje strane.
Problem je što su najjači i najgledaniji mediji bliski državi, a i dalje imate ekipu koja negira sve što može u vezi sa Srebrenicom i Ratkom Mladićem. Ja se, recimo, sad nalazim u Mionici, dvesto metara od mesta gde se nalazi spomenik vojvodi Živojinu Mišiću. Ljudi i dan-danas dolaze u njegovu rodnu kuću ovde u Struganiku, jer to je vojskovođa zbog koga vas nije sramota da odete u njegovu rodnu kuću i čitate njegove memoare, za razliku od Mladića. Ne znam kako je narod koji ima jednog vojvodu Mišića uspeo da slavi nekoga ko je prekršio sve moguće konvencije rata, naredio genocid i držao pod opsadom jedan grad četiri godine. To pokazuje da vlast u Srbiji, sve od 5. oktobra naovamo, nije pokazala dovoljnu spremnost da se ljudima ukaže da je ono što se dešavalo u ratu u Bosni bilo loše.
Ipak, na ove izbore situacija sa Mladićem neće ni na kakav način uticati. To će biti samo pet-šest dana na društvenim mrežama, uz hvalospeve po tabloidima i režimskim televizijama, a posle će biti zaboravljeno. Mladić nije faktor koji može uticati na srpske izbore.
BUKA: Kako će na izbore i na ukupnu situaciju uticati preuzimanje medija iz Adria News Networka?
Petrović: I dalje ne znamo šta se tačno dešava. Znamo da je portugalski fond Alpac Capital kupio našu krovnu kompaniju, Adria News Network, i sada polako ulaze u posed.
Atmosfera u našim redakcijama već neko vreme, još otkako su počele te transakcije, otprilike je kao u američkoj ambasadi u Sajgonu 1968. godine. Ljudi stalno misle da će Vučić preko tih istražnih fondova pokušati da nas zadavi, jer on ne voli ove medije – ni N1, ni Novu, ni Danas, ni Radar – s tim da mu N1 najviše diže pritisak. Mi smo, zapravo, optimisti i očekujemo da će Portugalci nastaviti da razvijaju naše medije. Ako toga ne bude, nema šta drugo onda. Ovde rade ljudi od integriteta koji neće pristati na kršenje profesionalnih standarda i uređivačke politike. U tom slučaju, moguće je da će se pojaviti neki novi medij. Sve zavisi od poteza sadašnjih vlasnika.
BUKA: Odgovarajući na pismo upućeno Alpac Capitalu, vlasnik i direktor Pedro Vargas David govori o tome da mediji u Srbiji postaju političke snage, da koriste svoje platforme da bi promovisali agendu, navodi potrebu za „ozbiljnim, neaktivističkim novinarstvom zapadnog tipa“ radi “normalizacije Srbije”. Kako ste vi to razumjeli?
Petrović: To pismo jeste čudno jer nije objašnjeno šta on podrazumeva pod aktivističkim novinarstvom. Da li je to novinarstvo državnih medija, pošto se oni bave aktivizmom te vrste? Mislim da naš novi direktor i dalje ne shvata kakva je situacija u Srbiji, ili neće da shvati. Ovde postoji rov između medija. Vučić sve medije koji ga kritikuju smatra političkim protivnicima i tako nas tretira – gleda da nas saplete, izmišlja afere, šalje svoje kerbere da prete. Ako Portugalci nisu shvatili gde su došli, onda možemo očekivati da se prilagode većini. Nadamo se da shvataju da su kupili najbolje medijske brendove u Srbiji i da od toga sutra, kada Vučić ode s vlasti, mogu napraviti lep biznis bez mrlje. Ali, kod krupnog kapitala nikad ne znate ima li nekih tajnih dogovora ispod žita sa vlašću. Mi ostajemo pri tome da ćemo se boriti i da nas niko neće zaustaviti.
BUKA: Ima li borba za profesionalno, etično novinarstvo, koje otkriva afere, upućuje na posljedice i efekte, realan odjek u janosti?
Petrović: Vidimo da ljudi naše medije doživljavaju kao duhovni ventil i smatraju da bi bez njih poludeli. Ljudima znači to što mogu da čitaju analize i komentare u Danasu, što mogu da gledaju Kesića subotom na Novoj, Olju Bećkovića koja će uskoro biti na N1, i informativni program koji prenosi stvarna dešavanja. To im je dokaz da nisu poludeli. Uloga ovih medija biće posebno važna u mesecima posle izbora, jer će rezultati biti tesni, a Vučić će pokušati da namesti šta god može. Mediji iz mreže United Media će tada biti jedini način da se informišete o tome šta se ovde zaista dešava, jer društvene mreže nisu dovoljne.
BUKA: Pomjera li se fokus klasičnog novinarstva ka društvenim mrežama, kratkim i efektnim sadržajima? Jesu li to pokušaji “plivanja” u čitavoj situaciji ili je to dokaz težnje komercijalnim interesima?
Petrović: U Danasu smo prošli digitalnu transformaciju. Štampa nažalost odlazi u istoriju, pa prelazimo na onlajn novinarstvo. To obično podrazumeva da tokom celog dana desetine ljudi moraju da zadovolje zahteve publike i ubace što više vesti, držeći se naravno profesionalnih pravila. Ali mi u Danasu i dalje želimo da budemo opinion makeri. Mislim da će čitaoce privući dobri autori, dobre analize i komentare, iako novinarstvo neće više biti na papiru. Kredibilni mediji, koji u najvažnijim vremenima nisu bili na pogrešnoj strani, imaju svetlu budućnost. U vreme kada tekst može da piše i veštačka inteligencija, ljudi će ipak tražiti tekstove proverenih autora uz koje im je lakše da podnesu realnost.
BUKA: Koji je osnovni poriv kritičkog, analitičkog novinarstva, angažmana koji treba da promijeni ovu situaciju?
Petrović: To što je vlasnik fonda pisao o „neaktivističkom novinarstvu”, verujem da je mislio na novinarstvo gde ne smeš da imaš stav, već treba da bude robot koji samo uzima izjave dve strane. Takvo novinarstvo je loše. Sa druge strane, vi imate Vučićeve tabloide poput Informera, koji više nisu ni novinari, već direktni propagatori. Informer je prvi specijalizovani televizijski kanal za dodvoravanje jednom političaru. Mislim da to nigde u svetu ne postoji u ovakvom obliku. Oni linčuju svaku osobu koja kritikuje vlast. Kako vi sada tu da budete „neutralni“, kako bi to možda hteo novi vlasnik? Vi možete samo da zaključite da je to sve skandal i svinjarija iza koje stoji država.
BUKA: Koja je budućnost javnog djelovanja, angažmana koji bi doprinio društvu, s obzirom na tešku polarizaciju, cenzuru, autocenzuru? Da li se padom režima može desiti procvat u svim sferama javnog djelovanja?
Petrović: Promena vlasti će dovesti do relaksacije medija i svih ovi koji su bili politička batina u Vučićevim rukama neće biti, jer za takav agitprop neće biti više potrebe. Niko ih neće gledati, niti finansirati. Desiće se slično kao i posle 5. oktobra, kada su se državni mediji poput Politike i Večernjih novosti počeli da se bave pravim novinarstvom.
Vučić je trenutno zaratio sa svim segmentima društva. Imate dve zaraćene strane u medijima, potom dva glumačka festivala u Nišu – jedan režimski i jedan koji vode oni koji kritikuju Vučića, a ovaj drugi je naravno bolji. Na univerzitetima je ista situacija, veliki broj profesora je kritičan prema režimu, a mali broj ga podržava. Sve u svemu, Vučić je svuda napravio atmosferu “građanskog rata” koja se mora završiti. Nadam se samo da se neće završiti pucanjem. Ta tenzija je otišla predaleko da bi se rešila samo prostom promenom narativa. Ali mislim da je ova strana ipak pametnija.