Gost BUKA podcasta, ekonomski analitičar Zoran Pavlović, u razgovoru je rekao da se Republika Srpska godinama bavi politikanstvom, dok stvarne ekonomske teme ostaju potpuno zanemarene. „Mi se ne bavimo zapravo svakodnevnim životom, svakodnevnim problemima naših građana, a ogromni su“, poručio je na početku razgovora.
Pitanje američkih sankcija, kaže, trebalo je biti ozbiljno shvaćeno. „Ako se uvode sankcije lagano, ali intenzivno, dakle lagano, ne previše brzo, ali intenzivno po efektima, onda treba da shvatite da nešto nije u redu sa vama. Jer ako vas najveći partner na neki način u političkom, ali i ekonomskom životu upozorava da to što radite nije dobro, onda je valjda vreme da se zapitate šta vi to radite.“
Govoreći o početku ekonomskog pada, Pavlović navodi 2010. godinu kao ključni momenat.
„Krajem godine, kada smo povećali doprinose na isplaćenu platu, govorim vrlo konkretne cifre, na 100 marka smo plaćali 51 marku i 10% je bio porez na plate, odnosno dobit firmi, a onda je tadašnji ministar gospodin Džombić izašao sa šemom ili idejom da to povećamo na 64%… Ja sam tada rekao 2010. godine da će to biti jako loše po Republiku Srpsku.“
Prema njegovim riječima, posljedice su bile neizbježne.
„Da će svi oni pogoni, proizvodni koji su bili u Republici Srpskoj zbog manjih troškova radne snage, zbog manjeg poreza i doprinosa, otići u Federaciju jer smo se izjednačili, nismo imali više komparativnu prednost.“
Upravo tu Pavlović ističe ključnu rečenicu koja pokazuje razmjere odlaska poslovnog sektora:
„A svi brendovi iz Srbije koji su bili registrovani u Banjaluci su otišli u Federaciju, Široki, Sarajevo i tako dalje, tako da smo ostali i bez tog PDV-a koji su te firme kod uvoza pravile.“
Nakon toga je, kaže, uslijedio potpuni pad interesa investitora.
„Ako vidite da je sistem neuređen, ko će željeti da živi u njemu? Mi kao građani moramo da živimo jer nemamo drugu opciju. Oni što su imali su verovatno već otešli.“ Ističe i da resorna ministarstva „ne vode nikakvu brigu, računa i tako dalje“.
O stanju u javnim preduzećima Pavlović govori kao o sistemskom problemu koji traje godinama. „Koalicije koje osvoje vlast kao podelu plena raspoređuju javna preduzeća.
“ Iako bi, prema logici korporativnog upravljanja, kaže, odgovornost trebalo biti jasna, u praksi je situacija sasvim suprotna”
O revizorskim izvještajiima. Svakodnevno vidimo da nestaje stotine miliona maraka, a sve je pozitivno. Mislim, kako je to moguće?
“Pa to nije moguće, naravno, ali se može napisati.“
Posebno upozorava na sistem vršilaca dužnosti: „Vršivaca dužnosti je neko ko može da bude profesor u gimnaziju engleskog jezika i da bude direktor vodovoda… A ako mu nešto kažu da potpiše, on ako ne potpiše, biće promenjen. A on nema drugi posao i onda će on to da potpiše.“
Govoreći o aferama, posebno se osvrnuo na slučaj Viaduct, koji smatra paradigmom svega što se dešava u javnom sektoru. „Ovo su igranke takvog obima, koje ja mislim da se ni na Zapadu baš tako lako ne rade.“ Navodi i završnicu cijelog slučaja: „Ako sam dobro shvatio, Bosna i Hercegovina kao dužnik izmirila obavezu po nalogu visokog predstavnika koji je shvatio da odugovlačenje samo povećava iznos duga koji će biti naplaćen od građana Republike Srpske.“ Zaključuje jasnom porukom: „Jer dok neko ne završi u zatvor, neće biti odustajanja od to koncepta.“
U nastavku razgovora Pavlović je govorio o rastu cijena i političkim najavama o minimalnoj plati. „Ja tvrdim da je nemoguće da bude plata minimalna 2.000 maraka“, rekao je. Podsjetio je i na ogromne dugove koji stižu na naplatu: „Iduće godine Republika Srpska mora da vrati obveznice koje je uzela na londonskoj brzi 600 miliona. Okvir obaveznog vraćanja je oko milijard za iduću godinu. Neću da sabiram Viaduct i još neke uctove. Hoću da kažem da uopšte mi nije jasno kako ćemo mi da preživimo iduću godinu.“
Kao neophodne mjere za oporavak ekonomije Pavlović navodi uštede, smanjenje opterećenja na plate i oštro sankcionisanje odgovornih. „Prva stvar se zove uštede“, rekao je. „Smanjio bih opterećenje na plate na 50%… Pohapsiti sve one koji su vam pravili štetu. Restrukturirati javna preduzeđa. Železnica je krvotok jedne zemlje.“