Opasno je protestovati protiv rata u Rusiji, piše BBC na srpskom.
Borbu protiv ruske agresije u Ukrajini sprovode i gerilske grupe i oni koji deluju samostalno.
To rade na načine koje ruske vlasti u većini slučajeva karakterišu kao terorizam i sabotažu: uništavaju šine, demontiraju koloseke i podmeću požare kod vojnih odseka.
Snage bezbednosti, pokušavajući da dođu do njih, često ispituju nasumične ljude.
BBC je razgovarao sa anarhistima koji stoje iza ove podzemne borbe i sa ljudima koji su postali žrtve snaga bezbednosti.
Krajem juna 2022. godine, neidentifikovani ljudi su demontirali šine na pruzi koja vodi do vojne jedinice u blizini grada Kiržač u Vladimirskoj oblasti.
Tamo se nalazi 51. skladište oružja Glavne raketno-artiljerijske uprave Ministarstva odbrane Rusije.
Postavljanjem objave na Telegram kanalu, odgovornost za tu diverziju je 28. juna preuzela Borbena organizacija anarhokomunista (BOAK), anonimni levičarski aktivisti koji se protive invaziji Rusije na Ukrajinu.
Oni njihov pristup borbi definišu na sledeći način: „Direktna akcija protiv struktura povezanih sa represijom države i ratom, izbegavajući nanošenje štete civilima.”
Prema njihovoj zamisli, diverzije sa šinama trebalo je barem da na neko vreme uspore vozove sa naoružanjem i vojnom tehnikom za rusku vojsku, dok se razmontirane šine ne poprave.
„Svaki takav korak je minus granata i projektil koji bi mogli da dolete u mirne ukrajinske gradove”, objasnili su anarhisti njihovu motivaciju na Telegram kanalu.
Anarhisti su ostavili poruku, tako što su je napisali belom bojom na polomljenim šinama.
Prema BOAK-u, nekoliko dana kasnije dobili su poruku preko bota za povratne informacije, u kojoj je bio video sa rastavljenom šinom i tekstom: „Jeste li ******* [normalni]? Kreteni jedni.”
„Tako smo i shvatili da je otkrivena sabotaža”, objasnili su iz BOAK-a.
Anarhisti su pisanim putem odgovarali na pitanja BBC-ja koristeći anonimnu imejl adresu.
Jedan od ruskih anarhista, koji održava vezu sa BOAK-om, potvrdio je za BBC da adresa pripada toj organizaciji.
BBC nema fotografiju ili video koji bi potvrdio identitet sagovornika.
Pretpostavljaju da je snimak napravio jedan od mašinovođa. Na snimku se čuje zvuk voza u pokretu.
Na osnovu snimka (postavljen je i na kanalu BOAK-a) zaključili su da je voz krenuo ka vojnoj jedinici.
Da li je to tačno i da li je voz stigao do vojske, anarhisti ne znaju.
„P.S. Ne verujte predstavnicima vlasti”
Početkom jula 2022. godine, nedelju dana nakon što je organizacija BOAK preuzela odgovornost za diverziju na voznim šinama u blizini Kižača, 35-godišnji stanovnik Moskve Ivan Ivko i njegova 32-godišnja žena Svetlana Orlova otkrili su da su njihovi nalozi na Guglu hakovani.
A nedelju dana kasnije saznali su da je muškarac telefonom snimao vrata njihovog stana.
Ivko i Orlova su anarhisti sa stažom. Oni su postali deo protestnog pokreta levičara od kraja 2000-ih.
Poslednjih nekoliko godina su gledali kako njihovi prijatelji i poznanici iz anarhističke družine napuštaju Rusiju.
Ljudi su napuštali zemlju iz straha od krivičnog gonjenja.
Prvenstveno usled glasina da FSB, glavna ruska obaveštajna služba, traži „moskovsku ćeliju” grupe Mreža.
U Rusiji je ova organizacija priznata kao teroristička i zabranjena je.
Okrivljeni u tom slučaju dobili su duge zatvorske kazne pod optužbom da su planirali terorističke napade, a sami su na sudu rekli da je FSB izmislio organizaciju i tvrdili da su bili mučeni.
A zatim su u svetlu masovnih pretresa počela i pritvaranja anarhista pod sumnjom da su umešani u „Narodnu samoodbranu” (takođe je priznata kao teroristička organizacija i zabranjena u Rusiji).
Masovne represije nad ovom anarhističkom organizacijom trajale su od 2018. godine, a 2020. su na društvenim mrežama počele da se objavljuju dugačke liste ljudi koje snage bezbednosti navodno smatraju članovima „Narodne samoodbrane”, samim tim je počeo i novi „egzodus” iz Rusije, podseća Ivko.
On i njegova supruga u Moskvi su već bili zapali za oko organima za sprovođenje zakona.
Krajem 2010. godine u njihovom iznajmljenom stanu pustili su da borave anarhiste iz Belorusije, koje je zbog učešća na protestima tražio beloruski KGB.
Zajedno sa ruskim kolegama došli su u stan Ivkova sa nalogom za pretres.
U stanu tada više nije bilo Belorusa, ali su baš posle tog slučaja, prema rečima Ivko i Orlove, i sami postali predmet interesovanja ruskih snaga bezbednosti.
Supružnici su primetili 2011. godine da ih prate.
Usledio je pretres i zadržavanje, a anarhiste su osumnjičili za umešanost u eksploziju na mestu gde se nalazi saobraćajna policija, na 22. kilometru moskovskog kružnog puta.
Odgovornost za napad preuzeo je anonimni anarhistista „Crni blog”, koji je preuzeo odgovornost i za neke paljevine koje su se desile u to vreme, među kojima i paljenje nekoliko vojnih odseka i jedne ispostave saobraćajne policije u Moskvi i Moskovskoj oblasti.
Eksplozija u ispostavi saobraćajne policije od 7. jula postala je jedna od najzapaženijih akcija levičarskih radikalnih akcija 2011. godine i nastavlja da bude „nerešeni slučaj” u istoriji ruskog anarhizma.
Snage bezbednosti su tada saslušale mnoge eksponirane ruske anarhiste i antifašiste, desetak je privedeno, ali su na kraju svi pušteni zbog nedostatka dokaza.
Prilikom pretresa ni tada ništa nije nađeno kod Ivko i Orlove, a oni su pušteni nakon uspešnog prolaska poligrafa u Petrovki, 38.
Poslednjih godina, par je voleo da se bavi streljaštvom i vodili su treninge za ersoft (sport sličan pejntbolu) za anarhiste.
Kod kuće su držali puške za ersoft i civilno oružje, za šta su supružnici imali sva dokumenta i dozvole, ali ipak radije nisu pričali o njihovom hobiju.
U neslavnom slučaju „Mreža”, u kome je optužene takođe povezivala ljubav prema ersoftu, islednici su koristili snimke njihovih treninga u šumi kao dokaz da su se optuženi pripremali za terorističke napade.
Nakon ispitivanja u Petrovki, Ivko i Orlova su na ulazna vrata postavili video špijunku sa senzorom pokreta, koja pravi video zapis, snima „goste” koji stoje na vratima i šalje snimke na telefon vlasnika.
Tako su supružnici uspeli da otkriju da ih prate 2022. godine.
Ivko je dobio video koji je načinila „pametna” špijunka, a na njemu se vidi nepoznata osoba koja telefonom snima njihova vrata.
Uprkos represijama protiv anarhista i stalnim odlascima prijatelja, Ivko i Orlova nisu planirali da napuste Rusiju.
Nikada nisu bili u inostranstvu, nisu imali čak ni pasoše za putovanje u inostranstvo. Ali ovoga puta nisu čekali. Zbog toga što su se brinuli da ih prate, odlučili su da ne uzimaju telefone.
Ivko je svoj telefon bacio u smeće u blizini kuće, Orlova ga je ostavila u stanu.
Brzo su spakovali stvari, i u noći 16. jula krenuli za Belorusiju, gde su ilegalno prešli granicu sa Evropskom unijom.
Bratu Ivana Ivka i njegovim roditelji, koji žive u Moskvi u blizini, par je ostavio poruku: „Primorani smo da odemo. Javićemo se čim budemo mogli. P.S. Ne verujte pandurima.”
Kako se ispostavilo, tada je policija već tragala za Ivkom i Orlovom zbog sumnje da su uključeni u rad BOAK-a.
„Došao je red i na nas”
Nakon odlaska supružnika, snage bezbednosti su počele da prate Petra, 33-godišnjeg mlađeg brata Ivana Ivka.
Sam Petar je programer i bavi se izradom video igara, daleko je od aktivizma i čak ni ne voli ersoft, za razliku od Ivana.
U početku je brat primetio „da ga intenzivno prate”, a u avgustu mesecu su ga policajci priveli na ulici i odveli ga u policijsku stanicu „Butirski”.
Sud ga je uhapsio na tri dana prema članu o sitnom huliganizmu, ali je nakon sastanka vraćen u policiju i zatim su počeli da se raspituju za starijeg brata – detaljnu priču Petra Ivka o tome je objavio „OVD-Info” (to je projekat za zaštitu ljudskih prava u Rusiji, a radnici angažovani na projektu se smatraju „stranim agentima”).
Prema njegovim rečima, policiju je zanimalo gde mu je stariji brat i kako je napustio Rusiju bez dokumenata (kako se ispostavilo, policija je znala da Ivko i Orlova nemaju pasoše).
Nakon toga policija je „počela da tvrdi da je moj brat terorista i da se nedavno desio nekakav teroristički napad, za koji navodno znam pouzdano, što znači da sam i ja saučesnik terorista i da sam i ja sam terorista”.
Policija je u nekom trenutku napisala na papiru fraze koje je Petar trebalo da kaže bratu preko telefona.
„Onda smo pozvali mog brata, on se javio, počeo sam da čitam šta je policija napisala: „Zdravo. Ja sam u policiji. Govorim bez pritiska. Svi znaju za vas. Treba da dođeš. Biće bolje i za mene, i za tatu, i za mamu i za ženu.”
„Brat je prekinuo vezu”, prepričao je Petar razgovor sa bratom za „OVD-Info”.
„Shvatili smo da je priveden i da je progovorio pod pritiskom. Osećali smo nekakvu bespomoćnost, da se dešava nekakva glupost i ne možemo ništa da uradimo. Sediš i shvataš da si na bezbednom, a tamo, mnogo kilometara dalje, verovatno ti muče brata”, prenosi utiske o tom razgovoru sa Petrom, Ivan Ivko.
Petar je, prema njegovim rečima, tada bio zaista mučen.
Policajci su mu zamotali ruke selotejpom, stavili mu čep u usta, koji mu je, takođe selotejpom, bio zalepljen za lice, pričvrstili žice za palčeve i počeli da puštaju struju kroz njih, a pritom ga i tukli.
Dok su ga mučili, policija je pitala Petra gde mu je stariji brat.
Tog dana, Ivka su konačno odveli u ćeliju, a ujutru je odvedeni u specijalni pritvor, gde je odslužio tri dana pritvora koja su mu određena.
Posle toga, snage bezbednosti su izvesno vreme ostavile Ivka na miru, sve dok 13. septembra nisu došli u njegovu kuću sa nalogom za pretres.
U nalogu, koji su dostavile snage bezbednosti, navodi se da se pretres vrši u skladu sa delom 1 člana 267 Krivičnog zakonika (uništavanje sredstava komunikacije, maksimalna predviđena kazna po ovom članu je godinu dana zatvora).
Sam slučaj pokrenut je 26. juna u vezi sa demontažom leve šine na koloseku pruge „koja nije za javnu upotrebu” i koja vodi od stanice Kiržač, do vojne jedinice broj 55443.
Iz toga je proizašlo da su snage bezbednosti pregledale demontiranu šinu 25. juna i na njoj pronašle vezu sa Telegram kanalom BOAK.
Tokom istrage pronašli su i kanal „Borac anarhista”, u kojem su videli pozive na nasilne akcije i pronašli fotografije pruge kod Kiržača.
Na kanalu BOAK, policija je takođe pronašla objavu o majskoj akciji anarhista na pruzi u Moskovskoj oblasti.
Krajem avgusta islednici su došli do zaključka da bi u demontaži šina kod Kiržača mogli da učestvuju Ivko, Orlova, njihova mlađa braća, njihovi roditelji i čak Ivkova baka.
Na koji način, po mišljenju istrage, svi članovi porodice mogu biti umešani u ovaj incident, nije jasno.
Pretresi povodom ovog slučaja obavljeni su na pet adresa, a među njima je i kuća 78-godišnje bake Svetlane Orlove.
Svi, osim Ivka i Orlove, koji su napustili zemlju, odvedeni su na saslušanje, a potom pušteni.
„Lečili su mačku i servisirali traumatski pištolj”
U stanu Ivka i Orlove, u pretresu, zaplenjeno je mnogo oružja za ersoft i oko 7.000 komada municije, a prema njihovim rečima, za sve to su imali dozvolu i snage bezbednosti nisu našle ništa protivzakonito u njihovom stanu.
„Pa, voleli smo da pucamo. Za jedan trening potrebno je otprilike oko 200 metaka po osobi”, objasnio je Ivko broj metaka koji su pronađeni kod njih.
Prema rečima Ivko, pre prismotre i prinudnog odlaska iz Rusije u julu, on i njegova supruga su znali za BOAK i „sa interesovanjem su pratili njihov rad ali bez registrovanja na njihov kanal, da ne bi privukli pažnju na sebe”.
„Podržavamo borbu protiv diktature”, kaže par. I odbijaju da odgovaraju na dalja pitanja o njihovoj umešanosti u akcije.
BBC nije mogao samostalno da proveri da li su Ivko i Orlova bili umešani u aktivnosti BOAK-a i oštećenja šina.
Šta su tačno uradili krajem juna, kada je BOAK demontirao šinu na pruzi, Ivko i Orlova se „ne sećaju”.
U to vreme su lečili mačku Šuru od bolesti štitaste žlezde, i kažu da su jedan od tih dana bili u veterinarskoj ambulanti.
Supružnici odatle nisu mogli da pokažu ni račun ni fotografije.
Prema rečima Ivka, sada ih je teško pronaći.
„Posle pretresa sve je ispreturano”, kaže on i priseća se da je još uvek bio zauzet podešavanjem traumatskog ersoft pištolja marke Glok TK717T.
„Postoji nada da će se plašiti da prevoze teret”
Pre nekoliko godina pojavila se „militantna organizacija anarhokomunista”.
Osnovali su je „ljudi koji su imali velikog iskustva u aktivizmu i anarhizmu”, rekli su navodni članovi BOAK-a u prepisci sa BBC-jem.
Članovi organizacije deluju prvenstveno u Rusiji i zemljama bivšeg SSSR-a, kažu anarhisti, ne precizirajući gde.
Odbili su da daju tačan broj učesnika BOAK-a. Prema njihovim rečima, reč je o desetak ljudi.
Osim toga, anarhisti aktivno razgovaraju sa pristalicama i drugim „partizanskim” grupama u regionima, pokušavajući da razmene iskustva.
Pre ruske invazije na Ukrajinu, anarhisti iz BOAK-a su se, prema njihovim rečima, uglavnom bavili organizacionim pitanjima, povećavajući broj učesnika i propagirajući ideje preko Telegram kanala „Borac anarhista”.
Kao cilju su postavili „revolucionarne promene u Rusiji” i „reorganizaciju života ljudi prema idealima anarhokomunizma”.
Za razliku od varijanti političke strukture izgrađene na osnovu odnosa dominacije i podređenosti, anarhija pretpostavlja odsustvo države, odnosno poziva na slobodan i odgovoran život, smatraju u BOAK-u.
Prefiks „komunizam” u nazivu precizira oblike u kojima može postojati anarhističko društvo sa stvaranjem saveta koji ujedinjuju ljude u mestu njihovog stanovanja i omogućavaju donošenje kolektivnih odluka.
Članovi organizacije BOAK su do februara 2022. godine održavali neke akcije, ali koje tačno, gde i kada, anarhisti ne preciziraju.
Nisu javno preuzeli odgovornost za njih, da ne bi izazvali pojačano zanimanje vlasti, i pokušali su da iskoriste to što su slabo poznati „za povećanje snage”.
Početkom februara, u pozadini rusko-beloruskih vojnih vežbi u blizini ukrajinske granice, BOAK je odlučio da deluje.
Članovi organizacije održali su onlajn organizacioni sastanak i dogovorili se da u slučaju rata „pređu u partizanske akcije u ime organizacije”.
„Mi kao anarhisti, zgroženi smo ratom protiv bratskog ukrajinskog naroda”, tvrde anonimusi iz organizacije BOAK.
Do januara 2023. godine preuzeli su odgovornost za četiri „akcije”.
Sredinom aprila, anarhisti su izvestili o paljenju tornja mobilne telefonije u selu Belomestnoje, Belgorodska oblast, kako bi poremetili komunikaciju ruske vojske.
Krajem maja govorili su o sabotaži šinskih koloseka na pruzi, koja vodi do jednog od vojnih objekata 12. Glavne uprave Ministarstva odbrane Rusije u Podmoskovlju, a zatim, skoro mesec dana kasnije, navodno su izveli sličnu „akciju” kod Kiržača.
Organizacija BOAK je 4. januara 2023. na Telegram kanalu preuzela odgovornost za dizanje u vazduh železničkog mosta koji vodi do jednog od objekata Ministarstva odbrane.
Gde se tačno i kada dogodio ovaj incident, anarhisti nisu naveli.
Govoreći za BBC, oni su rekli da su digli u vazduh jedan od mostova u Centralnom federalnom okrugu, ne precizirajući region.
„Čak i ako šteta ne zaustavi vozove, postoji nada da će se nakon objavljivanja plašiti da voze teret dok svi mostovi ne budu ponovo provereni, a time će se takođe dobiti dodatno vreme”, navode.
BBC nema drugih dokaza o tome šta se dogodilo, osim reči ljudi iz organizacije BOAK.
Diverzija „nije bila 100 odsto efikasna”, navodi organizacija u saopštenju, a njene posledice su nepoznate.
U Borbenoj organizaciji anarhokomunista se nadaju da će se daljim korišćenjem mosta nakon diverzije „verovatna šteta pogoršati, što će učiniti njegovu popravku još skupljom”.
Kao rezultat, to će usporiti transport vojnog tereta, smatraju u toj organizaciji.
U intervjuu za BBC, BOAK je takođe rekao da su ranije „u više navrata organizovali i učestvovali u napadima” na objekte kao što su zgrade policije, uprave i vojnih registra i kancelarija, ali nije precizirao kada – pre početka ruske invazija na Ukrajinu ili posle, i gde se to tačno dogodilo.
Anarhistima je bilo teško da procene efikasnost njihovih aktivnosti.
„S jedne strane, rat još nismo zaustavili, a anarhokomunizam još nije izgrađen.
„S druge strane, ruska ofanziva je zaustavljena na ovaj ili onaj način, i usuđujemo se da se nadamo da u tome ima i delić naših zasluga”, tvrde oni u razgovoru za BBC.
„Jedan dispečer, jedan stražar, jedan izvršilac”
BOAK pažljivo planira sve akcije.
Prvo biraju „šta je efikasnije da se napadne”.
„O čemu će se više pričati i šta će izazvati veću podršku među ljudima. A to znači da motiviše i druge ljude da učine isto”, pišu oni.
Anarhisti kažu da više vole da ne organizuju akcije sami, već da deluju kao tim od najmanje četvoro ljudi.
„Jedan je dispečer, jedan stražar, jedan je izvršilac, ali u idealnom slučaju, postavite nekoliko stražara kako biste blokirali moguće pravce približavanja neprijatelja.
„A bolje je imati nekoliko izvršilaca kako bi se povećala efikasnost akcije”, navode.
U organizaciji uveravaju da prilikom planiranja akcija nastoje da unapred predvide sve rizike, „da ne strada niko od umešanih i ko nije odgovoran za zločine nad narodom”.
„Ako vidimo da je verovatnoća za tako nešto velika, mi menjamo planove”, kažu.
Prema rečima anarhista, kada su pripremali akcije na železnici, unapred su se pobrinuli da putnički vozovi ne voze prugama koje su planirali da demontiraju.
„Sigurni smo 1.000 odsto u ovo.
„Prethodno smo izviđali objekte koristeći Vikimapiju, napadnute železnice su pojedinačni koloseci koji vode do vojnih objekata”, ističu.
BBC nema ni potvrdu ni opovrgavanje ove informacije.
„Partizan ne treba da privlači pažnju”
„Glavna mera naše bezbednosti je filtriranje informacija o nama samima. Stalna samokontrola šta i kome pričate”, navodi se u prepisci organizacije BOAK.
Osnovno pravilo kojeg se pridržavaju anarhisti je da ne koriste lična sredstva komunikacije za gerilske aktivnosti.
Svaki učesnik mora da ima poseban telefon, zasebnu mejl adresu, koja se koristi samo preko anonimnog pretraživača Tor.
Nikada ne uključuju „radne” telefone kod kuće ili u blizini, „samo na različitim mobilnim mrežama i sa zakašnjenjem”, dodaju anarhisti.
Kažu da ništa u vezi sa aktivnostima BOKA ne čuvaju na ličnim računarima.
Anarhisti traže sve informacije za svoje akcije koristeći Tor ili VPN (program koji izmešta IP adresu uređaja, odnosno lokaciju).
Tokom izviđanja i akcija, anarhisti koriste jednokratnu odeću i skrivaju lica.
Za svaki takav pohod smišljaju alibi, u slučaju da se nađu na nadzornim kamerama, kao i za rodbinu i kolege.
„Gerilac ne bi trebalo da privlači pažnju. Po izgledu, on treba da vodi apsolutno običan život „jednostavnog čoveka”, smatra organizacija.
U maju 2022. godine, anarhisti su pokrenuli Revolucionarni anarhistički fond, koji prikuplja novac u obliku kriptovalute.
Anarhisti kažu da im se i druge lokalne grupe obraćaju sa zahtevom za podršku, ali „zbog ograničenosti fonda” podržavaju samo one „koji su se već nekako dokazali”.
„Tražimo dokaz o napadima, fotografiju ili video ( bez prikazanih lica, figura, sa uklonjenim metapodacima).
„Jedini kriterijum ovde je „gerila sistem” i „radikalnost napada”, kažu.
Kako navode iz organizacije BOAK, tokom postojanja fonda dobili su oko tri i po hiljade dolara donacija.
Kako za svo vreme postojanja organizacije, a posebno nakon ruske invazije na Ukrajinu, nijedan član organizacije nije priveden, navode anarhisti u prepisci sa BBC-jem.
„Uzeli su samo zastave”
Ivan Ivko i Svetlana Orlova su bile prve osobe za koje je poznato da su ruske snage bezbednosti osumnjičile da imaju veze sa BOAK-om.
Kasnije su počele pretrese u drugim regionima, u nekim slučajevima među ljudima koji su bili veoma daleko od anarhizma.
Tako su krajem novembra 2022. godine službenici FSB došli do 44-godišnjeg stanovnika Angarska, Sergeja Serdečkina.
Zvonili su na vrata više od sat i po, nakon čega im je on otvorio, a oni su mu pokazali rešenje za pretres stana, koje je izdao lokalni sudija.
U nalogu je navedeno da je svrha inspekcije bila da se proveri Serdečkin za „umešanost u aktivnosti ekstremističke zajednice BOAK”.
U ovom trenutku ruske vlasti zvanično nisu priznale BOAK kao ekstremističku organizaciju.
Među predmetima pretresa bilo je navedeno oružje, oprema, zabranjene supstance i ekstremistički simboli, rekao je Serdečkin za BBC (on nije fotografisao sam dokument).
„Bio sam veoma iznenađen”, priznao je.
Činjenica je da Serdečkin nije anarhista i nikada nije bio.
Nekoliko godina, u 2019. i 2020. bio je član komunističkog Saveza marksista, koji je osnovao marksistički bloger Andrej Rudoj.
Članovi Unije marksista, prema Serdečkinovim pričama, uglavnom su se bavili „obrazovanjem početnika marksista u kružocima” i „podrškom sindikalnoj borbi”.
On je sam, na primer, učestvovao u stvaranju „primarne sindikalne organizacija” u angarskoj bolnici.
Serdečkin je aktivno učestvovao u životu Saveza marksista, ali mu je ubrzo svega bilo previše.
Pored toga, u jesen 2020. godine, njegova baka se teško razbolela, a čovek je odlučio da se povuče iz javnog i političkog života iz porodičnih razloga.
Prema njegovim rečima, pre dolaska snaga bezbednosti, malo je znao o Borbenoj organizaciji anarhoaktivista.
„Barem, kada su službenici FSB-a pretresli stan, ja sam bio taj koji je od njih pokušao da sazna šta je BOAK. A oni su rekli: „Službena tajna!””, priča on.
Službenike FSB-a u Serdečkinovom stanu ništa nije zaintrigiralo.
Pošto nisu našli nikakve znake Serdečkinove umešanosti u BOAK, dali su mu da potpiše protokol o pretresu i otišli.
„Pošto su zaposleni ovog puta radili bez narušavanja protokola (što nije uvek slučaj u Rusiji) i veoma ljubazno, nisam se bunio”, objasnio je Serdečkin za BBC.
Slična situacija dogodila se početkom decembra u Irkutsku, službenici FSB-a došli su da pretresu kuću lokalnog levičarskog aktiviste koji je ranije učestvovao samo u antiratnim protestima, rekao je on za BBC.
Zatražio je da ostane anoniman zbog toga što strahuje za svoju bezbednost.
Tokom pretresa, snage bezbednosti su pitale čoveka da li zna za kanale BOAK-a i organizacije „Borac anarhista”, ali je on odgovorio da je za njih saznao samo od specijalne policije.
Nakon pretresa, snage bezbednosti nisu ništa zaplenile i otišle su.
U vezi sa aktivnostima BOAK-a, došli su i da pretresu jednog aktivistu u Nižnjem Tagilu koji se pridržava komunističkih stavova, ali snage bezbednosti takođe ništa nije interesovalo u njegovoj kući.
Sam aktivista nije želeo da komunicira sa BBC-jem.
U novembru je policija pretresla nekoliko studenata anarhista iz Zauralske oblasti, rekao je jedan od njih za BBC (zamolio je da ne navodimo konkretan region, bojeći se da ne privuče ponovo pažnju vlasti).
U nalogu za pretres je navedeno da ga sumnjiče da je učestvovao u BOAK-u i pravio eksplozivne naprave, priseća se student.
Policija je tokom pretresa, kako je rekao, pitala za BOAK.
„Pitali su da li poznajem nekoga iz ove organizacije, koji su moji stavovi u vezi sa njihovim aktivnostima.
„Pitali su da li poznajem neke od aktivista kod kojih su već dolazili”, navodi.
Na kraju su mu, kaže, samo oduzeli stare „levičarske i anarhističke zastave”.
Mesec dana kasnije policija je ponovo došla, međutim, ovoga puta im niko nije otvorio.
„Iskreno saosećamo sa našim drugovima i pozivamo ih da se drže”, komentarisali su navodni članovi BOAK-a u prepisci sa BBC-jem o pretresima aktivista u različitim regionima pod sumnjom da su umešani u njihove aktivnosti.
Dvadeset i tri godine za partizane sa železnice
BOAK nisu jedini koji sabotažu na železnici smatraju delotvornom metodom borbe.
Sabotaža saobraćaja vozova počela je u Belorusiji 2020. godine.
Na taj način su lokalni „partizani” pokušali da ekonomski oslabe režim Aleksandra Lukašenka.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Belorusije je u oktobru 2020. godine saopštilo da je od početka godine u zemlji zabeleženo 57 slučajeva stranog tela na šinama.
Posle 24. februara, u Belorusiji, sa čije teritorije je, između ostalog, ruska vojska izvršila invaziju na Ukrajinu, ponovo je počela sabotaža na železničkim šinama.
U medijima su ih prozvali „ratom na šinama”, oni koji se nisu slagali sa invazijom pokušali su da sabotiraju kretanje vozova kako bi zaustavili slanje vojne opreme i pojačanja za rusku vojsku u Ukrajinu.
Sud u Belorusiji je 27. decembra 2022. godine osudio trojicu „partizana sa železnice” iz Svetlogorska na kazne od 21 do 23 godine u zatvorskoj ustanovi visoke bezbednosti pod optužbom za terorizam, veleizdaju, namerno oštećenje komunikacionih linija i učešće u ekstremističkoj zajednici.
Prema istražiteljima, 28. februara su zapalili prugu koja vodi ka Ukrajini.
Belorusko izdanje Zerkalo piše da je ovo do sada najžešća kazna izrečena za sabotažu na železnici.
Prethodna najsurovija kazna za ovo bila je 16 godina.
„Najmanje pet puta su pokušali da zapale prugu”
Ubrzo nakon početka „rata na železnici” u Belorusiji, anonimne grupe su počele da pozivaju na vršenje sličnih diverzija u Rusiji.
Saznalo se 2. novembra da su u Ufi uhapšena četiri studenta od 17 i 18 godina pod optužbom za sabotažu na železnici.
Pritom, protiv njih je pokrenut postupak prema članu o organizovanju terorističkih napada grupe lica, za koje je zaprećena kazna od 12 do 20 godina zatvora.
Kako navode istražitelji, optuženi su, protiveći se takozvanoj „specijalnoj operaciji” u Ukrajini, najmanje pet puta pokušali da zapale prugu kako bi „destabilizovali rad baškirskih organa vlasti”.
Istog dana, bivši ruski predsednik i premijer Dmitrij Medvedev reagovao na Telegram kanalu na pritvaranje studenata.
On je privedene nazvao „monstrumima” i sugerisao da se ruski moratorijum na smrtnu kaznu „može prevazići ako bude potrebno”.
Sredinom novembra na društvenim mrežama pojavila se informacija da je u Irkutsku priveden Ilja Podkameni, 18-godišnji radnik lanca brze hrane Sabvej, koji je navodno omotao šine žicom kako bi ometao saobraćaj vozova.
Optužen je na osnovu članova o pripremanju terorističkog akta i o javnim pozivima na ekstremističke aktivnosti.
Prema verziji istrage, na šine je prikačio listove iz sveske sa porukom „ekstremističkog sadržaja”.
Sada je Podkameni u kućnom pritvoru.
Početkom decembra sud u Sankt Peterburgu zabranio je Telegram kanal koji je objavljivao uputstva o tome kako samostalno izvršiti određeni tip sabotaže na železnici.
Sud je smatrao da „moralno kvari građane” (sada kanal ima više od deset hiljada pratilaca).
Ko administrira ovaj kanal, BBC nije uspeo da sazna.
Kanal redovno širi vesti o raznim incidentima na ruskim železnicama i objavljuje fotografije vagona koji su iskočili iz šina, povezujući većinu ovih slučajeva sa aktivnostima „partizana”.
Krajem oktobra kanal je čak dospeo u jedan od dnevnih izveštaja britanske obaveštajne službe, u kojem se navodi da je grupa preuzela odgovornost za sabotažu na prugama u Brjanskoj oblasti.
Krajem avgusta 2022. godine, kanal je objavio podatke prema kojima je za šest meseci u Rusiji navodno počinjeno više od 300 sabotaža na železnici, zabeleženo je više od 80 iskliznuća teretnih vozova iz šina, a geografija „otpora na železničkim prugama” proširila se na 85 odsto teritorije zemlje.
Kako je to tačno izračunato nije poznato, a teško je proveriti ove brojke.
Ne postoji zvanična statistika o događanjima na železničkim putevima.
Vesti o vagonima koji su iskočili iz šina se redovno pojavljuju u ruskim regionalnim medijima.
Tokom protekle godine to se događalo i teretnim i putničkim vozovima.
Problematično je utvrditi šta je izazvalo takve incidente, da li je to sabotaža ili nešto drugo.
Istovremeno, u poslednje vreme nije zabeležen nijedan veći incident sa vozovima koji prevoze vojnu opremu, iako je ranijih godina zabeleženo iskakanje vagona vozova sa vojnim teretom.
Početkom januara, Telegram kanal koji je zabranio sud u Sankt Peterburgu izvestio je o navodnom porastu slučajeva iskakanja vagona iz šina na Transsibirskoj železnici.
U ruskim lokalnim medijima se ne spominju nikakvi incidentima na toj železnici.
Administratori Telegram kanala su ovo pripisali „zataškavanju rada otpora u medijima”.
FSB je 5. januara 2023. godine izvestio o hapšenju tri osobe koje su navodno pripremale sabotažu na delu Transsibirske železnice u Čeljabinskoj oblasti.
Kako prenosi agencija RIA, svi privedeni su uhapšeni i preti im kazna do 15 godina zatvora zbog pokušaja vršenja diverzije.
FSB je 1. februara saopštio o hapšenju trojice Rusa koji su, prema navodima agencije, bili umešani u „pripremu i izvršenje terorističkih napada na objekte železničke infrastrukture u Sverdlovskoj oblasti”.
Ranije u ponedeljak, FSB je saopštio da je uhapsio troje učenika srednje škole za koje se sumnja da su oštetili železničke šine u Moskovskoj oblasti.
U oba slučaja, specijalna služba je naglasila da su privedeni krivična dela počinili „za novčanu nagradu”.
Ruski servis BBC se obratio preduzeću Ruske železnice sa pitanjem da li su slučajevi sabotaže železnice zaista učestali u Rusiji, a takođe je pitanje upućeno i FSB-u i Istražnom komitetu o napretku istrage takvih krivičnih slučajeva i sada čeka odgovor.
„Svi se otvoreno protive ruskoj vojnoj agresiji”
Krajem decembra Putin je potpisao predlog zakon o pooštravanju kazni za sabotažu.
Sada za organizaciji sabotaže, između ostalog, preti i doživotni zatvor. Ranije se na ovaj način kažnjavala samo sabotaža koja je povlačila za sobom smrt osobe.
Pomoć uhapšenima zbog antiratnih „direktnih akcija” pruža „Zona solidarnosti” – mala inicijativa za ljudska prava nastala u proleće 2022. godine, nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Kako su BBC-ju objasnili u „Zoni solidarnosti”, odlučili su da se usredsrede na takve zatvorenike „jer se njima niko ne bavi”.
„Većina organizacija za ljudska prava ne pomaže autorima direktnih akcija iz raznih razloga.
„Najčešći vid akcije je napad na bilo koju zgradu vlade: vojnu kancelariju, zgradu Nacionalne garde i tako dalje”, navode.
Najčešće se krivični postupak u početku otvara po članu o huliganizmu ili oštećenju imovine, a zatim se ponovo klasifikuje kao teroristički akt.
„Poznajemo samo nekoliko slučajeva koji su ostavljeni u prvobitnom stanju.
„Nedavno je stanovnik iz Zabajkalske oblasti kažnjen sa 20.000 rubalja jer je zapalio vojnu kancelariju.
„U zgradu je bacio Molotovljev koktel, ali tečnost se nije zapalila, a oštećena je fasada zgrade.
„Njemu je suđeno u skladu sa članom o ‘diskreditaciji’ ruske vojske, jer je pokušao da zapali vojnu kancelariju, doživljavajući ‘negativan stav prema delimičnoj mobilizaciji'”, rekli su aktivisti za ljudska prava BBC-ju.
Sada „Zona solidarnosti” (većina njenih zaposlenih i dalje radi u Rusiji) pruža podršku 12 ljudi, uglavnom onih koji su uhapšeni zbog pokušaja paljenja ili uspešnog paljenja vojnih kancelarija i zgrada institucija za sprovođenje zakona.
„Svi su oni ili otvoreno istupili ili istupaju protiv ruske vojne agresije ili su se u svedočenju izjasnili o antiratnim stavovima.
„Na optuženičkoj klupi za radikalne antiratne akcije, po pravilu, su ljudi koji su delovali sami. Još niko nije priznao članstvo u organizaciji BOAK.
„To su ljudi apsolutno različite životne dobi od 20 do 61 godine, različitih interesovanja, iz različitih krajeva zemlje”, kažu u „Zoni solidarnosti”.
Dodaju da je neko je pre rata bio aktivista, neko nije.
„Njihovi stavovi su takođe potpuno različiti, ali teško da neki od njih može da se nazove ‘radikalnim’ u uobičajenom smislu te reči.
„Još nismo videli slučaj da su ljudi planirali takve akcije pre početka invazije ruskih trupa u punom obimu na teritoriju Ukrajine”, kažu.
Pet pravaca u kojima bi mogao da se odvija rat u Ukrajini 2023.
Ivko i Orlova zatražili su politički azil u Litvaniji. Ne smeju da rade zvanično.
Žive od lične ušteđevine, primaju pomoć od prijatelja i uče litvanski jezik.
Njihov brat Petar je ostao u Rusiji. Istraga o oštećenju šine na pruzi kod Kiržača se nastavlja.
FSB Rusije stalno izveštava o privođenju tinejdžera zbog oštećenja železnice.
Poslednjeg dana januara izrečena je prva kazna u skladu sa članom o „terorističkom aktu” za paljenje vojnog registra.
Dvadesetogodišnji stanovnik Nižnjevartovska, Vladislav Borisenko, dobio je 12 godina u zatvorskom kompleksu strogog režima.
Kao što je i ranije bilo pravilo, Borbena anarhokomunistička organizacija ne otkriva njihova imena.
Početkom januara britanski medijski projekat Popular front objavio je 20-minutni film, u kojem su pred kamerom intervjuisali dvoje mladih ljudi, momka i devojku, koji su se predstavili kao članovi BOAK-a i pričali o aktivnostima organizacije.
Govorili su prekrivenih lica i izmenjenim glasovima, a kaže se da je film snimljen u Istočnoj Evropi.
O ruskom anarhističkom pokretu
Anarhisti, nakon što su se ponovo pojavili u Rusiji posle perestrojke, nikada nisu činili jednu organizaciju, pre će biti da su činili mrežu raznih kružoka i inicijativa.
Godine 1991. bile su tri anarhističke barikade u blizini zgrade vlade, 1993. godine anarhisti nisu mogli da podrže nijednu stranu sukoba i stoga su formirali sanitarni odred koji je pomagao žrtvama sa obe strane.
Početkom 2000-ih, kada je problem uličnog fašizma postao akutan, anarhisti su odigrali veliku ulogu u formiranju antifašističkog pokreta.
Poslednjih deset godina, anarhistički pokret u Rusiji doživljava stalni progon i represiju.
Značajan deo represiranih u „slučaju Bolotnaja” (krivično delo o masovnim neredima pokrenutim posle protesta na trgu Bolotnaja 6. maja 2012. godine) bili su anarhisti.
Sa izbijanjem rata u Ukrajini, represije i progoni su se samo pojačali, a anarhistički pokret sada ne predstavlja veliku organizovanu snagu.
Izgubio je mnogo ljudi – neko je odustao, neko napustio ideju, neko otišao.
Sada postoji prilično obimna ruska anarhistička emigracija, postoje anarhističke dijaspore u Finskoj, Gruziji, Jermeniji.
U Rusiji je ostalo vrlo malo aktivnih ljudi.
Sada su skoro sve aktivnosti postale nemoguće, redovno se događaju napadi specijalnih službi ili provladinih aktivista na neke od najnevinijih događaja.
Anarhistički pokret u Rusiji je uvek bio veoma mali, veoma neorganizovan, veoma mlad.
Od 2000. godine, skoro 15 godina postoji „Autonomna akcija” kao najveća anarhistička organizacija.
Ali ipak, ogromna većina anarhista nisu bili članovi nijedne organizacije.
Godine 2013, „Autonomna akcija” se podelila i od nje se odvojila „Narodna samoodbrana” (u Rusiji je priznata kao teroristička organizacija i zabranjena je).
U ovom trenutku 95 odsto modernih anarhista nisu članovi nijedne organizacije.
Od 1990-ih pa do poslednjih godina, anarhisti su delovali u Rusiji u „sivoj” zoni – između potpune legalnosti i potpune nelegalnosti – postojale su neke publikacije, sajtovi, centri.
Nisu bili registrovani kod države, s vremena na vreme su bili podvrgnuti represiji, ali su ipak mogli da postoje.
Sada, generalno, skoro ništa nije dozvoljeno, pa ne čudi što su oni koji su ostali, zaglavili u ilegali.
Ne zato što od početka sanjaju o tome, već zato što je to prilično neizbežno.
Ostale su tri opcije: da odete, da prestanete da se bavite bilo kojom aktivnošću ili da je promenite.
Ali ako postoji bilo kakva gerilska aktivnost, onda se mora razumeti da čak i kada nije bilo rata i kada je anarhistima bilo dozvoljeno da nešto i urade, „legalni” poznati anarhisti su uvek bili suštinski odvojeni i nisu mogli biti povezani sa podzemljem iz očiglednih razloga.
Svi oni su prilično poznati i pod velikom su pažnjom FSB-a i Centra za borbu protiv ekstremizma.
Dakle, ako i postoje takvi ljudi koji preuzimaju odgovornost za takve postupke, onda, naravno da deluju odvojeno, anonimno i ne ističu se ni na kakvim demonstracijama i skupovima”.