Prvi ljudi zapadnog Balkan i Savjeta Evropske unije okupili su se u Briselu kako bi razmotrili strateško partnerstvo Evropske unije i Zapadnog Balkana.
Glavne teme rasprave bile su jačanje integracije Zapadnog Balkana i EU pomoću Plana rasta, produbljivanje političkog angažmana i saradnje s fokusom na vanjskoj i bezbjednosnoj politici, izgradnja privrednih temelja za budućnost, ublažavanje posljedica agresivnog rata Rusije protiv Ukrajine, saradnja u upravljanju migracijama, saradnja u upravljanju borbom protiv korupcije i organizovanog kriminala.
„U kontekstu radikalne promjene svjetske geopolitičke situacije, agresivnog rata Rusije protiv Ukrajine i sukoba na Bliskom istoku te na početku novog ciklusa vodstva u EU-u strateško partnerstvo između Europske unije i zapadnog Balkana važnije je nego ikad prije“ – navodi se u izjavi iz Brisela.
Proširenje je geostrateško ulaganje u mir, sigurnost, stabilnost i blagostanje, kako je to navedeno u Izjavi iz Granade. Istovremeno, geopolitički kontekst u Evropi od svih zahtijeva jedinstvo i solidarnost radi odlučne podrške Ukrajini i obrane međunarodnog poretka utemeljenog na pravilima, podsjećaju lideri zapadnog Balkana i Evropske unije.
Lideri Evropske unije i Zapadnog Balkana istakli su ponovo značaj Plana rasta koji potencijalno može udvostručiti privredni rast u regiji tokom sljedeće decenije.
„Njime će se ubrzati društveno-privredna konvergencija između zapadnog Balkana i EU-a pod uslovom da partneri provedu reforme povezane s EU-om. Pohvaljujemo pet partnera na pripremi i podnošenju njihovih programa reformi koje je odobrila Komisija, a koji će biti osnova za provedbu plana rasta. Pohvaljujemo partnere koji su se već pridružili jedinstvenom području plaćanja u eurima (SEPA) i čestitamo im na tome jer će se tako smanjiti troškovi transakcija za stanovništvo. Sa zanimanjem iščekujemo da se i drugi ubrzo priključe“ – navodi se u izjavi, uz napomenu da bi unapređivanje regionalne privrede značilo uspostavu zajedničkog regionalnog tržišta, što je preduslov za užu integraciju sa jedinstvenim tržištem Evropske unije.
Nikola Burazer, glavni i odgovorni urednik European Western Balkan, kaže za BUKA magazin da je jasno da u Evropskoj uniji trenutno postoji politička volja za proširenjem koja se ne ogleda samo na riječima, već i na djelima.
“Imajući u vidu krupne korake koje je Crna Gora napravila na putu ka članstvu u EU, ali i otvaranje već dva klastera sa Albanijom, čini da su lideri Evropske unije zainteresovani da poguraju proces proširenja napred i da se fokusiraju na one pozitivne pomake koje države čine i pokušavaju da ih nagrade za to. Tako je čak i Srbija, koje se u svakom smislu udaljava od neophodnih uslova za članstvo, dobija ohrabrenje na evropskom putu i verovatno će u narednim mesecima otvoriti dugo očekivani Klaster 3 i pored neuspeha da to učini sada” – kaže Burazer.
Evropski lideri vide Plan rasta kao instrument koji će sa svojih 6 milijardi evra grantova i povoljnih kredita značajno doprinijeti ekonomskom razvoju regiona, ali i ubrzati proces reformi i postepene integracije regiona u Evropsku uniju, kaže Burazer.
“Lično sam skeptičan oko ove transformative moći Plana rasta, zbog očigledne namere Evropske komisije da proces prođe što “bezbolnije”, odnosno da se ne postavljaju preteški uslovi za države u regionu. No, plan rasta je svakako dobar korak u dobrom pravcu i pruža priliku zemljama u regionu da lakše uhvate ovaj “evropski voz”. Rekao bih da postoje vlade u regionu koje su iskreno zainteresovane da ovu priliku iskoriste, a tu mislim pre svega na Crnu Goru i Albaniju” – kaže Burazer.
U Srbiji su evropske integracije znatno slabiji prioritet, ali se čak i tu vidi pozitivna dinamika, kaže Burazer, tvrdeći da bi zaostajanje u odnosu na druge države u regionu nanijelo vlastima u Srbiji ekonomsku i političku štetu.
“Pitanje je hoće li sve to pogurati napred i Bosnu i Hercegovinu, koja rizikuje da u potpunosti propusti ovaj voz, a cena za to može biti izuzetno visoka. Deluje da će evropski lideri zažmureti na mnoge probleme u regionu kako bi se proces pogurao napred, ali je sve to uzaludno ako ne postoji odgovarajuća politička volja u samoj zemlji” – kaže Burazer.