Ognjen Radonjić je profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. U razgovoru za BUKA magazin govori o odnosu aktuelnog režima prema studentskoj i građanskoj pobuni, odnosu prema Ruskoj Federaciji, Evropskoj uniji, mogućnostima izlaska iz krizne situacije.
“Po meni bi bilo korisno formirati vrlo širok front sa ideološkim razlikama po strani. Na prvom mestu, prava opozicija bi mogla da podrži studentsku listu sa svojom infrastrukturom i iskustvom, što ne isključuje mogućnost i da opozicija izađe na izbore. U tom frontu bi trebalo da se nađu univerzitetski profesori, stručnjaci različitih profila, radnici, poljoprivrednici, rudari, učitelji, nastavnici, dijaspora, javne ličnosti” – kaže Radonjić u razgovoru za BUKA magazin.
Kako tumačite režimski odnos prema studentskoj i građanskoj pobuni?
Kao i odnos svakog diktatorskog režima. Na zahtev da se procesuiraju odgovorni za pad nadstrešnice, gde istraga ide uglavnom u pravcu odgovornosti inženjera, bez istrage o povezanom kriminalu i korupciji, kako involviranih firmi, tako i nadležnih organa i pojedinaca iz vlasti, režim je odgovorio nasiljem, propagandom, hapšenjima i hajkom. Kandžama se drže za vlast, jer ona ujedno omogućava ostanak na slobodi i zgrtanje ogromnog novca.
Lider režima najavio je spise o pobjedi nad obojenom revolucijom. U kom idejnom smjeru oni mogu otići?
Nadam se u pravcu smetlišta istorije. U protivnom, represija će jačati, mada smatram da je taj scenario manje verovatan. Duboko su izmešteni, kako po vertikali, tako i horizontali. Meni se čini da je samo pitanje koliko će svrgavanje ove vlasti trajati i koliko će biti mučno i nasilno. Ne mislim da mogu da se vrate u staro sedlo i jašu kao pre. Ono u šta još uvek nisam siguran je da li trenutno imamo situaciju kao sa Slobodanom Miloševićem koji je prosto dosadio ljudima bez želje da se promeni sistem ili ćemo u ovom slučaju, sa studentima kao vetrom u leđa, krenuti u promenu sistema, odnosno izgradnju demokratskih institucija koje su u današnjem srpskom političkom sistemu dominantno paravan za pljačku i otimanje javnih resursa i mehanizam za kažnjavanje političkih oponenata.
Šta je u prvom planu borbe protiv tzv. obojene revolucije?
Obojenu revoluciju koriste kada pregovaraju sa Rusima, u razgovorima sa Amerikom opanjkavaju Evropu, a kada pregovaraju sa Evropom žale se na ruske uticaje. Pa je naš vrli predsednik pokušao da se postavi između Trampa i Putina kao tobože važan igrač i u Americi dobio šut kartu. Tužan, bolestan od visokog krvnog pritiska i bola u grudima baca se u zagrljaj Putinu koji je prethodno pustio snimak u kojem vrhuška Srpske pravoslavne crkve napada studente, to jest obojene revolucionare da ruše državu i državni poredak. To poniženje je bila cena koju su morali da plate da bi predsednik bio pozvan na moskovsku paradu.
Pod kojim uslovima može doći do razrješenja krize?
Ima tu dosta scenarija, neki su povoljniji neki su nepovoljni. U ovom trenutku, studenti traže izbore. Videćemo da li će zahtevati i ispunjenje minimalnih izbornih uslova, jer bez toga bi vlast ušla u trku sa značajnom prednošću. U svakom slučaju, iako sada predsednik seiri jer studenti traže izbore, pa je odjednom postao nadležan, čini mi se da ih pominje samo kako ne bi ispalo da se krije. Dakle, mislim da mu izbori ne odgovaraju, jer bi u najmanju ruku, uz masovnu studentsku mobilizaciju i pored eventualne masivne izborne krađe, imali znatno manje poslanika u skupštini nego što je danas to slučaj. Stoga, verovatno ulazimo u period otezanja, a obzirom na studentske blokade i činjenicu da vreme curi, kako studentima, tako i vlasti, ostaje da se vidi za kojim sredstvima pritiska će studenti posegnuti kako bi se raspisali izbori, pretpostavljam sa ispunjenjem nekih minimalnih izbornih uslova, kao što su formiranje nepristrasnog Saveta REM-a, promena uređivačke politike RTS-a i čišćenje biračkih spiskova.
Kako vidite konekcije koje režim u Srbiji ima sa režimom u Kremlju? Jesu li te veze pragmatične, profiterske, političke ili ideološke?
Isključivo pragmatično-profiterske, kao i veze sa Amerikom, Evropom i Kinom. U zamenu za stabilokratiju, diktatura im je očigledno prihvatljiva. Ovaj režim nema nikakvu ideologiju i ne veruje ni u šta osim u pljačku radi privatnog bogaćenja. A da biste neometano pljačkali, diktatura je idealno sredstvo političke zaštite, kako na spoljnom, tako i unutrašnjem planu. Naravno, cena su ogromni društveni troškovi, odnosno jedno opšte demografsko, zdravstveno, obrazovno, privredno i kulturno propadanje. Ako uopšte dođemo u tu poziciju, čemu se toplo nadam, trebaće nam decenije da se oporavimo.
Ko su akteri koji mogu artikulisati aktuelnu borbu, osim studenata?
Po meni bi bilo korisno formirati vrlo širok front sa ideološkim razlikama po strani. Na prvom mestu prava opozicija bi mogla da podrži studentsku listu sa svojom infrastrukturom i iskustvom što ne isključuje mogućnost i da opozicija izađe na izbore. U tom frontu bi trebalo da se nađu univerzitetski profesori, stručnjaci različitih profila, radnici, poljoprivrednici, rudari, učitelji, nastavnici, dijaspora, javne ličnosti itd. Naravno, nije dovoljno deklarativno reći da smo protiv ove vlasti, nužno je odrediti i za šta smo, upravo pravac koji su zauzeli studenti a tiče se demokratije i institucionalne izgradnje sistema. Istovremeno, ovo je i borba za univerzitet, jer u slučaju našeg poraza, univerzitet će biti čist višak i kao takav sveden na status nekakve visoke škole. Ova tendencija je uočljiva kroz protivzakonitu uredbu vlade kojom je nauka na univerzitetima svedena na 12,5 odsto našeg radnog vremena u poređenju sa prethodnih 50 odsto.
Kako vidite odnos Evropske unije prema aktuelnoj krizi?
U skladu sa svojim interesima. Tako će se i ponašati. On im je koristan dokle god je u stanju da isporuči ono što je obećao. Naravno, nisu oni slepi, vide da ga ovi protesti ozbiljno krune. Vidi i on i zato je, i pored krhkog zdravlja, poleteo u Moskvu, lupio šamar Evropi i ona odgovorila sa dvotrećinskim usvajanjem izveštaja Tonina Picule, u kojem je jasno naznačeno da je nadstrešnica pala i ubila 16 osoba i jednu teško povredila zbog korupcije, što je antiteza srpskom režimu koji tvrdi da je nadstrešnica pala zbog grešaka struke. Naravno, bilo je tu grešaka struke, ali one su posledica korupcije i prateće neodgovornosti i bahatosti.
Može li zbog potrebe održavanja vladavine režima Vučić uvesti u krizu ostatak regije?
Ne verujem da ima prostora za taj manevar. Izgleda mi kao da je Dodika pustio niz vodu, dok se ovaj grčevito hvata za Moskvu. Kosovu je ova vlast od 2013. predala sve simbole državnosti. Ministri sa Srpske liste u vladi Kosova se zaklinju da će po kosovskim zakonima čuvati integritet i suverenitet Kosova. Crna Gora se bori i u ovom trenutku mi se čini na stabilnom evropskom putu.
Koji je izlaz iz tog problema?
Izlaz je da promenimo vlast, ali i sebe same. Ako se, pre svega građani Srbije ne izbore za svoja prava i svoju slobodu, neće se izboriti ni drugi, a i zašto bi. Ako ne želimo da se borimo protiv kolonijalnog statusa i kolonijalnog upravnika koji rasprodaje naše interese i javne resurse radi privatnog bogaćenja i opstanka na vlasti, ljudi će masovno emigrirati, procvetaće dualno obrazovanje i uvoz jeftine radne snage, mahom iz Azije. Ključni interesi ovog društva su regionalni mir, dobrosusedski odnosi, ulaganje u obrazovanje, nauku, zdravstvo i kulturu. Istini za volju, ovaj režim je upravo obrazovanju i nauci objavio rat do istrebljenja.