Student Bogdan Jovičić, koji sredinom avgusta pritvoren posle demoliranja prostorija Srpske napredne stranke u ovom gradu, doveden je u lancima na sahranu svog oca. Nakon odluke o određivanju pritvora za još 30 dana on je otpočeo štrajk glađu.
Njegova majka je izjavila da hranu ne uzima već šest dana i navela da je na sahranu doveden uz tri policajca, koja su ga sve vreme okruživala i sa lisicama na nogama. Njemu se uz postojeću krivičnu prijavu priprema dodatna, koja ga tereti za teže delo nego što je prvobitno navedeno.
Na sahrani je bio i profesor iz Novog Sada Ivan Pivnički. On je naveo da je policija poštovala proceduru koja se primenjuje u takvim slučajevima, ali da se različiti aršini primenjuju prema različitim ljudima.
„Ja kao građanin ne mogu da se pomirim sa tim. To neprihvatanje proizilazi iz svega onoga za šta se zalažu studenti i ja kao prosvetni radnik i moje kolege koje su ih podržale u svemu tome želimo jedno uređeno društvo, da se poštuje Ustav, zakon i da svi propisi važe za sve građane ove zemlje. Mi ne želimo tragediju, da ne živimo u haosu u kome živimo“, rekao je profesor Pivnički.
On je naveo da dolazak studenta Bogdana u lancima na sahranu je metod kojim se koriste oni protiv kojih se bore, te da on kao neki „gerilac“ prihvata da se i njemu to može desiti..
„Kao prosvetni radnik zalažem se za prave vrednosti, da se poštuje Ustav, zakon i da svi aršini važe za sve ljude, naročito za ove koji sada kažu da sprovode zakon“, kaže Pivnički.
Advokat Srđan Kovačević pročitao je danas na konferenciji za novinare Bogdanovo pismo.
„Odluku o stupanju u štajk glađu doneo sam kada sam dobio produženje pritvora. Mesec dana nisam u zatvoru dizao tenzije misleći da moraju da me puste da se branim sa slobode. Budući da tu nameru nemaju i da žele da me predstave kao jednog od najvećih neprijatelja ove zemlje, smatrao sam da je ovo jedini vid borbe koji mi preostaje. U državi u kojoj je pravda ubijena u kojom se gaze prava i u kojoj su studenti tretirani kao državni neprijatelji, ostavljeno nam je da se za pravdu borimo našim životima. Rešio sam da se ne prepuštam na milost i nemilost ovoj tiraniji i da pred nepravdom ne sedim skrštenih ruku. Ne tražim od njih milost, niti sažaljenje. Tražim od institucija da postupaju u skladu sa zakonom, a ne nalozima režima. A ako je pravda nemoguća u ovoj zemlji, onda je jedino pravedno za nju se i životom boriti”, napisao je između ostaloh u pismu ovaj student.