Predrag Petrović je direktor istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP). U razgovoru za BUKA magazin govori o trenutnoj polarizaciji u Srbiji, represivnim postupcima režima, tablodinoj konstrukciji “građanskog rata” i odnosu prema presudi Miloradu Dodiku.
“Tablodi su sastavni i izuzetno važan deo birokratske hobotnice vladajuće partije. To što pričaju tabloidi, to je zapravo ono što establishment misli i nastoji da postupa spram toga. Oni pričaju o građanskom ratu nadajući se da će isprovocirati kroz one svoje represivne akcije neki žešći i silniji odgovor građana i studenta, kako bi onda dobili opravdanje i potvrdu da se zapravo radi o obojenoj revoluciji. To bi bio alibi za žešći obračun sa građanima i sa studentima” – kaže Petrović u razgovoru za BUKA magazin.
Da li je polarizacija u Srbiji prisutnija u odnosu na period blokada univerziteta?
Da, polarizacija se nije uopšte smanjila. Za razliku od prethodnog perioda, rekao bih da se čak i povećala. Najzaslužnije za takvu situaciju u Srbiji su vlasti u Beogradu zato što oni tu polarizaciju održavaju. Rade to pre svega kroz narativ i priče o tome da je država, otadžbina, ugrožena, napadnuta s polja i iznutra. Uz to, vlast ponovo izmišlja državne udare. Sad je aktuelan tzv. tužilački državni udar. Vlastima je glavni cilj da kroz polarizaciju pre svega zbiju svoje redove jer se podrška u njihovom biračkom telu poprilično kruni. Oni pokušavaju ne menjajući ništa nego nastavljajući tu svoju neku staru politiku, svoj stari pristup, da biračko telo konsoliduju i da zbiju sobstvene redove. Oni doprinose polarizaciji i pričom i akcijama. Ona akcija upada u Državni univerzitet u Novom Pazaru je jedna od tih akcija koje su imale cilj da podignu tenzije i da polarizuju ljude u Srbiji, sve da bi režim zbijao redove svojih pristalica kroz priču o ugroženosti Srbije, države, srpskog naroda od tzv. islamističkog ekstremizma i terorizma.
Da li su studenti privremenim izlaskom iz blockade poništili te navodne argumente vlasti o blokaderstvu, onemogućavanju ljudima da uče, narativ o udaru na obrazovanje?
Pa ti argumenti odavno već ne stoje. Studenti su sa svojim posljednjim postupcima svakako poništili te argumente.
To je pre svega značajno za one koji su uvijek neopredeljeni. Studenti su privukli deo tih neopredeljenih na svoju stranu, ali treba da znamo da to opet neće značajnije uticati na glasače, pristalice, vladajuće partije. Oni i dalje pričaju o blokadama, o blokaderstvu studenta i građane koji protestuju, dalje ih optužuju da zbog njih Srbija stagnira, da su posledice blokada to što je Srbija na finansijskom i ekonomskom gubitku. To se može očekivati i dalje. Ekonomska situacija zaista je dosta gora nego prošle godine ali blokade nemaju nikakve veze sa tim, već način upravljanja društvom, državom, ekonomijom od strane Srpske napredne stranke koji je poznat: to je potpuno odsustvo bilo kakvog modela razvoja države i ekonomije koji bi bio održiv.
Koji metodi borbe sada preostaju studentima i građanima?
Očekuje se da nastave, da održe, da očuvaju tu energiju protesta, želju i volju spremnosti građana da protestuju, da se bore za svoja prava. To jeste težak zadatak posebno tokom ovih letnjih dana, s obzirom da je i vreme godišnjih odmora. Ipak, u ogromnoj meri vlast sama olakšava to očuvanje energije, vatre protesta, svojim veoma neracionalnim i nepromišljenim postupcima. Do sada se pokazalo da bilo kakva jača represija, veća represija koja je nepromišljena, samo izaziva još veći otpor i revolt građana. Tako da s te strane je zadatak i posao i studenta i građana olakšan. Svakako, da bi oni očuvali tu energiju i da bi dalje se nastavilo sa ovim sad već građanskim otporom predstoji politička artikulacija ovih protesta. Građani očekuju da mogu da vide i program promena u Srbiji i tim koji bi izneo te promene, a očekuje se da će to upravo studenti uraditi.
Postoji li scenario u kome će se pokazati odgovorni za odnos bezbjednosnih snaga prema studentima i građanima?
U sadašnjim okolnostima to je apsolutno nemoguće.
To je moguće uz promenu vlasti i istrajavanju nekih novih vlasti u postizanju te odgovornosti ljudi koji su učestvovali u represiji, kršenju ljudskih prava u posljednjih ne samo u godinu dana nego u posljednjih 13 godina vladavine Srpske napravne stranke.
Suština je promena vlasti i nepristajanje novih vlasti na neke trule kompromise zarad nekih političkih poena, što smo mogli da vidimo u prvim godinama vladavine Demokratske opozicije Srbije.
Riječima režimskih satelita Srbija je na ivici građanskog rata. Kako se establishment odnosi prema toj situaciji?
Tablodi su sastavni i izuzetno važan deo birokratske hobotnice vladajuće partije. To što pričaju tabloidi, to je zapravo ono što establishment misli i nastoji da postupa spram toga. Oni pričaju o građanskom ratu nadajući se da će isprovocirati kroz one svoje represivne akcije neki žešći i silniji odgovor građana i studenta, kako bi onda dobili opravdanje i potvrdu da se zapravo radi o obojenoj revoluciji. To bi bio alibi za žešći obračun sa građanima i sa studentima.
Vlasti ne odgovara građanski rat jer bi to onda pokazalo da vlasti u Srbiji ne kontrolišu situaciju u dovoljnoj meri, da nisu garant stabilnosti, ali bi im odgovarala neka vrsta kontrolisanog nasilja, većeg kontrolisanog nasilja, koja bi im dala osnovu za odlučniji i žešći represivni odgovor na građanske proteste.
Građanski rat o kome oni pričaju je zapravo i nemoguć. U građanskom ratu vi morate da imate dve ili više strana i te strane moraju da imaju dovoljno oružja da povedu taj oružani sukob. Mi ovde nemamo tu situaciju. Ogromna količina oružja, represivnih alata, instrumenta se nalazi u rukama vlasti, kroz vojsku, policiju, službe bezbednosti, radi se i o uređajima za nadzor, i zvučnim topovima, potom teškoj mehanizaciji. Sve je to u rukama vlasti. S druge strane imate građane koji ako i poseduju neko oružje onda je to lično naoružanje. To ne može da bude nikako građanski rat, već to samo može da bude neki nasilni državni teror spram građana.
Je li takav zaplet moguć?
To još uvek izgleda nemoguće jer vlastima ne odgovara situacija potpunog haosa čime šalju veoma loš signal ka vani, signal da ipak nisu izvor stabilnosti. Još uvek im je stalo do toga šta zapadne države i Evropska unija kažu i svaki takav odgovor negativno bi se odrazio na stav zapadnih država i na odnos EU prema vlastima u Beogradu. Znamo da finansijski Srbija poprilično zavisi od EU.
Ipak, ne treba isključiti ni scenario destabilizacije, jer vlast je pokazala da zna da postupa veoma neracionalno. Povećanje mogućnosti za donošenje neracionalnih odluka raste kada se neko nađe pod veoma velikim pritiskom a nije sposoban da se nosi sa tim pritiskom na adekvatan način. Dakle, taj scenario ne treba isključiti upravo zbog neracionalnosti ljudi u vrhu vladajuće partije koji donose odluke.
Strategija za sada su kraći represivni izleti, a scenario građanskog rata zasad nije izvestan.
Kako ocjenjujete odnos vlasti u Srbiji prema presudi Miloradu Dodiku, predsjedniku Republike Srpske?
Presuda se odlično poklopila sa narativom vlasti u Beogradu da su Srbija i srpski narod napadnuti spolja i iznutra.
To se predstavlja kao jedna nepravedna odluka, zapravo jedna u nizu tih nepravednih odluka i otud cinične, ironične izjave na konto vladavine prava. Presuda će dobro doći vladajućoj partiji u njihovoj priči o ugroženosti Srbije i srpskog naroda koji dolaze, naravno, od strane zapadnih sila, Hrvata, Bošnjaka.
Da li su spremni da zarad svojih ličnih interesa na opstanka na vlasti ipak ignorišu sve te ekonomske prilike u Srbiji i da krenu u neki opasni, ekspanzivni plan regionalne destabilizacije?
Mislim da to još uvek nije izvesno. Oni žele da se to na taj način predstavlja, da šalju poruku da su spremni za destabilizaciju kako bi zapad popustio. To je već nešto što vlast i u Beogradu, a i u Banjaluci, već veoma dugi niz godina radi. Kako bi se to reklo – već su provaljeni i svi im znaju modus operandi. Meni za sada taj scenario ne izgleda kao moguć, pogotovo kada uzmemo u obzir kontradiktorne postupke Milorada Dodika – od nepriznavanja odluke do zahteva za preinačenjem zatvorske kazne u novčanu. Sve je to skupa već prilično uobičajen način odnosa prema zapadu. No, ne treba ni isključiti varijantu ekspanzije planova destabilizacije regije, budući da ljudi u ovim prilikama znaju donositi prilično neracionalne odluke.