Sjednica Narodne skupštine Republike Srbije o rudarenju litijuma održaće se 7. oktobra. O čemu će zaista biti riječi na sjednici, koja je njena svrha, hoće li biti dozvoljena debata političkih oponenata, šta oponenti rudarenja mogu da očekuju od parlamentarne diskusije komentariše doc. dr Biljana Đorđević, kopredsjednica Zeleno-levog fronta.
“Apsolutno se slažem da nam je potrebno mnogo više pravih stručnih razgovora na ovu temu. Nemoguće je zamisliti da ovo pitanje ne bude politizovano, čak i ako mu se pristupa iz stručnog ugla, jer se ne radi o teorijskoj vežbi već o stvarnom projektu koji uključuje stvarne interese i budućnost čitave jedne zajednice i po definiciji je to politička stvar” – kaže Đorđević za BUKA magazin.
Šta se pokazuje kao poenta skupštinske sjednice o rudarenju litijuma?
Izuzetno je porazno za ustavni poredak Srbije što se skupštinska sednica na kojoj bi se raspravljalo o narodnoj inicijativi o zabrani iskopavanja litijuma i bora nije dogodila već više od dve i po godine. Izbegavanje te sednice je skandal bez presedana jer građani Srbije jesu nosioci suvereniteta i vrše ga, između ostalog, i preko narodne inicijative. Da se to prikriva i da se svi odgovorni zvaničnici prave ludi u vezi sa tim gde je nestala narodna inicijativa je nečuveno – jer zna se ko ima većinu i ko je mogao da se o tome odredi onako kako misli u Narodnoj skupštini. Mi iz Zeleno-levog fronta podnosili smo krivične prijave protiv bivših predsednika Narodne skupštine Ivice Dačića i Vladimira Orlića, bivših generalnih sekretara Narodne skupštine, kao i tadašnje predsednice Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo a sadašnje ministarke za državnu upravu i lokalnu samoupravu Jelene Žarić Kovačević, a tužilaštvo u vezi sa našim krivičnim prijavama nije uradilo ništa, a moglo je i samo da preispita i Republičku izbornu komisiju za koju smo kasnije saznali da su se kod nje “zagubili” potpisi građana. Bežanje od sednice, uz takvu zloupotrebu institucija, je bežanje od te teme i razgovora među političkim predstavnicima građana a samim tim i od pravog društvenog dijaloga o ovoj izuzetno važnoj temi. Ako je neko odgovoran za duboku polarizaciju u društvu i širenje dezinformacija je upravo ova vlast koja sama širi dezinformacije, manipuliše javnošću i izbegava dijalog ukoliko nije u potpunosti kontrolisan s njihove strane. Mislim da je naneta ogromna šteta svima što se ova sednica nije dogodila ranije, no očito da je ona i dalje potrebna.
Da li je moguće u okviru institucija poput parlamenta voditi diskusiju o rudarenju?
Ako imamo u vidu kako te diskusije u skupštini obično izgledaju, moja tvdnja da je rasprava u okviru sednice mogući prostor u kojem imamo šansu da racionalizujemo pozicije jedne i druge strane zvuči naivno. Ja ne tvrdim da će to biti dobra rasprava jer mi, nažalost, često pričamo jedni mimo drugih, zapravo vlast retko odgovara na naša pitanja, na naše kritike i na naše predloge, i što ih smatra ubojitijim, to ih više ignoriše a onda napada ad hominem, lažima i manipulacijama i izvrtanjem naših reči. Ipak, ovde stvarno imamo sukob nekoliko koncepcija razvoja i šta ćemo, ali i kako ćemo, kao društvo odlučiti odrediće mnogo toga. Mislim da je bitno da budemo pošteni jedni prema drugima kada o tome pričamo.
Kako je osmišljeno uključivanje mišljenja struke u tom kontekstu dijaloga?
Podsetiću da je priča o projektu Jadar reaktualizovana nakon intervjua predsednika Vučića Financial Times-u, kao i nakon objavljivanja radnih Nacrta studija o proceni uticaja na životnu sredinu kada je predsednica Narodne skupštine najavila javno slušanje o tim – pazite sad – nacrtima studija, ne o samim studijama. To je bio probni balon. Ja sam članica skupštinskog odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku koji je nadležan za ovo pitanje, i poslanici opozicije su na jednoj od sednica odbora pitali hoćemo li kao nadležni odbor diskutovati o ovom projektu i dobili smo uveravanja da hoćemo, ali se to nije dogodilo pre nego što je sama opozicija stavila to pitanje na dnevni red podnošenjem zahteva za sazivanjem vanredne sednice. U međuvremenu je na javnom servisu organizovana tek jedna prava stručna debata. Ovo je pitanje o kojem moraju da razgovaraju stručnjaci i stručnjakinje različitih profesija, i svakako ima različitih aspekata koji treba da se sagledaju i različitih gledišta koja treba da se ukrste. Ono što vlast i kompanija Rio Tinto radi je da stručnim naziva samo one glasove koji podržavaju projekat, a direktno ili indirektno unižava ili preti onim glasovima sa kojima se ne slaže.
Ja se apsolutno slažem da nam je potrebno mnogo više pravih stručnih razgovora na ovu temu ali isto tako i da je nemoguće zamisliti da ovo pitanje ne bude politizovano – čak i ako mu se pristupa iz stručnog ugleda – jer se ne radi o teorijskoj vežbi već o stvarnom projektu koji uključuje stvarne interese i budućnost čitave jedne zajednice i po definiciji je to politička stvar.
Koji konkretan plan ima aktuelni državni vrh u vezi s uključivanjem građana u donošenje odluka o rudarenju?
Državni vrh nema a mislim da nije u stanju ni da zamisli plan za uključivanje građana u donošenje odluka o rudarenju jer moć ove vlasti ne počiva na uključivanju građana, već na kombinaciji potkupljivanja, prinude i manipulacije građanima. Uključiti građane znači pristati na mogućnost da građani donesu odluku drugačiju od odluke koju je donela vlast – ova vlast to ne želi, to ne može da zamisli, i najzad, to bi je skupo koštalo jer je ona nešto nekome već obećala, neke obaveze preuzela, u neke dilove se ugradila. U formalnom smislu, jedino uključivanje za koji oni znaju – ali uz korišćenje svih dopuštenih i nedopuštenih instrumenata borbe ranije pomenutih – su izbori i povremeni direktni razgovor predsedika Srbije sa građanima poput onih u Malom Zvorniku ili Ljuboviji koji treba da simulira neposrednost i spremnost da se čuju strahovi građana a zapravo razotkriva mnogo više o prirodi ovog režima nego što bi oni to želeli. U neoliberalnom autoritarizmu nema adekvatnog uključivanja građana, već instrumentalizacije građana za legitimizaciju odluka koje su napravljene u glavama nekolicine.