Dok je bila trudna magistar farmacije Hristina Lazarević Milošević (29) iz Kragujevca donela je odluku da krene u borbu protiv štetnih aditiva koji se nalaze u brojnim proizvodima industrijskog porekla i da pokuša da pomogne ljudima da prošire svest o tome šta kupuju i kakve namirnice jedu.
I sama je tokom blagoslovenog stanja imala problem sa tim što joj je doktor prepisao lekove i preporučio suplemente koji su sadržali titanijum-dioksid, genotoksičan aditiv koji povećava rizik za razvoj karcinoma, inače zabranjen u Evropskoj uniji, u hrani.
Tu takozvanu „belu boju” Hristina je unosila preko folne kiseline, a doktori su joj preporučivali da nastavi sa lekovima i suplementima tokom svih 9 meseci.
Shvativši da ne želi to da radi svom organizmu, prvo je napravila instagram stranicu healthandmore.rs na kojoj je pisala o zdravom životu i ishrani, aditivima i sličnim temama, a nedavno je pokrenula i aplikaciju Izbegni aditive koja je od početka 2025. godine među najpopularnijim u Srbiji i regionu.
„Nakon šest godina rada 2020. godine dala sam otkaz u apoteci u Kragujevcu jer više nisam mogla da gledam šta se radi u farmaceutskoj industriji i u apotekama.“
„Pošto sam dete sa sela, okrenula sam se prirodi i bilju, a u međuvremenu sam našla rešenje kako da više nijedna trudnica ne mora da pije tu folnu kiselinu i da jede hranu koja je u svetu zabranjena, a u Srbiji nije. Zbog čega bi, na primer, deca iz Švedske bila više zaštićena od štetnih supstanci nego naša deca?“, pita se Hristina i priča mi kako je uspela sa svojim timom da pregleda više od 15.000 deklaracija proizvoda iz domaćih marketa.
„Slikale smo bar-kodove i prednje strane, jer je reč o javno dostupnim informacijama, koje smo rešile da predstavimo na jednostavniji način i, naravno, da napišemo krupnijim slovima nego što je na etiketama. S pravne strane to je sve bilo u redu, jer smo se konsultovale sa našim advokatima.“
Kako funkcioniše aplikacija Izbegni aditive?
Prvo je potrebno da je instalirate na telefon, a zatim da skenirate bar-kod željenog proizvoda, recimo kesicu bombona ili kutiju keksa.
Na ekranu telefona će se pojaviti informacije o sastavu proizvoda u vidu semafor metode: crvenom će biti označeni najgori kancerogeni aditivi, odnosno neurotoksični i genotoksični aditivi, narandžastom aditivi koji mogu da se koriste, ali sa oprezom i zelenom oni koji su bezbedni i za koje još uvek ne postoji naučno istraživanje da su štetni po ljude.
Nakon toga biće vam ponuđena zdravija alternativa proizvoda, ako takav postoji.
Na primer, ako skenirate bar-kod grisina, prvo ćete dobiti informacije o tom proizvodu, a onda i opciju za zdraviju varijantu, koju kasnije možete da nađete u prodavnicama.
Primera radi, proizvod koji nema zdraviju alternativu je voćni jogurt, jer je prepun rafinisanog šećera, odnosno da biste dobili zdraviji voćni jogurt potrebno je da ga sami napravite kod kuće.
Hristina mi otkriva da najviše aditiva ima u suhomesnatim proizvodima u kojima se često koristi veštačka crvena boja, dobijena mlevenjem košenila buba.
One se izlažu visokom stresu, nakon čega ispuštaju tu boju koja se posle koristi kako bi viršle i kobasice delovale crvenije i kako bi kupci stekli utisak da je to boja mesa.
Na drugom mestu po količini aditiva su čipsevi, a zatim vakumirani hlebovi i bombone.
„Zapitajte se zašto ti upakovani hlebovi mogu da stoje i do 10 dana. Odgovor je: jer su puni aditiva. Tokom istraživanja našli smo hleb koji ima i do 15 aditiva, ali to zaista nije hleb, jer pravi hleb treba da bude napravljen od brašna, sa dodatkom vode, kvasca i soli“, iskrena je Hristina.
Svaka rečenica i izjava o aditivima koja stoji u aplikaciji je potkrepljena naučnim istraživanjem i linkovima ka sajtovima na kojima su objavljena.
Uprkos tome, Hristina kaže da je bilo situacija da joj je jedna poznata firma poručila „da ne bi trebalo više da spominje nitrite koje oni dodaju u svoje proizvode“, kao i da joj je jedna farmaceutska kuća nudila dosta novca da prestane da piše o titanijum-dioksidu. Uprkos svemu, Hristina je rešila da ostane na strani zdravlja i da nastavi da informiše ljude o svemu onome korisnom za šta se školovala na Medicinskom fakuletu u Kragujevcu.
„Titanijum-dioksida je najviše bilo u žvakaćim gumama, ali se to sada promenilo. Sada je veoma zastupljen u bombonama.“
„Na jednom pakovanju turskih bombona pisalo je čak, doduše sitnim slovima, ali na srpskom jeziku, da bombone mogu negativno da utiču na aktivnost i pažnju kod dece. Zamislite koliko je to sve strašno“, kaže sagovornica Priča sa dušom.
„Nažalost, mnogi ljudi misle da je sve što se nalazi u prodavnici proverenog kvaliteta, da je sve odobreno i bezbedno po zdravlje.“
„Međutim, kad zađete malo dublje, kad krenete da čitate detaljnije deklaracije o supstancama koje se dodaju u hranu, a ima ih preko 1.500, onda shvatite da među njima ima onih koji mogu da poremete pažnju i aktivnost dece, da su potencijalno kancerogene i slično. Aspartam (E951), na primer, je prošle godine proglašen potencijalno kancerogenim od strane Svetske zdravstvene organizacije, a nalazi se u čipsevima, u čajnim kobasicama i voćnim jogurtima.“
Na aplikaciji Izbegni aditive je radilo više od 20 osoba, uključujući 10 programera iz Niša.
Do sada ju je u svoje telefone skinulo više od 100.000 korisnika, a osim Srbije Hristina i njen tim planiraju da je uskoro puste u rad i u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, čim budu skenirali proizvode koji se tamo prodaju.
„Zamisao mi je da jednog dana imamo Health&more halu sa proizvodnjom naših zdravih prirodnih proizvoda i da u Srbiji stvarno raščistimo sa tim lošim stvarima i da podignemo nivo kvaliteta hrane.“
„Ja sam dete sa sela i nešto me vuče da sve ovo radim, odnosno znam da možemo da imamo zdravu šljivu, kajsiju, jagodu, zdravo voće, da ljudi ne moraju da jedu jabuke koje su 30 puta prskane i da nam se ne svodi sve na industriju.“
„Vizionar sam po tom pitanju mislim da možemo sve ovo da dovedemo u red“, rekla je magistar farmacije Hristina Lazarević Milošević na kraju Priče sa dušom.
Njenu aplikaciju možete skinuti na sledećem linku, a sajt koji uređuje posetiti ovde.
Autor teksta i fotografija: Nenad Blagojević; pricesadusom.com