Povodom 1. aprila, Međunarodnog dana šale, novinar Buka magazina razgovarao je sa satiričarima s prostora ex-Yu i od njih saznao na kojem je stupnju razvoja ili stagnacije ovdašnji humor i satira, i koliko su ozbiljno ili neozbiljno shvaćeni pisci i autori koji se bave ovom granom književnosti.
Beogradski satiričar i pisac, Miodrag Stošić, govoreći na temu humora, citirao je Mešu Selimovića.
“Naš legendarni pisac Meša Selimović rekao nešto otprilike ovako – ‘Smijem se, pa plačem. Plačem, pa se smijem. Kada se ne bih smijao, onda bih samo plakao.’ Mislim da je to jedna realna i razumna procena situacije. Ako čekamo verziju sveta u kojoj ćemo se samo smejati, onda je nikada nećemo dočekati. Na sreću, lepe stvari su kao nepredvidivi roj svitaca koji se javi i u najcrnjem mraku kad nam je spas, ali i u svetlu, kad nam deluje kao višak. Postoje momenti kad je ljudski stati i zaplakati, ali ništa gore od propuštenog osmeha”, rekao je Stošić.
Na pitanje da li je lako nasmijati Balkance satiričar je dodao.
“Verovatno je način taj da zasmejavamo druge kada nam je do suza, pa da se posle zamenimo. Poslednjih godina ne insistiram na tome da satirom ‘osvešćujem’ ili ‘prenosim poruke’. Danas svi znaju sve. Ono što ne znamo je kako da ostanemo normalni. Zato se trudim da napravim ‘švajcarski nož humora’ gde bude i ozbiljnih stavki, ali i onih banalnih pošalica kojih bi se i Kursadžije postidele. Sve nam to treba u dozama”, rekao je satiričar.
Stošić je naglasio da ljude ne određuje smisao za humor već karakter.
“Ako je nekome u karakteru da živi bogato po svaku cenu, onda će da se samocenzuriše. U ovim vremenima ekstremno podeljenog društva, mnogi će ćutati ili se prilagođavati samo da prežive. Ja ih ne osuđujem. Uradiće to sami jednog dana”, protumačio je Stošić.
Aleksandra Filipović, spisateljica iz Srbije, dobitnica nagrade za satiru „Radoje Domanović“, na pitanje da li imamo razloga za smijeh odgovorila je tumačeći trenutnu društveno-političku situaciju koja je okružuje.
“Sve ovo što se dešava, kako kod nas u Srbiji, tako i u svetu, nije smešno, već je strašno. Ipak, postoji ta unutrašnja potreba satiričara i humorista da i teške stvari preobraze u smeh, makar on bio gorak i na ivici suza. Jedan moj aforizam, koji se nalazi u knjizi ‘Misli buntovnice’ glasi: ‘Aforizam je misao koja tera suze na oči. Samo nisi siguran da li su od smeha ili od muke.’ Humor može da predstavlja otpor, bunt i borbu, i upravo kada je takav, ima svoj puni smisao i razlog da se koristi i u teškim vremenima”, zaključila je spisateljica.
Ona je iznijela svoje mišljenje i o odnosu satiričara i vlastodržaca.
“Kako neko uopšte može da bude satiričar, a da se pritom ne zameri vlastima? To je nemoguće. Onaj ko to pokušava, zapravo i nije satiričar. Jedan moj aforizam kaže: ‘Satiričar ne može da proguta mrak, ali mrak može da proguta satiričara.’ Evo, u Srbiji godinama, a to je u poslednjih godinu i potpuno ogoljeno, postoje crne liste umetnika koji trpe posledice zbog toga što se ne boje da glasno kažu istinu i ukažu na stvari koje su loše i nakaradne u društvu. To je, između ostalog, i suština posla satiričara, barem onih istinskih. Naravno, kada satiričar, pisac, želi da ostane u domenu književnog izraza, ne mora ništa eksplicitno da imenuje. Dovoljno je da poseduje dar da napiše aforizam, priču ili pesmu, tako da čitalac bez teškoća prepozna na koga ili na šta se odnosi”, pojasnila je Aleksandra.
Banjalučki pisac i satiričar, Miladin Berić, tvrdi da je danas naš humor pobjegao u skupštinu, te da je narod nebeski, a humor prizemni.
“Tako nam valjda pao grah. Nema ovdje ništa u koloru. Takav je i humor, razvodnjen. Ni bijel ni crn. Ljudima je smiješno samo ono što je prosto, a humor je mnogo složena stvar. Zato ga malo ko i razumije. Bar onaj istinski humor koji je odavde, kao i sve drugo što vrijedi, pobjegao bez osvrtanja. Zato se do daljnjega smijemo samo dešavanjima u skupštini i našim glavnim humoristima. Maratoncima koji trče posljednji krug. Nažalost, već trideset godina”, objasnio je Berić.
Na pitanje imamo li više razloga za smiješni plač ili plačljivi osmijeh, Berić je kazao da nam je i jedno i drugo jednako blisko.
“Ali s obzirom da smo toliko emotivni da nam suze jedino služe za izliv radosti, onda smo ipak bliži plačljivom оsmijehu. Plačljivi osmijeh je inače borbena disciplina svih onih koji su kao i mi uvijek u situaciji da biraju između da dobiju po ušima ili da im zavrću uši. Na kraju, mi ne bismo bili mi, kada ne bismo između dva zla izabrali tri”, rekao je Berić.
On je dodao da je ovdašnji narod i lako i teško zasmijati.
“Lako ga je zasmijati, jer je dovoljno da bilo gdje, pa i na daskama koje život znače, plasiraš psovku. Što sočnija to više izaziva smijeh. Narod će da se zakoceni, da aplaudira jer smo pali na taj nivo, nivo psovke. Ovdje je dodatni problem što je smiješno jednima nije smiješno drugima. Još kad se upetljaju treći, onda nastaje cirkus. Zato je dovoljno samo preko svih prebaciti šator, brendirati cirkus Bosnia i zagarantovano je cerekanje. Sad ozbiljno, izgleda da je nepovratno izgubljen šlif za humor, ali ćemo to teško primijetiti od silnog smijeha. Nema više onih prvih aprila kad je sve bilo aprilili. Jednostavno ne možemo više nasmijati puk, jer smo pukli. I to načisto baš onako kako sam predvidio prije ko zna koliko godina aforizmom koji je odavno postao narodni. Mi nismo skrenuli ni lijevo ni desno. Mi smo pravo skrenuli”, pojasnio je Berić.
Spisateljica Aleksandra Glišić, koja je ove godine objavila svoju prvu zbirku “Aforizmi na žaru”, konstatovala je da su teška vremena, ali da smo i mi teški ljudi.
“Davno je rečeno da svako vrijeme nosi svoje breme, pa tako i ovo naše. Ali smijeh je ljekovit i Međunarodni dan šale ne treba da prećutimo, nego samo da ga prilagodimo aktuelnoj situaciji. Za sve ljude je zdravo da se šale prvo na svoj račun, pa onda i da se osvrnu na okolinu”, naglasila je Aleksandra.
Ona je rekla i par riječi o čitaocima.
“Čitalaca ima raznih. Pa tako jedna vrsta humora neće biti zanimljiva svima. Naravno, postoje univerzalne teme i pojave koje bi trebale biti zanimljive svima. Humor i satira su odličan način da se ‘obračunamo’ sa negativnim pojavama u društvu. Dobro je poznato da nikada nije bilo lako zasmijati publiku”, zaključila je Aleksandra.
Aforizmi Miodraga Stošića
Nije on toliki doktor, koliki smo mi pacijenti.
Na mitingu vladajuće stranke mnogi su ostali napolju. Mada je većina uspela da uđe vođi u dupe.
Srbija je danas ostala ostrvo slobode. A to ostrvo zove se Goli otok.
Tek kad sam čuo da je seks sirotinjska zabava shvatio sam da sam bogat.
Rano smo spakovali zimske jakne. Treba još da se krade po samoposlugama.
Upristojite se! Nisu u Dubaiju sve same kurve i lopovi. To je Dubai a ne Narodna skupština.
Aforizmi Aleksandre Filipović
Društva koja su izgubila kompas orijentišu se pomoću balvana.
Ako je na visini vazduh zdraviji, zašto su onda ovi na vrhu bolesni?
Državni neprijatelj broj jedan je broj jedan u državi.
Političari i kriminalci su bliski. Da bi održali tu bliskost, najbolje je smestiti ih u isti zatvor.
Slobodna glava gleda u visine, a podanička u stopala gospodara.
Podobni pisci ćute, a nepodobni trpe.
Aforizmi Miladina Berića
Možda bi doprinos pokojnika bio mnogo veći da ga je Bog ranije pozvao sebi.
Dugoročno sam riješio problem snabdijevanja gorivom. Ispekao sam rakiju.
Dođe vrijeme sve se preokrene. Nekad smo se kurčili, sad pizdimo.
Sve šuplje srpske glave odzvanjaju na isti način. Pink…Pink… Pink.
Naši glasači su podijeljeni u dva neprijateljska tabora. S jedne strane su gladni a sa druge siti svega.
Aforizmi Aleksandre Glišić
Blago zemljama gdje ljudi plaču od smijeha.
Kod nas se narod najčešće smije od muke.
Stanovnici BiH su prošli sve i svašta.
Još samo da prođu kroz tunel Prenj.
Mnogi jutros žure na posao.
Boje se da ne zakasne na pauzu.
Ako ste zapeli na razvojnom putu, obratite se Bori Šnajderu.