Srbija je u
periodu od avgusta prošle do kraja jula ove godine zahvaljujući
vetroelektranama uštedela 171 milion evra, otkrio je za portal Klima101
Marijan Rančić, direktor razvoja poslovanja u kompaniji New Energy
Solutions.
Pitanje stabilnosti energetskog sistema postalo je posebno aktuelno
tokom zimskih meseci 2021/22. kada se naša zemlja suočavala sa smanjenim
kapacitetom rada termoelektrana na ugalj i njihovim prinudnim
isključenjima, rastućim cenama energije na međunarodnom tržištu i uvozom
struje. Od januara do kraja jula, prema procenama, uvoz struje koštao
je državu oko 600 miliona evra. Da nije bilo vetra, troškovi bi bili
viši za 15% što su uštede od oko 90 miliona evra.
„S obzirom na to
da radimo na promociji vetra, odnosno obnovljivih izvora energije, bilo
nam je bitno da saznamo: koliko su vetroparkovi doprineli stabilnosti
energetskog sistema u Srbiji i koliko bi bez njega to više koštalo?
Došli smo do iznenađujuće velikih iznosa”, kazao je naš sagovornik.
Čista
energija je tako i kod nas demonstrirala potencijal da pruži bitnu
podršku energetskom snabdevanju – pored toga što je ključni akter
dekarbonizacije ekonomije. Nemili događaji i havarije u termoenergetici
dokazali su da je u Srbiji moguće održanje elektroenergetskog sistema uz
pomoć obnovljivih izvora, a u odsustvu ključnih termoelektrana. Po
značaju su se, pored vetroparkova, istakle hidroelektrane i uvoz – koji
doduše povlači ogromne izdatke.
Ipak,
kako je istakao naš sagovornik, zbog nedostupnosti podataka
Elektroprivrede Srbije o uvozu struje, prognoziranoj i proizvedenoj
električnoj energiji iz svih vetroparkova u Srbiji, te uticaja greške u
potrošnji konzuma, dobijene rezultate treba uzeti sa određenom dozom
nesigurnosti koja se može kvantifikovati greškom od +/- 5%.
Inače,
Srbija raspolaže sa 393 MW instalisanih kapaciteta vetra koji na
godišnjem nivou obezbeđuju količinu struje koju potroši u proseku 220
hiljada srpskih domaćinstava. „I dalje je je najveći broj vetroparkova u
Vojvodini, odnosno Banatu, u trouglu između Zrenjanina, Vršca i Kovina,
zatim Veliko Gradište i Smederevska Palanka, u istočnoj Srbiji ka Boru.
Imamo vetroelektranu Kostolac koju gradi Elektroprivreda Srbije. To su
područja sa najjačim energetskim potencijalom vetra”, predočio nam je
Rančić.
Ipak, od nedavno se najavljuje širenje vetroelektrana i u
oblastima koja do sada nisu bila poznata po vetroelekranama. „Postoje
projekti i u drugim krajevima Srbije. U medijima ovih dana možemo da
pročitamo da se planira izgradnja vetroparka na brdima kod Vranja”,
naglasio je direktor razvoja poslovanja u New Energy Solutions.
Naravno,
Srbija nije izolovan primer kada je reč o uštedama koje se beleže tokom
energetske krize zahvaljujući obnovljivim izvorima: novi izveštaj
istraživačkih centara Ember i E3G pokazuje da je samo porast kapaciteta
vetra i solara, u periodu od marta do septembra 2022, omogućio Evropskoj
uniji da uštedi 11 milijardi evra koje bi potrošila za gas, od toga 8
milijardi evra za uvoz. Čista energija pokrila je 24% energetskih
potreba EU što je najveći udeo tokom šest meseci do sada – ovo im je
posebno bitno zbog delikatne političke situacije izazvane ratom u
Ukrajini i poskupljenja gasa za četiri puta u poređenju sa godinom
ranije.
Sudeći prema Marijanovim rečima, vetar će nam delimično
olakšati i predstojeću zimu koja će, kako se najavljuje, biti teška u
pogledu energetskog snabdevanja, a moguće su i restrikcije struje, piše Klima101.rs.
„Dominantna
proizvodnja u vetroelektranama je od druge polovine oktobra do aprila
sledeće godine jer je dominantan košavski vetar. Ovo je sada najjači
period. Košava ‘vozi’ proizvodnju na maksimum”, rekao je Marijan Rančić.
Sa
njim smo se dotakli i teme sunca – dok u ostalim evropskim zemljama
solarne elektrane obaraju rekorde u proizvodnji, u Srbiji se ne čine
jednako privlačnim za investitore bez obzira na to što je energetski
potencijal solarne energije 30% veći nego u centralnoj Evropi. Otkud to?
„Solar
je sa tehničke strane manje zahtevan, u smislu razvoja i izrade
projektno-tehničke dokumentacije on tu jeste jednostavniji. Ali solar
ima drugi problem – korišćenje poljoprivrednog zemljišta za izgradnju
solarnih elektrana. I sam zakon je definisao da korišćenje
poljoprivrednog zemljišta prvih pet katastarskih klasa nije dozvoljeno u
nepoljoprivredne svrhe”, istakao je Rančić i dodao da se to polako
menja. „Realno je da imamo u budućim godinama više većih projekata
solarnih elektrana jer se javlja tržišna osnova za komercijalno
isplative utility-scale projekte.”
Pitali smo Marijana kakvo je
stanje sa malim solarnim elektranima na krovovima pošto je u naše
zakonodavstvo nedavno uveden status prozjumera (kupac-proizvođač
električne energije). „Prozjumeri su tek krenuli, međutim trenutni model
Elektroprivrede Srbije nije u saglasnosti sa onim što se podrazumeva
pod neto merenjem i neto obračunom”, ocenio je on.