Premijer Kosova Albin Kurti juče je pred tamošnjom Skupštinom izjavio da je prihvatio francusko-njemački prijedlog kako Kosovo ne bi ušlo u konfrontaciju sa saveznicima, a izjava dolazi sedmicama nakon što je Kurti prvo odbio pristati na formiranje Zajednice srpskioh opština, a potom postavio uslove za njeno formiranje. Ova izjava dolazi nakon niza sastanaka sa dužnosnicima EU, te nakon što je ambasada Njemačke u Prištini saopštila da ne prihvata Kurtijevih šest uslova za formiranje ZSO.
Ovakva promjena stavova kosovskog premijera ne iznenađuje političkog analitičara i predsjednika Foruma za etničke odnose iz Beograda Dušana Janjića. Podsjeća da je Kurti u svom političkom programu kada je dva puta dolazio u vladu, tvrdio da neće, za razliku od Tačija i prethodnika, formirati zajednicu opština, jer to narušava suverenitet.
“On je govorio da se Zajednica od strane Srba ne može drugačije zamisliti nego Republika Srpska, a on hoće teritorijalni integritet Kosova i to je bila ta priča o Zajednici srpskih opština i on se nje dugo držao. Međutim već ovaj događaj sa barikadama od 1. 8. 2021, pa cela 2022. su pokazale da je on spreman da pravi kompromis. Njegova politička vrednost je veći reciprocitet politika, a onda ipak na kraju prihvati politiku normalizacije. To nije isto, to su dvije potpuno različite politike, tu je napravio najveći pomak”, rekao je Janjić za BUKU.
Prihvatanje formiranja Zajednice srpskih opština za Kurtija je, smatra Janjić, sredstvo da se približi ideji međusobnog priznanja Srbije i Kosova.
“I za ideju bilo kakvog priznanja od strane Srbije. Međutim, sa ovim događajima sa barikadama i izlaskom Srpske liste i njenih predstavnika iz bezbednosnih, policijskih, pravosudnih i političkih organa, kao što su vlada, parlament gradonačelnici, tu se stvar menja. On u suštini pokušava da ne prizna realnost i zakazuje da podsetim izbore za 18. decembar 2022”, dodaje Janjić.
Nakon što su se gradonačelnici Srpske liste sa sjevera Kosova, sudije, policajci… povukli iz institucija, raspisani su vanredni izbori u četiri opštine za 18. decembar prošle godine, ali su otkazani i pomjereni za april ove godine. To je urađeno svjesno, ocjenjuje Janjić, kako bi se do tada napravio dogovor nakon kojeg bi se Srbi vratili u institucije Kosova.
“Tad se već znalo da je Beograd kao svoj uslov za povratak predstavnika Srpske liste u bezbednosne i druge institucije postavio formiranje Zajednice srpskih opština. Drugo, tim potezom on je u šuštini kad je povukao tu odluku iznio glavni argument Beogradu za uklanjanje poslednjih barikada koje su bile najdramatičnije”, dodaje Janjić.
Kurti je već tada, kaže naš sagovornik, u toj taktičkoj igri, uspio smanjiti apetite Beograda. No, Kurti je ipak pokazao da ne radi baš onako kako obećava jer je brzo “omekšao” stavove.
“To rade svi političari, to je bilo manevrisanje pred domaćom javnošću, pred spoljnom javnošću da se održi nekakva predstava o njegovoj nepopustljivosti, ali nažalost, mislim kad bi čovek mogao da ga savetuje, treba da shvati da su najuspešniji političari, Čerčil i drugi bili upravo poznati po kompromisima, po promenama politika, ali Kurti je balkanski političar on ne popušta čak i kad potpuno suprotno radi od onoga što priča, a što se sad dešava”, smatra Janjić.
Slobodan Georgiev, direktor vijesti srbijanske televizije NOVA S u izjavi za BUKU kaže da Kurti nije više mogao da oteže sa prihvatanjem evropskog prijedloga jer nije smio da dovede u pitanje podršku zapadnih zemalja prema Kosovu.
“Pa će, u skladu s tim i uraditi sve šta treba da ih preterano ne nervira. Sad je na stolu, kada je reč o ZSO, samo pronalaženje modela da ne bude nalik Republici Srpskoj, ali i da ne bude NVO. U tom prostoru će se tražiti rešenje, a na drugoj strani Srbiji predstoji da se ne bavi preterano zaustavljanjem Kosova u međunarodnim organizacijama uz pomoć Rusije i Kine”, mišljenja je Georgiev.
Sada kada u očima međunarodne zajednice Kurti popušta, nestaje alibi za Vučića jer nema drugu stranu za stolom koja blokira dogovor. Sada se otvara pitanje ima li Vučić opciju neprihvatanja plana s obzirom da nema krivca koji odbija dogovor.
“Naravno da ima, ali ne verujem da o tome ozbiljno razmišlja. On je i sam rekao da je plan prihvaćen kao osnova za dalje pregovore, pa će se u skladu sa tim ponašati. Verovao je da će Kurti kao još da zateže, ali nisam siguran da je ispravno procenio. Sada ostaje na Kurtiju da napravi ZSO i ako bude potrebno to će se brzo obaviti, a onda je opet odluka na Beogradu”, kaže Georgiev.
Vučić povukao pametniji potez od Miloševića
Pitanje Srbije i Kosova otvoreno je decenijama, a posljednji put kada je dogovor bio blizu i kada je međunarodna zajednica bila spremna pristati na trajno rješenje bili su pregovori u Rambouilletu 1999. Tada je Miloševiću nuđena autonomija Kosova, ne nezavisnost, ali je on to odbio. Sada, kada je Kosovo nezavisna država, srbijanski lideri imaju mnogo manje manevarskog prostora.
“Vučić je tu opet povukao pametniji potez nego recimo Milošević u Rambujeu. On je dobro procenio da će Kurti promeniti politiku, pa je odmah rekao da, i idemo na razgovore, ali i onda kao svoj cilj predstavio ZSO što je nijansa, ali vrlo važna. To se razlikuje od onog što je realno postići pre naprimer, juna jula i to se razlikuje od onoga što sada ulazi u igru posle pristanka Kurtija. Dakle, taj njegov maksimum, u tom momentu to je barem njemu bilo racionalno, jer mu je dao alibi da sklone barikade. Ovdje je glavni problem bio bezbednost, počeli su incidenti i opasnost od oružanog sukoba i kvin grupa je bila spremna da razmišlja o tome da da tu garanciju da će početi proces formiranja ZSO. Dakle, ne da će u potpunosti biti formirane da bi se Vučić vratio, već da će biti započet proces. On sada nema alibi, on je kupio neko vrijeme po mojoj proceni do kraja marta, početka aprila, ali vidimo pristisak da početak dijaloga o evropskom predlogu dođe ranije“, ocjenjuje Janjić vjerujući da do septembra neće biti ozbiljnijih razgovora o formiranju ZSO.
Ništa od skorog pomirenja
Kad, i ako, Vučić prihvati evropski prijedlog to bi mogao biti uvod u normalizaciju odnosa, no to je proces koji će trajati godinama.
Georgiev nije optimističan da će francusko-njemački prijedlog biti uvod u normalizaciju odnosa sa ovakvom klimom u Srbiji.
“Ništa od pomirenja u ovih četvrt veka, a bez toga ne može da bude ni normalizacija odnosa. Beograd mora da razume kako je upravljao Kosovom, Kosovo mora da razume da Srbi moraju da žive na Kosovu kao normalni ljudi – sada ne vidim ni na jednoj strani spremnost na tako nešto. Uživa se u ulozi žrtve, mučeništvo je oblik postojanja zajednice. A “svet” i EU konkretno, ne žele da završe priču tako što će usisati u sebe i tzv. Zapadni balkan i promeniti kontekst u kome žive svi sa ovog područja. tako da, po meni, daleko smo od normalizacije odnosa”, mišljenja je Georgiev.
Janjić napominje da je prihvaćen okvir razgovora koji se ne može mijenjati i da je on po principu – uzmi ili ostavi. Smatra da su strane daleko od krajnjeg dogovora, ali ne toliko daleko kao ranije kada je bio dominantan stav da niko nikad neće priznati nezavisnost.
„Krajnje rešenje nikad ne valja. Dakle, čak i u tom pitanju statusa Kosova i priznanja najčešće od Srbije se traži samo da ne ometa, da prizna realnost. To znači da pregovara sa republikom Kosovo, a ne sa takozvanom, lažnom ili kako se sve ovdje zove: Kosovo i Metohija. Dakle, to jeste nijansa, ali normalizacije bez ozbiljnog pregovaranja po ovom okviru, moja procena je da će to uzeti godinu, dve. Opet pod jednim uslovom – da Vučić obezbedi podršku Srbije za sve to. To znači da mi možemo negde za dve godine imati taj završni sporazum. Ima tu još nekih stvari bez kojih nema pune normalizacije. To znači međusobna potraživanja, ko kome šta duguje i uzurpirana imovina. Pretpostavljam da će tu primeniti sukcesija kao što je bilo i među republikama, ali to je posebni deo normalizacije, on neće ići kroz Brisel. Drugo, nema bezbednosnog paketa što takođe mora da se dogovori“, objašnjava Janjić.
Ukratko, trebaće minimalno dvije godine da se uspostavi okvirni sporazum, potom još toliko vremena da se dogovori ugrade u ustave zemalja.
„Tek potom se smatra da je to puna normalizacija i onda mogu postati članice EU. To znači negde realno 2030“, zaključuje Janjić.