Put Bosne i Hercegovine prema članstvu u Evropskoj uniji formalno traje godinama, ali stvarni napredak gotovo da ne postoji. Iako je zemlja dobila kandidatski status, ključne reforme koje bi otvorile pregovore sa Briselom i dalje su na čekanju.
Glavni problem leži u neispunjenim obavezama u oblastima vladavine prava, funkcionisanja institucija i političke stabilnosti. Evropska komisija već godinama upozorava da BiH nema efikasan mehanizam donošenja odluka, da su reforme spore i često selektivne te da se zakoni donose uglavnom pod spoljnim pritiskom, a ne kao rezultat unutrašnje političke volje.
Unutrašnje blokade i politički sukobi dodatno usporavaju evropski put. Umjesto postizanja konsenzusa o ključnim reformama, politički akteri često koriste evropske integracije kao sredstvo za dnevnu politiku, međusobne optužbe i blokade. Takav pristup šalje poruku da unutar zemlje ne postoji jedinstven stav o članstvu u EU, što direktno utiče na povjerenje evropskih institucija.
Istovremeno, BiH se suočava s ekonomskim izazovima, odlaskom mladih i slabim investicijama. Upravo su reforme koje zahtijeva EU zamišljene kao alat za rješavanje tih problema – jačanje pravosuđa, borba protiv korupcije i efikasnija javna uprava ključni su uslovi za stabilniji razvoj.
Evropski put BiH formalno postoji, ali bez političkog dogovora, odgovornosti i konkretnih poteza ostaje tek neispunjeno obećanje koje godinama čeka na realizaciju.