“Sada riječ ima Slobodan Stanarević Bobi”, “repliciraću kolegi Medi”, “kao što je rekao Aco” samo su neke od rečenica koje se mogu čuti tokom skupštinskog zasjedanja u sali Skupštine grada Banjaluka.
Iako je obraćanje sa uvažavanjem jedno od osnovnih pravila ponašanja u Skupštini, mnogi se toga ne drže.
Osim dobacivanja, poštapalica, uvreda, govora mržnje i mnogih nedozvoljenoh radnji, obraćanje nadimcima je postala učestala stvar.
Novinari kažu da je ovakav vid komunikacije već uvriježen među dobrim dijelom naših političara.
– Mi smo već odavno navikli na nizak stepen kulture dijaloga na nivou institucija Republike Srpske, prepucavanja, uvrede, to je nešto što je nažalost postao lajtmotiv sjednica. Sad se to preselilo u Gradsku skupštinu, i možemo samo konstatovati da je to žalosno i da skupštine postaju pravi reality show, s tim što je najžalosnije u svemu ovome što njihova neformalna obraćanja zapravo su indirektna obraćanja ljudima koji su za njih glasali – kaže za BLink Elvir Padalović, novinar portala Buka.
Padalović je pesimista da će se nešto po ovom pitanju promijeniti u bliskoj budućnosti.
– Mislim da će se ovo nastaviti i da brzo nećemo dočekati neke kvalitetnije i svrsishodnije diskusije – kaže za naš portal novinar portala Buka.
I komunikolozi su sličnog mišljenja. Neformalan način komuniciranja unutar insititucija je odavno prisutan, a razlozi za to su mnogobrojni.
– Neformalna diskusija je postala sve uobičajenija što u zakonodavnim tijelima, što u insitucijama, bilo republičkim, bilo institucijama lokalne samouprave. Na taj način se pokušava predstaviti neki vid pristrastnosti ili bliskosti između političkih saradnika, ali, zanimljivo, čak i među političkim oponentima. Sa jedne strane je to pokušaj relaksacije odnosa ali to naravno djeluje, u formalno apsektu jako neozbiljno i neodgovorno prije svega prema onima koji su ih birali. Na taj način se pokazuje jedna doza neodgovornosti i nepoštovanja institucija u kojima se nalaze – ističe za BLink komunikolog Mladen Bubonjić.
On ipak dodaje da je bolja i takva vrsta komunikacije nego vrijeđanje, korištenje pežorativnih termina i uopšte termina koji ne odgovaraju određenom nivou komunikacije za institucije.
– Međutim ovo je svakako jedan vid nepoštovanja institucija u kojoj se nalaze. Da li će se u toj mjeri to nastaviti to svakako zavisi od samih aktera ali i od javnosti da li će im i u kojoj mjeri ukazati na te propuste – zaključuje Bubonjić.