Republika Srpska ulazi u prvo zaduženje u 2026. godini. Ministarstvo finansija RS zakazalo je za 3. februar aukciju šestomjesečnih trezorskih zapisa, putem kojih planira prikupiti 20 miliona konvertibilnih maraka. Emisija trezorskih zapisa dio je plana kratkoročnog zaduživanja kojim se obezbjeđuje tekuća likvidnost budžeta.
U širem kontekstu, budžet Republike Srpske za ovu godinu iznosi oko 7,4 milijarde KM, a ukupno planirano zaduženje doseže približno 1,69 milijardi KM. Više od jedne petine planiranog budžeta oslanja se na nova zaduženja, pri čemu je približno 1,2 milijarde KM predviđeno da se obezbijedi iz inostranih izvora, kroz emisiju obveznica i kreditne aranžmane.
Struktura zaduženja i visina planiranih iznosa ističu potencijalne rizike. Uslovi globalne ekonomske nestabilnosti i skupog kapitala mogu uticati na dostupnost sredstava i troškove finansiranja, što predstavlja dodatni izazov za fiskalnu stabilnost RS.
Podaci o kretanju zaduženja pokazuju da rekordno planirano zaduženje u 2026. godini nije izolovan slučaj, već nastavak dugoročnog trenda. Primici od zaduženja porasli su sa 636 miliona KM u 2021. godini na oko 1,69 milijardi KM u 2026., što predstavlja rast od približno 166 odsto. Istovremeno, izdaci za otplatu dugova povećani su sa 689 miliona KM na oko 1,63 milijarde KM, odnosno za više od 136 odsto. Grafički prikazi pokazuju da se primici od zaduženja i izdaci za otplatu dugova gotovo preklapaju, naročito od 2023. godine.
U isto vrijeme, rast prihoda od PDV-a i ukupnih budžetskih prihoda značajno zaostaje za rastom zaduženja, što ukazuje da se povećanje plata, penzija i javne potrošnje ne temelji na stvaranju nove ekonomske vrijednosti. Republici Srpskoj na naplatu u 2026. godini stiže oko 1,57 milijardi KM ranije preuzetih obaveza, što znači da značajan dio novih zaduženja služi za refinansiranje starog duga.
„Ovim modelom se održava određeni nivo socijalnog mira, ali taj mir se finansira dugom. To nije razvojna politika, već kratkoročno odlaganje problema“, istakla je za BUKU političarka i ekonomistkinja Jelena Trivić. Ona upozorava da bez promjene fiskalne i ekonomske politike 2026. godina neće donijeti preokret: „Ako se nastavi ovakav odnos prihoda i zaduženja, suočićemo se sa slabim rastom, visokim pritiskom na budžet i rastućom zavisnošću od duga, što dugoročno nije održivo“.
Analitičari ističu da ovakav model budžetske politike, u kojem se nove emisije duga uglavnom koriste za servisiranje postojećih obaveza, ograničava prostor za razvojne projekte i strukturne reforme. Kratkoročna stabilnost se održava, ali po cijenu dugoročne fiskalne održivosti, a teret takve politike na kraju snose budući budžeti i građani.