Vukosava Crnjanski je programska direktorica Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA). U razgovoru za BUKA magazin govori o mehanizmima manipulacije izbornim sistemom i mehanizmom, izborima kao rješenju političke i društvene krize, daljim koracima u monitoringu političke i društvene odgovornosti.
„Izbori su mehanizam koji građanima garantuje da je vlast, i to svaka, smenjiva i da se promene ostvaruju na miran način. Kada se nama građanima iz ruku otme taj mehanizam, kada se on pretvori u sopstvenu suprotnost, u intstrument za održavanja statusa quo, mi prestajemo da budemo građani i postajemo podanici“ – kaže Crnjanski u razgovoru za BUKA magazin.
Šta su pokazali izbori u Zaječaru i Kosjeriću kada su u pitanju manipulacije izbornim sistemom i mehanizmima?
Pokazali su da se nastavljaju sve već poznate prakse rušenja integriteta izbora, koje u najširem smislu jesu ukidanje granice između države i partije na vlasti, odnosno podređivanje državnih i javnih interesa, ali i resursa, partijskoj pohlepi.
Praktično, to, između ostalog, znači da se na teritoriji Kosjerića i Zaječara asfaltiralo više nego decenijama unazad. Više od 30 najviših državnih funkcionera bilo je na terenu tokom kampanje, uz, naravno, nejasnoću da li nastupaju u kapacitetu državne ili partijske funkcije.
Kampanju za ove lokalne izbore obeležio je i porast nasilja. Godinama ukorenjivane metode izborne korupcije i pritisaka na birače prelile su se u otvorene napade, zastrašivanja, targetiranja, pretnje… U tri završne nedelje kampanje zabeležili smo 71 slučaj fizičkog ili verbalnog nasilja nad opozicionim aktivistima, novinarima i građanima.
Na izborni dan, posebno u Kosjeriću, bilo je toliko naoružane, uniformisane i neuniformisane, identifikovane i neidentifikovane policije da je atmosfera podsećala na sve, samo ne na izbore kao “praznik demokratije”.
Ovi izbori doneli su i neke inovativne vidove zloupotrebe – npr. lažne posmatrače. Za posmatranje su se akreditovale koliko juče osnovane organizacije, za koje se lako mogu utvrditi direktne veze s centrima političke moći i čiji članovi su se, mimo svih pravila, na biračkim mestima ponašali ne kao posmatrači, nego kao nekakva kontrola rada biračkih odbora. Valjda je sada na redu i obesmišljavanje uloge posmatrača, koje može da vodi samo u dalju eroziju integriteta izbora.
Da li su izbori trenutno “goruće” pitanje Srbije ili tek jedno od pitanja koja se moraju postaviti u rješavanju krize?
Nije to pitanje trenutka – izbori su hronični i fundamentalni problem jer se njihovom zloupotrebom ukida suverenitet građana, a zemlja nastavlja da tone u nešto što se može nazvati izbornom autokratijom. U demokratiji partije gube izbore, u izbornoj autokratiji samo opozicione partije gube izbore.
Izbori su mehanizam koji građanima garantuje da je vlast, i to svaka, smenjiva i da se promene ostvaruju na miran način. Kada se nama građanima iz ruku otme taj mehanizam, kada se on pretvori u sopstvenu suprotnost, u intstrument za održavanja statusa quo, mi prestajemo da budemo građani i postajemo podanici.
Zbog čega se danas postavlja pitanja izbora – zbog želje za vladavinom parlamentarne demokratije ili zbog volje za testiranjem novog modela političke odgovornosti?
Parlamentarna demokratija svakako nije savršen sistem, ali “savršenstvo” je obećavano kao utopija koja se, kako nas istorijsko iskustvo uči, materijalizovala u razne totalitarne distopije.
I studentski i građanski protesti su, posle više od pola godine intenzivnih demonstracija i drugih vidova borbe, logično došli do zahteva za vanredne izbore jer nema drugog, posebno ne manje “skupog” načina da se izađe iz društvene i političke krize.
Šta govori iskustvo Crte – ima li nade za fer i poštene izbore? Ima li aktuelni režim dovoljno resursa da na izborima zadrži moć koju ima?
Naše iskustvo bi se moglo shvatiti i kao obeshrabrujuće jer su svaki izbori koje posmatramo sve udaljeniji od standarda za pošteno i slobodno izražavanje izborne volje građana. Ipak, borba za izborne uslove nema alternativu, a ohrabrujuće je i to što istrajan rad na informisanju i političkoj edukaciji građana ipak daje rezultate.
I primeri Zaječara i Kosjerića pokazuju da zahvaljujući visokoj mobilizaciji građana, režim može da bude ozbiljno uzdrman uprkos svim nelegalnim i nelegitimnim prednostima kojima raspolaže. To što Aleksandar Vučić odbija da raspiše vanredne izbore jasno govori da je svestan da, uprkos svim državnim i javnim resursima koje njegova partija zloupotrebljava, više ne može da bude siguran u ishod izbora.
Može li priča o pobjeđivanju “obojene revolucije” biti dovoljna za dobijanje novih izbora?
Već više puta je najavljivana konačna pobeda nad “obojenom revolucijom”. Da smo verovali predsedniku, sad bismo već u knjižarama tražili njegovu knjigu “Kako sam pobedio obojenu revoluciju”. Mislim da je većina građana pročitala koruptivnu prirodu režima i veliki uspeh ovog društva je što nije dozvolilo da bude zaboravljena činjenica da je korupcija ubila 16 nedužnih ljudi. Na protestnim skupovima u Beogradu redovno se pojavljuje veoma mlad dečko, možda je čak i srednjoškolac, s transparentom “Obojena revolucija = šarena laža“. To je to.
Koji su dalji koraci u monitoringu političke i društvene odgovornosti?
Nastavljamo, naravno, monitoring rada institucija, ali u ovom trenutku ključ je u aktivizmu. Kap što sam već rekla, mobilizacija daje rezultate i zato mora da se pruži suštinska podrška svim grupama građana koje su pokazale spremnost da se bore za odgovornu državu.