„Pre nešto više od pet godina, početkom avgusta 2017. godine, moj sin
sa delom porodice je putovao u Crnu Goru na letovanje. To je najkraći
let koji vozi Er Srbija, do Tivta. On je u to vreme imao 10 punih godina
i ušao je u 11-tu. Ima autizam i sto posto je invalid“, počinje svoju
priču Antić, podsećajući da je njihov sin sa njim i majkom pre toga
putovao u Tunis, Grčku i Egipat i nikada nije bilo nikakvih problema.
Kada su došli na aerodrom, tamo bio neki kolaps i redovi što je njegovog sina uznemirilo i on se rasplakao.
„Učinili smo sve po savetu lekara, pedijatara i neurologa da ga ne
‘kljukamo’ sedativima jer je on bio dete u razvoju. Autistična deca nisu
agresivna i taj plač i vika su njegov način izražavanja“, objasnio je
Antić, dodajući da su sa tim suočili kada su došli na aerodrom.
Onda se, nastavlja on, pojavila jedna mlada gospođa u uniformi Er
Srbije i počela sa njim da razgovara, postavljajući mu neumesna pitanja,
govoreći besmislene stvari.
„Kada smo joj objasnili da on ima autizam, da zna da govori ali ne
zna da razgovara (on može da kaže šta je njegova potreba i to je veliki
uspeh terapije i rada jer velika većina njegovih drugova u školi ne
govori) ta gospođa se uz vrlo neumesan način ophođenja prema nama,
naljutila što smo ga uopšte doveli i rekla nam da će ga skinuti sa
leta“, naveo je Antić koji je zatim, kako kaže, zatražio da postupe po
proceduri, ali te procedure očigledno nije bilo.
„Odveli su nas kod lekara za koga se ispostavilo da je lekar medicine
rada. Jedan vrlo neuredan čovek, neprimerenog ponašanja za nekoga ko je
položio Hipokratovu zakletvu, koji je rekao da o autizmu ništa ne zna,
nije čak ni pogledao dete, napisavši na nekakvom papiriću da ne
dozvoljava da letimo, kao i da smo trebali da mu damo sedative i tako ga
pripremimo za put“, objašnjava otac, prisećajući se situacije sa kojom
se susreo na aerodromu.
Zatim je, nastavlja Antić, kontaktirao advokata koji mu je rekao da
traži sastanak ili sa dežurnim direktorom ili sa pilotom koji ima
diskreciono pravo da primi koga želi u avion.
„Nisu mi dozvolili, nisu mi odgovorili uopšte i manje-više su
izbacili sa aerodroma mene i mog sina koji ugrožavamo projekat režima
SNS“, rekao je on, dodajući da su zatim otišli sa aerodroma.
On je podsetio da je nakon tog incidenta pozvao medije gde je naišao
na jedinstven stav podrške, da su uz njih stali skoro svi, čak i neki
režimski mediji pa i državni kao što je RTS, dok oni tabloidi koji su
odani vladi su preskočili to da objave.
„Jedino je Nebojša Krstić, koji je poslovno vezan za Er Srbiju, tada
dao neke neuviđajne komentare, uz poziv da vozim dete na more i ne
pravim političku kampanju pred izbore“, naveo je Antić sa čim se sve
tada suočavao.
Nakon što je mesec dana zahtevao da ga primi direktor Er Srbije, on
je to odbijao ali je na sastanku, kako kaže Antić, sa roditeljima
autistične dece rekao da su „oni verovatno napravili neki propust ali da
to više nije bitno. Jedino je uspeo da dođe do „neke njihove pravnice
koja je sa još troje pravnika vikala zašto pravi kampanju protiv
kompanije“.
Nakon toga rešio je da podigne privatnu tužbu protiv Er Srbije
tražeći da presudu objave u novinama i da se obavežu da više neće da
vrše segregaciju ljudi koji su bolesni, odnosno da krše ljudska prava.
Ukazujući na nelogičnosti koje postoje u nacionalnoj avio-kompaniji,
Antić kaže da su u međuvremenu „došli do informacije da na letu za
Njujork Er Srbije postoje pravila koja omogućavaju ostvarivanje ljudskih
prava osobama sa posebnim potrebama, a na ostalim letovima – ne“.
„Moj sin bi mogao da putuje za Njujork, na letu koji traje 14 sati,
koliko god da ima napad očaja, histerije i plača, ali ne može da putuje
za Tivat i to sve zato što je neka nesrećnica iz Opštinskog odbora SNS
Surčina odlučula tako“, rezignirano priča Antić.
Navodi i da je godinu dana tražio mišljenje Lekarskih komora,
psihijatara i poverenika za zaštitu ljudskih prava i da je od sudskog
veštaka – psihijatra i poverenika dobio potvrdu da su u Er Srbiji kršili
ljudska prava, ali nažalost ne i od lokalnog odbora Lekarske komore od
kojih je „dobio jedno bezobrazno pismo koje smatra prosto solidarnošću
sa čovekom koji je nestručan“, aludirajući na lekara sa aerodroma.
„Posle tih godinu dana uz tužbu i naredne četiri godine koliko je
trajao sudski postupak, a iz Er Srbije su bili bez ikakavih argumenata,
osim poigravanja da li je u pitanju bio aerodrom ili Er Srbija, na kraju
je Viši sud doneo odluku da su prekršena ljudska prava. Zahtevano je da
se ta prava više ne krše, da objave presudu i prihvaćeno je da plate
odštetu koja je prilično simbolična jer nisam želeo da neko pomisli da
hoću na nesreći da se obogatim, ali maksimum koji smo postavili je
ispunjen“, ističe Antić, dodajući da njegov sin sada ima skoro 17
godina, kada se sudski proces nakon žalbe završi imaće 22, 23 godine, a
ako idu u Strazbur možda se desi i da sa 30 godina dobije pravdu.
Prema njegovim rečima, problem je u tome što uopšte nema procedure na
aerodromu i na letovima o osobama sa posebnim potrebama, a nakon ove
tužbe koja je podignuta, postignut je cilj jer je prilikom jednog
nedavnog putovanja video da su na aerodromu izdvojili jedan poseban red
za osobe sa posebnim potrebama.
„Problem je u tome što građani nisu ravnopravni, ne samo oni koji
imaju posebne potrebe već i građani koji nemaju posebne potrebe ali nisu
politički moćni. Čitav jedan sloj stanovništva koji radi u državnoj
službi, u javnim preduzećima koji je neškolovan, pogotovo oni koje
dovode partije, razmišlja o tome šta će reći šef stranke odnosno onaj ko
ga je zaposlio i ništa ga drugo ne interesuje. I ako može da problem
otpiše, to bi bilo najbolje“, ističe Antić, napominjujući da su tako i u
Er Srbiji bili sigurni da incident sa autističnim dečakom nikoga neće
interesovati.
Koga to interesuje u svetu u kome gledaju Zadrugu i čekaju da vođa iz
komšiluka postane predsednik mesnog odbora SNS. Međutim, ali su se malo
prevarili jer kada krše ljudska prava pogotovo dece to ne sme da se
dozvoli, naglasio je Antić.
Presudu Višeg suda smatra jednom pobedom za ljudska prava jer je sam,
bez ičije pomoći i pritiska na sud, kao običan građanin izvojevao
pobedu, ali napominje da je ovo samo prvo poluvreme jer očekuje da se Er
Srbija žali na presudu što su i najavili.
„Žaliće se sigurno, ali ćemo ići dalje, uveren sam da će Vrhovni sud
doneti odluku u našu korist, a ako ne idemo dalje – do Strazbura“,
poručuje Antić.
Nova.rs