Proslavljeni srbijanski bend Goblini iz Šapca ovoga ljeta imaju čast da nastupe kao predgrupa Bilija Ajdola, 9. jula u Donjem gradu na Kalemegdanu u Beogradu.
Goblini već trideset i tri godine praše pravi pravcati rokenrol i nalaze se na samom vrhu balkanske pank-rok scene, te se nije ni čuditi što su baš oni izabrani da dijele stejdž sa velikom svjetskom zvijezdom. Prošle godine ovdašnja publika bila je zakinuta za mnoge koncerte Goblina, jer frontmen benda Branko Golubović Golub nije mogao da dođe na njih zbog specifične prirode svoga posla. Naime, on trenutno radi kao humanitarni radnik u Libanu, državi u kojoj je prošle godine bjesnio rat. Okolnosti su se promijenile nabolje i ove godine Goblini će nadoknaditi sve one nastupe koje su morali odgoditi, te će nakon beogradskog koncerta usijediti i mnogi diljem prostora bivše Jugoslavije. Povod za intervju je više nego očigledan, a novinar Buka magazina razgovarao je s frontmenom Goblina, Golubom, o svemu onome što nas očekuje na koncertu i poslije koncerta s Bilijem Ajdolom.
Ovog ljeta ste predgrupa na beogradskom velikom koncertu Bilija Ajdola. Šta vam znači ovaj nastup?
Mi se svi sećamo Bilija Ajdola još od vremena kada je bio u grupi “Generation X”. To je bio pravi pank period Bilija Ajdola, sve ostalo bih nazvao postpank period. I tada, kao i danas, Bili je bio velik i jedan od tih tada novih engleskih pank muzičara koje smo mi izuzetno cenili. Ovaj nastup nam veoma znači, jer ćemo deliti binu sa nekim koga samo slušali ranih osamdesetih, još dok su bile popularne vinil ploče, a kasnije pojavom MTV -a gledali i na televiziji. Sve u svemu, lepo je deliti binu sa takvim likovima.
Da li može taj nastup da bitno utiče na vašu karijeru?
Čisto sumnjam da ovaj nastup može da išta utiče na našu karijeru, jer mi smo već senior bend, to jest bend koji već toliko mnogo nastupa na Balkanu i šire da ne znam koliko to može da utiče. Mi nismo mladi bend, pa kao da ljudi obrate pažnju na nas u nekim drugim zemljama, pa da mi krenemo sa nastupima u nekim drugim zemljama, jer to nam nije neki pretjerani cilj. Postoji tu par opcija, kontaktirani smo od ljudi iz Australije s pozivom da sviramo kod njih, što je nama izuzetno interesantno. Na primjer, za takve svirke bitno je u toj nekoj svojoj biografiji pomenuti da si svirao na koncertu Bilija Ajdola ili sličnih muzičara. Tako da, sa te tačke gledišta, to je prednost takvih nastupa, ali s druge strane, ja ne vidim nas kao bend koji gradi karijeru van Balkana, iz prostor razloga što su nas godine stigle, a suludo je, evo, s mojim pedeset i sedam godina, razmišljati o početku karijere na zapadu. Uopšte me to ne privlači, niti smatram da to ima ikakve logike, ili da imamo uopšte mogućnost za tako nešto. Mislim, koga je briga za bend iz Srbije s likovima koji imaju preko pedeset godina (smijeh).
Čime ste zaslužili da dijelite binu sa ovim velikim muzičarom?
Pa, iza nas stoji trideset i tri godine rada. Od početka te neke karijere smatraju nas jednim od bitnijih pank bendova na ovim našim prostorima, što nama izuzetno godi da čujemo tako nešto. Nikada sebe ne bismo sami nazvali bitnim pank rok bendom, ali dobro zvuči kad vam neko tako kaže. I verujem da je karijera koja je iza nas doprinela da se desi mogućnost ovoga nastupa s Bilijem.
Iako ste mišljenja da ste danas matori za internacionalnu karijeru, da li ste ranije razmišljali da krenete tim putem?
Kada smo bili mladi, devedesetih godina, jesmo razmišljali. To je bio period kada je izašao allbum “U magnovenju” i bila je neka ideja da se celi album prepeva, ne prevede, već prepeva, na engleski jezik i da se materijal kao takav distribuira dalje. Ali mi smo u to vreme bili pod sankcijama i izuzetno je bilo teško raditi na svemu tome i jednostavno smo odustali od svega toga. Da li je bila greška što smo odustali, ja sada, iskreno rečeno, nemam pojma, ali se nismo nešto preterano cimali oko internacionalne karijere.
Mogu li vas omesti ova dešavanja u Srbiji u planiranju nastupa?
Mi smo dosta razmišljali o tome da li je u redu svirati određene koncerte, da li treba nastupati i, ukoliko se nastupa, kako se postaviti prema celoj toj situaciji u zemlji. Igrom slučaja, mi sve ovo vreme nismo ni svirali, jer, evo, već šest meseci nismo svirali u Srbiji. Neke stvari su se promenile i mi smo se potrudili da se naši nastupi na pravi način iskoriste kako bi dali podršku našim dragim studentima i svim tim stvarima kojima se oni bave i za koje se bore u ime svih nas. Kao bend pokušavamo da na najbolji mogući način pomognemo i damo doprinos svemu tome, a pošto smo javne ličnosti, najbolji način da to učinimo je da na najavama koncerata pružimo podršku studentima i svim ljudima koji su uz njih i koji veruju u to što oni rade.
Kakvo je vaše mišljenje o situaciji u zemlji?
Teško je pričati o stanju u zemlji, naročito kada je zemlja Srbija u pitanju i zaključiti kako nikada nije bilo gore. Velika je stvar tako nešto reći za zemlju kada je Srbija u pitanju, gde pamtimo mnogo nezgodna vremena kroz koja smo prolazili. Ali, eto, ipak, mislim da nikad gore nije bilo i da polarizacija koja je nastala u društvu, zahvaljujući sistemu kojem odgovara da polarizacija postoji, i da je očigledno da živimo u zemlji u kojoj se nalaze dva paralelna sveta, kao u zoni sumraka, i da je moguće da postoje ljudi koje ne vide ili ne žele da vide šta se dešava kod njih. Ili su jednostavno zarad svojih malih dobrobiti spremni da podrže nešto što će definitnvo u jednom trenutku upropastiti i njihove živote, i živote njihove dece, i unuka, i generacija koje se nisu još ni pojavile. Napominjem, mišljenja sam da stvarno nikad gore nije bilo.
Ovi protesti su dokazali frazu iz vaše pjesme – “Ima nas gomila”. Da li ta gomila može da promijeni sistem u državi?
Gomila je uvek mogla i uvek je menjala stvari: da li je to sistem, da li je to bilo šta drugo. Ako krenemo o demokratiji da pričamo, osnova demokratije je glasanje da se nešto promeni ili da neko dobije neku vlast ili da se neko pojavi negde na nekoj funkciji. Uvek se vodilo idejom da, što više dobiješ glasova, veće su šanse da pobediš na nekim izborima ili da dobiješ neku određenu ulogu u nečemu. Ako nas ima gomila i ako uspemo da nadjačamo ove druge, onda će se definitivno stvari promeniti i ja zaista verujem u to.
Čini se da je pauza Goblina učinila da se kao muzičari još više učvrstite kao ekipa. Kako ste uopšte izdržali bez muzike dok ste bili u pauzi?
Ovo je pitanje za svakog člana Goblina. Ja nešto nisam lično razmišljao o sviranju u toj pauzi od devet godina nerada. Setio bih se s vremena na vreme nekih lepih stvari koje su nam se dešavale u tom prvom periodu rada Goblina, ali se nisam nešto preterano uzrujavao, ili da me je hvatala neka seta, pa da razmišljam o tome. Međutim, to se sve promenilo izlaskom moje prve autobiografske knjige i tu se pojavio bend iz Šabca koji je radio obrade Goblina i koji su svirali na koncertu pre same promocije knjige. Ideja je je bila da se i ja pojavim sa njima, ali ja sam odbio da nastupim sa njima, jer verujem da jedino te pesme mogu da pevam sa bendom Goblini. Na tom malom koncertu oni su pevali naše pesme, a ja sam sa njima nastupio sa obradama nekih pank bendova. U mom slučaju, taj izlazak na binu i taj smrad bine, koji je izuzetna navlakača, otvorio je neka razmišljanja da se Goblini ponovo okupe. A onda je došla i inicijativa od strane Vlade i Alena iz benda, koji su me ubrzo nakon toga pozvali i onda smo rešili ponovo da se okupimo i da sviramo.
Napisao si dvije autobiografske knjige “Pisma iz Avganistana” i “Izgužvane misli”. Da li možda planiraš da napišeš i roman?
Pošto sebe ne smatram piscem, pišem kad imam vremena i kad imam neke ideje. Rešio sam da nakon dve knjige koje su biografskog karaktera, da se posvetim i nekim drugim stvarima, fikciji na primer. Imam neke početne ideje, ali treba vremena i da zagrejem stolicu kako bih napisao prve dve rečenice, a onda, znajući sebe, to će da krene svojim putem. Ali pošto Goblini kreću da rade novi materijal, ono što sam shvatio radeći knjigu “Izgužvane misli”, a u isto vremen radeći i na albumu “Jednina”, shvatio sam da te dve stvari ne idu zajedno, jednostavno je izuzetno teško koncentrisati se da pišem i tekst pesme i da se bavim prozom, to jest da pišem knjigu. To, bar za mene, ne ide zajedno. Tako da, kad se završi rad na novom albumu, možda i krenem da pišem i tu treću knjigu.
Gdje ćete još nastupati ovoga ljeta?
Ove godine nas očekuje dosta koncerata. Naša publika sigurno pamti prošlu godinu, kada smo morali da otkažemo dosta koncerata, jer ja jednostavno nisam mogao da dođem do Srbije. Ovde gde ja sada boravim, u Libanu je besneo rat i morao sam da ostanem, a nije bilo šanse da izađem i da se vratim posle u zemlju nakon koncerata. Tako da će ove godine biti dosta koncerata, ne samo u Srbiji, nego i zemljama bivše Jugoslavije. Ja sada ne bih da otkrivam datume, jer ljudi koji organizuju sve te koncrte još nisu objavili datume nastupa, zato o tome moram da ćutim, ali biće koncerata u svim zemljama bivše Jugoslavije.