Neuspjeh članova Upravnog odbora Savjeta za implementaciju miraa (PIC) da postignu dogovor o novom visokom predstavniku za Bosnu i Hercegovinu pokazao je duboke promjene unutar međunarodne zajednice koja je gotovo tri decenije bila ključni garant Dejtonskog sporazuma.
Vanjskopolitički analitičar Božo Kovačević smatra da problem više nije samo pitanje imena nasljednika Christiana Schmidta, već činjenica da više ne postoji jedinstven međunarodni blok koji bi stajao iza OHR-a kao nekada.
Govoreći u Buka podcastu, Kovačević je ocijenio da je Bosna i Hercegovina danas suočena sa potpuno drugačijim međunarodnim okolnostima nego 1995. godine.
„Bosna i Hercegovina funkcioniše u skladu sa oktroisanim ustavom i na neki način predstavlja protektorat. Problem je što se danas više ne zna čiji je to protektorat“, rekao je Kovačević.
Prema njegovim riječima, Dejtonski sporazum nastao je uz saglasnost svih stalnih članica Vijeća sigurnosti UN-a, uključujući Rusiju, dok je kasnije uloga međunarodne zajednice postepeno svedena na ono što se nazivalo „kolektivnim Zapadom“. Međutim, ni taj blok više nije jedinstven.
„Sada dolazi do rascjepa i unutar samog kolektivnog Zapada. Upravo na prostoru Bosne i Hercegovine prvi put otvoreno vidimo različite američke i evropske interese“, upozorio je on.
Spor oko novog visokog predstavnika
Posebnu pažnju posljednjih sedmica izazvao je neuspjeh PIC-a da postigne saglasnost o novom visokom predstavniku.
Prema informacijama koje su se pojavile u diplomatskim krugovima, Sjedinjene Američke Države navodno podržavaju kandidaturu italijanskog diplomate Antonija Zanardija Landija, dok dio evropskih zemalja favorizuje druga rješenja.
Kovačević smatra da sama činjenica da pojedine velike sile imaju svoje favorite pokazuje da je nestalo jedinstvo koje je ranije postojalo.
„Ako je neko favorit jedne sile, to već unaprijed stvara percepciju da će zastupati interese onih koji su ga podržali. To nije dobro za Bosnu i Hercegovinu“, rekao je.
On upozorava da bi budući visoki predstavnik mogao postati simbol šireg sukoba između različitih centara moći unutar Zapada.
Zašto je Schmidt otišao?
Komentarišući odlazak Christiana Schmidta, Kovačević tvrdi da je bivši visoki predstavnik ostao bez jasne političke podrške kakvu je ranije imao.
„Schmidt je ostavku obrazložio izostankom jedinstvene podrške unutar Upravnog odbora Vijeća za provedbu mira. Postalo je jasno da Amerikanci više ne podržavaju istu politiku koju je on provodio“, rekao je.
Prema njegovoj ocjeni, ukidanje pojedinih sankcija, nova američka politika prema regionu i različiti pristupi Vašingtona i Brisela dodatno su oslabili poziciju OHR-a.
BiH između Amerike i Evrope
Kovačević smatra da bi najveća opasnost za Bosnu i Hercegovinu bila situacija u kojoj bi OHR postao instrument interesa samo jedne velike sile.
„Ako visoki predstavnik bude provodio politiku jedne sile, a ignorisao interese drugih, Bosna i Hercegovina može postati poprište ne samo sukoba između Rusije i Zapada nego i sukoba unutar samog Zapada“, upozorio je.
Zbog toga smatra da domaći politički akteri više ne mogu računati da će ključne odluke donositi međunarodna zajednica.
„Glavna pouka svega jeste da se politički predstavnici u Bosni i Hercegovini moraju sami dogovoriti o međusobnim odnosima i budućem ustavnom uređenju zemlje. Što se više oslanjaju na spoljne sile, veći je rizik novih podjela i konfrontacija“, poručio je.
OHR pred najvećim izazovom od Dejtona
Prema njegovom mišljenju, današnja kriza oko izbora novog visokog predstavnika pokazuje da institucije nastale nakon Dejtona ulaze u potpuno novu fazu.
Dok su nekada iza OHR-a stajale sve velike sile, danas se postavlja pitanje postoji li uopšte međunarodni konsenzus o budućnosti te institucije.
„Kolektivni Zapad bio je garant Dejtonskog sporazuma. Ako više nije jedinstven, otvara se pitanje kako će izgledati budućnost Bosne i Hercegovine i samog OHR-a“, zaključio je Kovačević.
Problem više nije ko će biti novi visoki predstavnik
Na pitanje o Antoniju Zanardiju Landiju, italijanskom diplomati kojeg dio međunarodnih krugova vidi kao mogućeg novog visokog predstavnika, Kovačević je rekao da ga lično ne poznaje, ali je upozorio da je važnije pitanje ko ga podržava nego kakvu biografiju ima.
„Činjenica da je neko nečiji favorit i da izbor ovog ili onog jasno najavljuje da će donositi odluke u interesu one strane koja ga je podržavala više nego neka druga strana, nije dobro za Bosnu i Hercegovinu“, rekao je Kovačević.
Istovremeno, ostavio je prostor da iskustvo dugogodišnjeg diplomate može biti prednost.
„Ako je riječ o iskusnom diplomati, to bi moglo biti jamstvo da će pronaći diplomatski način za prevladavanje određenih problema“, ocijenio je Kovačević.
Međutim, upozorio je da će ključni test biti odnos budućeg visokog predstavnika prema velikim silama koje stoje iza njegovog izbora.
„Pitanje je kako će se ponašati ako bude više igrač jedne sile iz Upravnog odbora PIC-a nego drugih sila. Ako bude zagovarao interese Amerike u trenutku kada se interesi Evrope i Amerike sve više razilaze, to ne može biti povoljno za Bosnu i Hercegovinu“, smatra Kovačević.