Evropska unija nije tek puki sistem institucija i propisa, već je iznad svega ideja kao odgovor na strahote fašizma i rata kroz jedinstvo, saradnju i mir, kako je to artikulisao Robert Šuman 9. maja 1950. godine, poručio je Luiđi Soreka, šef Delegacije EU u Sarajevu, povodom Dana Evrope, koji je obilježen u petak.
“U samom središtu te vizije su ljudi – unapređenje njihovih života kroz veću sigurnost i zaštitu, te više prilika za njih i njihove porodice. Dan Evrope odaje priznanje našem napretku, ali nas i poziva da dovršimo projekat utemeljitelja Evrope kroz njeno proširenje”, naglasio je on na društvenoj mreži X i dodao da je BiH evropska, i to ne samo geografski, već i kulturno i istorijski.
Međutim, Soreka je jasno konstatovao da je evropski put BiH blokiran kao posljedica duboke političke i ustavne krize.
“Evropski put je i dalje najefikasniji okvir za osiguranje stabilnosti, prosperiteta i pomirenja. Isto tako je i najbolje polazište za rješavanje složenih, osjetljivih i dugotrajnih pitanja. Mnogi u Bosni i Hercegovini već koriste prilike koje nude različiti EU projekti i programi. Politički akteri mogu povećati te prilike napretkom na evropskom putu. Vizija ujedinjene Evrope je dragocjena i potrebnija nego ikada. Nastavimo zajedno raditi na tome da je učinimo stvarnošću”, napisao je Soreka.
I na prijemu povodom Dana Evrope, koji je u Delegaciji EU uz prisustvo brojnih zvanica, održan veče prije praznika, Soreka je upozorio da je evropski put u blokadi.
“Mnogi u Bosni i Hercegovini već koriste prilike koje nude različiti EU projekti i programi. Politički akteri mogu povećati te prilike napretkom na evropskom putu”, poručio je ambasador EU.
Dolaskom nove komisije, koja je s radom počela krajem prošle godine, primjetan je značajan otklon od politike prethodne komisije, s obzirom na to da se primjetno manje pokušava uticati na domaće lidere i posredovati da se pokrene evropski put. Po svemu sudeći, domaći politički akteri se još nisu navikli na iznenadnu promjenu pristupa, a postoji mogućnost da mnogi nisu shvatili da će ovog puta napredak na evropskom putu zaista ovisiti o njima, a ne o intervencionizmu komesara ili drugih visokih zvaničnika i diplomata iz EU.
“Nezavisne” su odmah nakon dolaska Soreke na poziciju ambasadora, nakon prvog sastanka s predstavnicima više bh. redakcija, stekle utisak da je novi EU ambasador nosilac promjene političkog stava Brisela – isključivo je do BiH da li će se kretati ka Briselu, a EU je tu da pomogne, u svemu što na tom putu bude trebalo.
Međutim, zaostatkom BiH na evropskom putu postavlja se šire pitanje – da li su evropske reforme i novac koji je od rata naovamo dodijeljen BiH potraćeni. Ako pravilno iščitavamo poruke koje nam evropske diplomate šalju, možemo zaključiti da se želi istaći da je na BiH da dokaže da evropski novac, trud i pomoć nisu bačeni i da su institucije zemlje u stanju da se izbore s trenutnom krizom i otvore put ka prvoj međuvladinoj konferenciji, koja bi trebalo zvanično da bude prvi korak u pregovorima ka članstvu.
Takođe smo više puta pisali i o tome zašto EU ne želi da angažuje EUFOR u rješavanju trenutne političke krize u BiH. To bi, naime, sasvim sigurno u zemljama članicama bilo viđeno kao dokaz da BiH ne funkcioniše i da zemlja ne treba da ide ka EU, barem ne trenutno. Ako bi se kriza riješila domaćim sredstvima, bilo dogovorom, bilo intervencijom domaćih institucija, to bi bio dokaz da je BiH spremna za sljedeću fazu, i bilo bi najbolji dokaz da su se evropske reforme isplatile.