Profesor engleskog jezika u gimnaziji u Paraćinu Borko Petrović osvojio je nagradu za najboljeg predavača na svetu u konkurenciji sa nastavnicima iz 110 država. Za N1 je govorio o odnosu sa mladima i ljubavi prema profesiji.
Kako kaže Petrović, svaki čas je performans za sebe – “ja kao Šekspir, umirem triput dnevno, šta god treba da njima bude zanimljivo, interaktivno i jako mi je bitno da se sa njima emotivno povežem”.
“Kad stvorite emotivnu vezu sa đacima onda kasnije dođe i gramatika, reči i sve drugo”, rekao je Petrović, koji predaje u gimanziji i osnovnoj školi u Paraćinu, u emisiji Novi dan na televiziji N1.
Kako je rekao, učenici kažu da su učionice “kao neki vremenski portali” koji iz 21. vode u 20. ili 19. vek, gde ih čeka neko diktiranje ili predavanje za koje oni ne znaju za šta im treba u životu.
Đacima više nije dovoljno kad im se kaže da će im to gradivo možda zatrebati, kaže Petrović.
“Ja ih vratim u stvarnost tako što otvorim neki portal prema Egiptu, Indiji ili Americi, vidimo se sa njihovim vršnjacima, ćaskamo preko Skajpa, i onda shvate da imaju iste probleme, dele ista interesovanja, slušaju istu muziku, gledaju filmove… I krenu da u tom razgovoru usavršavaju engleski jezik, posvećuju se nekim lepim stvarima, umetnosti, muzici”, govori on.
Kaže i da bi, kada bi mogao, odmah eliminisao Vukove diplome i ocenjivanje u osnovnoj školi, kao što je ukinuto u Finskoj.
“Pustite decu da budu deca, gledajte samo da pronađu ono što vole, tu strast, samo ih gurajte u tom smeru i budite podrška i uspeće u životu”, rekao je.
Petrović kaže da je njegov posao da nađe za šta su đaci talentovani i da to poveže sa engleskim jezikom.
Na pitanje odakle mu ta ljubav, kaže da prema deci ima ljubav celog života, od kad se brinuo za svog sedam godina mlađeg brata dok su roditelji radili.
“On je do treće-četvrte godine mislio da sam mu ja tata”, kaže Petrović.
Osvrnuo se i na ne tako prijatna iskustva u svom životu.
“Ja sam imao problema sa vršnjačkim nasiljem, morao sam da menjam škole kad sam bio mali. Bio sam krupno dete, a dobrica, svi su se vežbali na meni, dok to jednog dana nije otišlo predaleko jer sam ćutao, nisam se nikom žalio”, govori Petrović.
Kaže da su mu se pojavili fizički i psihosomatski problemi, nakon čega su njegovi roditelji shvatili da moraju da promene sredinu.
“Na sreću, ta promena mi je mnogo učinila, jer sam u toj drugoj školi stekao mnogo drugara, ali sam stekao i sjajne nastavnike. To je škola u kojoj i danas radim – Osnovna škola ‘Stevan Jakovljević’, najbolja osnovna škola na svetu”, kazao je on.
Nagrada za najboljeg nastavnika Petroviću je dodeljena u Nju Delhiju, gde je, kako kaže, delegacija profesora iz Srbije posetila četiri indijske države.
Upitan da li je ovo najveća nagrada u životu, kaže da ima većih, i navodi:
“U profesionalnom smislu, dobio sam najveću nagradu pre par dana od jednog učenika koji je bio moj đak, koji je imao dosta problema. Nije imao roditelje, bio je u hraniteljskoj porodici. Napisao mi je pismo na savršenom engleskom – da je sad na IT studijama, da je uspeo zato što sam ga naučio engleski i hrabrio ga da uštedi za prvi laptop, ubacio ga u čet grupe sa strancima gde je on krenuo da razvija interesovanja za tehnologiju”, kaže Petrović.
Dodaje i da za njega veću nagradu predstavlja ono što je o njemu napisala Željana Radojičić, osnivačica Asocijacije najboljih nastavnika sa prostora bivše Jugoslavije, koja ga je i nominovala za najboljeg na svetu.
Radojičić je za N1 rekla da je sama sebi nametnula obavezu da otškrine drugim nastavnicima sa ovih prostora vrata koja je neko njoj otškrinuo.
“Nastavnici poput Borka treba da budu primer mladim ljudima”, kazala je ona i rekla da društvo, vlada, predsednik, treba da pokažu da su im nastavnici i obrazovanje bitni.