Dušan Kokot je predsjednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije. U razgovoru za BUKA magazin govori o trenutnoj situaciju u prosvjeti, učeničkim blokadama škola, odgovoru nastavnika na novonastalu situaciju i dugogodišnje probleme.
“Dobili smo novog ministra koji je došao na to mesto zahvaljujući izjavama koje je dao u medijima, zahvaljujući jednom radikalnom stavu prema pobunjenoj akademskoj zajednici, prema učenicima, studentima, profesorima. Potpuno je jasno da on, kao što su ga već i nazvali, nije ministar prosvete nego ministar osvete” – kaže Kokot u razgovoru za BUKA magazin.
Kako ocjenujete trenutnu situaciju u Srbiji?
Mislim da je konfuzija dominantna. Ono što je poslednjih meseci vidljivo i očigledno i dalje prisutno jeste model onog što se dešava sada ispred DIF-a u Novom Sadu gde policija, po pozivu dekana, brani fakultet od studenata. Dakle, to je jedna slika koja se ne menja i očigledno se ni neće promeniti tako lako, niti će doći do smirivanja, tenzija bez nekog rezultata.
Studenti su krenuli u političku artikulaciju svojih zahteva, jer je postalo jasno da postojeća vlast neće ispuniti nijedan studentski zahtev. Preduslov ispunjenja zahteva je promena vlasti. Na sve pokušaje zagovaranja prelazne vlade Aleksandar Vučić odgovorio je da mogu pre da ga ubiju nego što će on to da dozvoli, a sada vidimo da sa fakulteta počinju da dolaze odluke da će da se traže vanredni izbori. To bi u svakoj normalnoj zemlji bio pokušaj demokratskog rešenja trenutne situacije. Naravno, u Srbiji je to specifično zbog nesređenih biračkih spiskova, zbog REM-a koji ne radi u skladu sa svojom ulogom, pa potom zbog medija koji su više nego pristrasni. Podsetiću, realne slike iz Srbije koje ogroman broj građana ne može da vidi, osim korisnika SBB-a. Verujem da će i studenti i građanstvo krenuti putem zagovaranja prevremenih izbora koji bi trebali da daju neki konačni sud o svemu ovome što se dešava posljednjih meseci.
Kako vidite situaciju u prosvjeti, trud i volju prosvjetnih radnika?
Ogroman broj nastavnika se vratio u nastavu, ali ne zbog toga što su na bilo koji način ispunjeni bilo koji zahtevi ili zbog toga što je ta borba na neki način izgubljena, već prevashodno iz razloga neke lične i profesionalne odgovornosti. Država apsolutno nije učinila ništa za posljednjih pet meseci da bilo koji problem bude rešen. Sada prilazimo kraju nastavne godine i da nije bilo vraćanja nastavnika u školu, ova godina bi bila definitivno izgubljena. Kakve bi to posledice i konsekvence imalo po učenike, to niko ne može ni da zamisli. No, država je sve vreme ćutala i to je najveći problem.
Dobili smo novog ministra, koji je, zapravo, došao na to mesto zahvaljujući izjavama koje je dao u medijima i jednom radikalnom stavu prema pobunjenoj akademskoj zajednici, prema učenicima, studentima, profesorima i potpuno je jasno da je, kao što su ga već i nazvali, nije ministar prosvete nego ministar osvete. Koliko i kako će to da traje, to se ne zna. S obzirom da nema spremnosti druge strane na bilo kakav dogovor, na bilo kakvo rešenje problema, verovatno su jedini put ka rešenju izbori. Koliko će ti izbori biti slobodni, demokratski, videćemo, jer Srbija je zemlja čuda, u kojoj nikad čovek ne zna šta je zapravo najbolje rešenje.
U prošlom razgovoru za BUKA magazin u januaru ove godine, rekli ste da građani u Srbiji s ovakvom vlašću imaju strah od života. Kako danas gledate na taj strah?
Mislim da je taj strah od života u ovakoj državi zapravo izveo ljude na ulicu. Mi vidimo da je nasilja sve više, da je policije sve više, da je represivnih reakcija od strane države sve više. Jedina stvar koja ljude tera napred je strah od toga da nastave život i u narednim godinama u društvu i državi u kakvoj danas živimo. Mislim da se ta slika nije promenila.
Srbija je pocepana na pola, polarizovana maksimalno. S jedne strane su akademska zajednica, pobunjeni građani, s druge strane je vlast koja ne bira sredstva da ostane na toj poziciji, koristi se manipulacijama, lažima, prevarama, uz sveobuhvatnu kontrolu medijskog sadržaja koji se plasira sa nacionalnih frekvencija. Imamo situaciju da su građani okrenuti jedni protiv drugih, da ni pobunjeni građani nemaju više razumevanja za one koji zdušno brane sistem. Vidimo da se formiraju razni kampovi gde su studenti koji žele da uče. Ako će da uče, bolje im je da sede kući i da uče, ne moraju da blokiraju pola Beograda. Podsetiću, i danas je blokiran plato ispred Skupštine, saobraćaj ne funkcioniše, a pitamo se zbog čega ljudi tamo sede. Društvo je duboko podeljeno i jedino rješenje bi bilo u jednim fer i demokratskim izborima. Nažalost, od toga možemo možda da očekujemo samo izbore, ali fer i demokratske svakako ne.
Učenici su takođe ustali. Pojedine škole su u blokadi. Kako viditi ulogu prosvetnih radnika?
Pokušaj države da stvori priču Potemkinovih sela u kojima sve funkcioniše super zapravo je prazna. Nude online nastavu na kojoj niko neće prisustovati i sa koje niko neće otići sa nekim dodatnim znanjem. Smatraće se da školska godina funkcioniše, da je sve kako treba i da nema potrebe za bilo kakvim promišljanjem o nekim budućim danima. To je samo nastavak priče u kojoj se problemi guraju pod tepih, gde se zatrpavaju, a ne rešavaju. Toga ima sve više sada i u srednjim školama, znači posebno u gimnazijama, srednjim stručnim školama, koje su i dalje u blokadama, što od strane učenika, što od strane nastavnika. No, i u školama se, kao i na fakultetima, pokušava progurati princip online nastave, koji nije prepoznat u zakonu osim u situacijama poput ratnog stanja, vanrednog stanja, epidemije, kao što smo imali Covid. U ovakvim situacijama to naprosto nije u skladu sa zakonom.
Kako će prosvjetni radnici odgovoriti na tu situaciju?
Pa, to ćemo da vidimo. Potpuno je jasno da je posle 10-11 nedelja obustave rada u jednom ogromnom broju škola došlo do zamora, do buđenja neke odgovornosti prema učenicima, jer država ne čini ništa, a približava se i kraj godine, i male mature, i prijemni ispiti za fakultete. Sa strane države, nema nikakvih pomeranja. Mi se spremamo za malu maturu kao da su svi učenici osnovnih škola bili u istoj poziciji: i oni koji tri meseca nisu bili u školi i oni koji su tri meseca svakoga dana bili u školi. Zbog toga se jedan broj nastavnika i vratio u nastavu. Kuda to može da ide u budućnosti, to ćemo tek da vidimo. Sigurno je da i mi sada važemo, ne smemo ni na koji način da naštetimo učenicima, niti da gubimo partnerstvo sa roditeljima koje je uspostavljeno u prethodnom periodu. Opet, s druge strane, neophodan je nastavak borbe, jer plašim se da bez borbe nećemo se pomeriti nigde.