Bosna i Hercegovina ušla je u 2024. godinu s umjerenim ekonomskim rastom od 2,4%, dok se predviđa da će se ekonomska aktivnost ubrzavati tokom narednih godina, ali uz brojne izazove.
Rast u prvoj polovini 2024. godine potaknula je solidna privatna potrošnja, zahvaljujući snažnom rastu realnih plata, dok je turizam takođe zabilježio pozitivne rezultate. Ipak, slaba potražnja na ključnim izvoznim tržištima i nepovoljna politička situacija mogli bi umanjiti puni potencijal oporavka, navodi se u jesenjoj prognozi Evrospke komisije.
Inflacija i nezaposlenost u opadanju, ali problemi ostaju
Jedan od najpozitivnijih pokazatelja u prognozi je pad inflacije, koja je u 2024. godini pala na 0,8% u septembru, što predstavlja značajan pad u odnosu na prethodnu godinu kada je iznosila 7,6%. Ovaj pad inflacije osigurava stabilnost cijena, dok istovremeno rast plata i dalje pritisne tržište rada. Uprkos tome, očekuje se da stopa nezaposlenosti ostane stabilna, uz stagnaciju na oko 13%, dok se i dalje nastavlja odlazak kvalifikovane radne snage, posebno u sektore poput građevine i zdravstva.
Politički problemi usporavaju reforme i investicije
Iako predviđanja za 2024. godinu pokazuju da bi domaća potrošnja mogla rasti, jer će nastaviti biti podržana rastom plata i usporavanjem inflacije, dalji politički zastoji mogli bi značajno usporiti napredak zemlje. Politika, u kojoj su prisutne stalne blokade i nesuglasice, ometaju potrebne strukturne reforme, a time i poboljšanje poslovnog okruženja. Takođe, političke tenzije mogu odgoditi ključne infrastrukturne projekte koji bi omogućili dugoročniji rast.
Natprosječne padavine i poplave dodatno pogoršavaju situaciju
Teške poplave, izazvane obilnim kišama u oktobru, takođe predstavljaju udar na ekonomski oporavak. Ove prirodne nepogode izazvale su smrtne slučajeve i nanijele veliku štetu kućama, proizvodnim kapacitetima i infrastrukturi, što će se negativno odraziti na proizvodnju u četvrtom kvartalu 2024. godine. Poplave će vjerovatno usmjeriti dodatna sredstva ka obnovi, što će povećati investicije, ali i stvoriti dodatni pritisak na javne finansije.
Javni dug i fiskalna stabilnost pod prijetnjom
Fiskalna stabilnost zemlje je pod velikim pritiskom, jer se očekuje povećanje fiskalnog deficita u 2024. godini, prvenstveno zbog značajnog povećanja javnih izdataka, uključujući povećanja plata i penzija. Takođe, troškovi sanacije poplava mogli bi dodatno pogoršati javne finansije, dok visoki nivo javnog duga ostaje zabrinjavajući. U narednim godinama, smanjenje duga biće otežano zbog povećanja troškova i slabih investicija.
Posljednji poziv za reforme i političku stabilnost
Evropska komisija ukazuje na potencijalne rizike za ekonomiju BiH, koji uključuju političke nesuglasice koje bi mogle dodatno usporiti nužne reforme. Međutim, ako dođe do poboljšanja političke saradnje i ako globalno tržište nastavi s oporavkom, rast bi mogao biti jači nego što se trenutno predviđa. Stabilnost političke situacije, međutim, i dalje ostaje ključni faktor za dugoročnu ekonomski oporavak BiH.
Ekonomski rast zemlje u narednim godinama zavisiće od sposobnosti vlasti da sprovedu potrebne strukturne reforme, poboljšaju poslovnu klimu i prevaziđu političke blokade. Ova jesenja prognoza Evropske komisije daje jasno upozorenje da bi BiH mogla imati izazovnu 2024. godinu, ali i priliku da kroz mudre investicije i reforme postigne održiviji rast u budućnosti.
Glavni ekonomski pokazatelji (u postocima BDP-a):
Bruto dug: 50,9% BDP-a u 2024. godini
Saldo budžeta: 3,0% BDP-a u 2024. godini
Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP): 2,4% u 2024. godini
Stopa nezaposlenosti: 13,0% u 2024. godini