Strahuje se da broj žrtava nije konačan dok spasioci ulažu velike napore da po vrlo hladnom vremenu probaju da izvuku još preživelih ispod ruševina više gradova direktno pogođenih katastrofom.
U Turskoj je poginulo blizu 8.574 ljudi, a srušeno je blizu 6.000 objekata, kažu nadležni.
U Siriji je teško proveriti broj mrtvih, ali njeni državni mediji navode da je poginulo oko 2.662 ljudi.
Ukupan broj poginulih u obe zemlje sada je veći od 11.200.
Iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO) saopštili su da bi broj žrtava mogao da bude i osam puta veći od do sada saopštenih podataka.
SZO procenjuje i da je oko 23 miliona ljudi u Turskoj i Siriji direktno ugroženo zbog zemljotresa.
U Turskoj je proglašena tromesečna vanredna situacija u 10 gradova i regiona najviše pogođenih zemljotresom.
Gnev u Turskoj, Erdogan odgovara: „Sada je organizacija mnogo bolja”
U pojedinim regionima Turske, raste nezadovoljstvo jer su ljudi ostavljeni na cedilu, bez pomoći spasilaca ili vojske.
BBC turski servis prenosi da raste gnev raste i zbog „poreza na zemljotres” koji je turska vlada odredila pre više od dve decenije posle snažnog zemljotresa 1999. godine kada je više od 17.000 ljudi poginulo na severozapadu Turske.
Pitanja o ovom porezu postavljaju se svaki put kada se desi zemljotres u Turskoj, ali vlada nikada nije javno objasnila kako se novac troši.
„Gde je nestao sav taj naš novac od poreza koji uzimaju od 1999. godine?”, rekao je 61-godišnji Čelal Deniz za AFP.
Dok je predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan u poseti pogođenim područjima, opozicija upravo krivi njega za razmere katastrofe.
„Ako postoji neko odgovoran za ovo, to je Erdogan”, rekao je Kemal Kiličdaroglu, lider glavne turske opozicione partije.
Erdogan je na kritike odgovorio da jeste bilo nekih problema u početnoj reakciji, ali da su sada spasilačke operacije mnogo bolje organizovane.
„U početku je bilo problema na aerodromima i na putevima, ali danas stvari postaju bolje, a sutra će biti još bolje”, kaže Erdogan.
„Mobilisali smo sve naše resurse, država radi svoj posao”, rekao je turski predsednik.
„Povici ispod ruševina, ljudi zovu u pomoć”
U raznim delovima Turske i Sirije traju ogromni napori da se iz ruševina izvuku preživeli.
Čovek u Hataju, provinciji na jugu Turske, plakao je na kiši dok je za Rojters opisao mučno čekanje spasilaca.
„Prave buku, čujemo ih, ali niko ne dolazi”, rekao je Deniz, povremeno sklapajući ruke u očajanju.
„Uništeni smo, skhrani, oh Bože… Oni dozivaju. Govore, ‘Spasite nas’, ali mi ne možemo da ih spasemo… Od jutros nema nikoga”, kaže on.
Turski novinar Ibrahim Haskologlu rekao je za BBC da dobija glasovne poruke od ljudi pod ruševinama i lokacije gde se nalaze.
„Ljudi su i dalje ispod [srušenih] zgrada, potrebna im je pomoć”, kaže Haskologlu koji je trenutno u Istanbulu.
Govore nam gde su i „mi ne možemo ništa da uradimo”, kaže Haskologlu, dodajući da je Turskoj potrebna sva međunarodna pomoć koju može da dobije.
Poreklom iz Malatije, jednoj od oblasti teško pogođene u zemljotresu, kaže da planira da se uputi kući što je pre moguće da pomogne tamo gde je to potrebno.
Porodice stradalih kritikuju spasioce
U gradu Antakiji, neka od tela ostavljena su na trotoaru dok su se spasioci borili da pronađu preživele.
Članovi porodica nestalih pročešljali su ruševine tražeći najmilije.
Grupa stanovnika Antakije pomoću čekića i drugog alata izvukla je tela nekoliko muškarca i jedne devojke koji su bili zarobljeni ispod ruševina.
Pozvali su spasioce da iskoriste električne alatke, ali im je rečeno da službe moraju da se usredsrede na izvlačenje živih ljudi.
Među stanovnicima Antakije sve je veće nezadovoljstvo što nema dovoljno pomoći.
Jedna žena je za BBC rekla da su spasioci došli i fotografisali zgradu porodice njenog dečka u kojoj su verovali da je 11 ljudi zarobljeno, ali da se nisu vratili da pokušaju da ih izvuku.
Rekla je da su satima čuli glasove, ali je onda zavladala tišina.
Ruševine i sablasna tišina u blizini epicentra
Doći do područja blizu epicentra u Gazijantepu je neverovatno teško.
Postoji zabrinutost da glavni autoput nije bezbedan, pa je saobraćaj preusmeren na krivudavi planinski put.
Kola hitne pomoći i spasilačke ekipe očajnički pokušavaju da prođu, ali ruta je zakrčena kamionima i ljudima koji pokušavaju da odu.
Putevi su na mnogim mestima popucali ili nema delova puta ili su neravni.
Sve ovo ometa napore spasavanja u ključnom trenutku.
Kako se približavate epicentru, zaista možete videti razmere razaranja.
Još osećamo naknadne potrese, a ljudi ne žele da budu u blizini zgrada.
Kada ih ljudi osete, oni trče.
U Osmaniji su u ponedeljak uveče u ruševinama srušenog hotela pronašli osam tela i još se nadaju da će pronaći preživele.
Ali ima toliko srušenih zgrada u kojima uopšte nema spasilačkih timova.
Nemoguće je i zamisliti da su sve te zgrade bile prazne.
Čini se da su napori koncentrisani na veće zgrade, one za koje misle da ima više ljudi.
Ljudi ćute, šokirani onim što se dogodilo.
Stoje, pale vatru da bi se zagrejali i gledaju kako teče spasavanje.
Sablasno je tiho dok osluškuju bilo kakve znake života u ruševinama.
U Turskoj je proglašena sedmodnevna žalost.
Ovo je najveća katastrofa u Turskoj od 1939. godine, rekao je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan novinarima.
Ukupan broj spasilaca koji tragaju za preživelima je oko 24.000.
Turska agencija za hitne slučajeve kaže da je više od 2.600 ljudi iz 65 zemalja poslato u područje katastrofe da pomogne turskim spasiocima.
Ukupno je isporučeno 300.000 ćebadi i više od 41.000 šatora.
Hiljade zgrada i objekata srušilo se u ponedeljak rano ujutro u zemljotresu jačine 7,8 stepeni po Rihteru, a epicentar je bio u blizini grada Gazijantepa, na dubini od 17,9 kilometara.
Zemljotres je udario dok su ljudi spavali.
Oko 11.30 po srednjeevropskom vremenu (oko 13.30 po lokalnom) objavljeno je da je isto područje, jugoistok Turske, pogodio novi zemljotres jačine 7,5 stepeni, a epicentar je bio u gradu Kahranmarmarasu.
Kahranmaras i Gazijantep su udaljeni oko 130 kilometara.
Više na BBC na srpskom