Foto: BUKA
Milorad Dodik postaje sve radikalniji u svojim nastojanjima u secesiji, dok za to traži partnere u Srbiji i Mađarskoj koja zaustavlja sankcije EU lideru SNSD-a. S druge strane Beograd mu pruža podršku dok se istovremeno suočava sa brojnim unutrašnjim problemima. Zašto je region i dalje nestabilno i trusno područje, snalazi li se međunarodna zajednica u svemu tome, zašto nema napretka u dijalogu Beograda i Prištine samo su neka od pitanja na koja u BUKA intervjuu odgovara osnivačica i predsjednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko.
BUKA: Predsjednik SNS-a je najavio da nakon 27. maja neće biti na čelu SNS-a. Vjerujete li u te najave i zašto bi to uopšte radio? Ko bi mogao biti njegov nasljednik?
Predsednik Vučić je već više puta najavljivao povlačenje sa čela partije. No, to se nije desilo. Svaki njegov navodni pokušaj da to uradi završavao se tako što je partija insistirala da ostane. Nije vidljivo ko bi mogao da ga nasledi ukoliko se to ipak desi. Sigurno ima mnogo pretendeneta. Međutim, teško je poverovati da bi čovek koji drži celu Srbiju pod kontrolom sada napustio partiju odakle i vuče svoju moć. Uostalom ta partija se drži na okupu zahvaljujući njegovom autoritetu. Moguće je eventualno da pokret za državu preraste u partiju i on stane na čelu te nove partije. Ali to će sve zavisiti od razvoja situacije na širem planu, Briselskog i Ohridskog sporazuma, te uvođenja sankcija Rusiji i sl.
BUKA: Kako komentarišete najavljene blokade rada institucija BiH od strane narodnih poslanika iz Republike Srpske i koliko cjelokupna situacija u BiH ima odraza na stabilnost regiona?
Ne iznenađuju Dodkove pretnje da će blokirati rad bosanskih institucija. On to sistematski radi već godinama. Aktuelne pretnje su završna faza pred njegovu najavljenu secesiju. Nažalost, bez intervencije međunarodnih aktera ili nekakvom unutrašnjom pobunom (u šta sumnjam) on će nastaviti sa svojim ucenama. Za sada imamo opšte izjave američkog ambasadora i EU, ali ne i konkretne akcije. EU je i dalje spora i nije se pridružila sankcijama SAD i VB kada je reč o Dodiku. EU sankcije bi ga sigurno pogodile, ali Mađarska stavlja veto na takvu odluku. Problem su lokalni akteri, jer još se nije iznedrila dovoljno jaka probosanska opcija koja u prvi plan stavlja druge vrednosti koje su važne za državni identitet Bosne – vladavina prava, ljudska prava, tolerancija, sekularizam…
BUKA: Dodik u posljednje vrijeme konstantno pominje nezavisnost Republike Srpske, mislite li da je on ozbiljan i koliko je daleko od tog koraka, pokušaja da krene u osamostaljenje jednog od dva bh. entiteta?
Dodik sigurno želi otcepljenje. To je uostalom deo projekta Srpski svet. Možda Vučiću ne odgovara njegov narativ, ali sve to sigurno nije izvan kontrole Beograda. U Strategiji Srbije za Bezbednost (2019) navodi se da je očuvanje Republike Srpske glavni spoljnopolitički prioritet Srbije. Treba imati u vidu i intenzivno naoružavanje Srbije što predsednik Vučić često pominje u svojim obraćanjima javnosti ističući snagu Srbije. Vojska Srbije je pre dva dana na aerodromu u Batajnici izvela prikaz sposobnosti Vojske Srbije „Granit 2023“ gde je predstavljena nova oprema i veštine pripadnika vojske Srbije, uz prisustvo Orbana i Dodika. Zato i ne čudi izjava Dodika da je “Vojska Srbije spremna da brani naš narod gde god on bio”. Dakle faktor nestabilnosti je Beograd i sve što se dešava u tzv. srpskim zemljama direktno je inspirisano iz Beograda. To potvrdjuju i reakcije celokupne srpske elite koja je na tom zadatku.
BUKA: Nedavno se predsjednik Srbije Aleksandar Vučić sastao sa ambasadorima SAD-a u BiH i Srbiji, poslali su poruke podrške teritorijalnom integritetu BiH. Koliko je to rukavica u lice Miloradu Dodiku i koliko se politike Vučića i Dodika razilaze s obzirom da je Dodik prekinuo saradnju sa ambasadama SAD-a i Velike Britanije?
Činjenica da su se dva američka ambasadora srela sa Vučićem u Beogradu pokazuje da su oni svesni da Vučić može da disciplinuje Dodika, ali naravno on to ne radi. Ambasador Marfi je na TV N1 ponovio američku podršku celovitosti i suverenosti Bosni nekoliko puta. Nadam se da će biti i novih konkretnijih mera međunarodne zajednice u Bosni ali to zahteva i podršku građana Bosne koji su, kao i svugde u regionu, suviše pasivni i dezangažovani. Verujem da je odlazak tolikog broja ljudi iz Bosne, ali i celog regiona, pre svega i reakcija na tu toksičnu i nepodnošljivu društvenu i političku atmosferu.
BUKA: Nakon što je Jelena Trivić napustila PDP i osnovala Narodni front počelo se govoriti kako ona zapravo ima podršku Aleksandra Vučića? Vjerujete li Vi u to i zašto bi Vučić radije podržavao Trivić nego Dodika?
Jelena Trivić, kao i novi predsednik Crne Gore, je rebrandirano lice “srpskog sveta” koje je po meri zapada. Tako bi dobili zapadni srpski svet. Tačno je i to da liberalni i proevropski politčari u RS nemaju prostor u kojem bi ponudili alternativu. Dodik je ovladao svim mehanizmima i postaje sve autoritarniji.
BUKA: Vođene su brojne rasprave o novom predsjedniku Crne Gore, Jakovu Milatoviću. Mnogi su govorili da je on igrač Srbije, Rusije i SPC-a, ali već je najavio da nema izlaska iz NATO-a, da Crna Gora neće povući priznanje Kosova, nije negirao već priznao genocid u Srebrenici. Vjerujete li da je iskren i da su njegovi kritičari pogriješili?
Vreme će vrlo brzo pokazati kuda ide Crna Gora i šta i koga predstavlja Jakov Milatović. Činjenica je da zapadni diplomati dnevno komuniciraju sa Milatovićem i da su, rekla bih, zbog toga, njegove dosadašnje izjave pažljivo izbalansirane. Uostalom Crna Gora je članica NATO koji sigurno neće dozvoliti nikakve strateške promene na tom važnom delu jadranske obale. Izbori koji su zakazani za juni pokazaće kako će se usmeriti nova vlada I da li će ići na potpunu srbizaciju Crne Gore. Zapad, kako izgleda, ne obraća pažnju na to. Međutim, neki pokazatelji kuda Crna Gora ide već se vide. Upadljivi su incidenti koji su usmereni protiv Bošnjaka, zatim razne najave o odpriznavanju Kosova. Treba imati u vidu i ko je podržao Milatovića – SPC, Demokratski front, Beograd. Svi su oni mnogo u njega uložili i sigurno će imati svoje zahteve. Mnogo će zavisiti i od ponašanja suverenista koji se polako bude. U svakom slučaju pred Crnom Gorom je turbulentan period.
BUKA: Nakon sastanka Vučića i Kurtija u Ohridu, nekako je, bar se tako čini iz perspektive BiH, došlo do zatišja o dijalogu Beograda i Prištine. Kada možemo viditi konkretne rezultate višegodišnjih pregovora?
Do sada nismo videli nikakve rezultate. Beograd je u međuvremenu radikalizovao situaciju zabranom kosovskim Srbima da učestvuju na lokalnim izborima na severu. Ponovo je doveo u pitanje kosovske tablice što je trebalo biti davno završeno. Stalnom instrumentalizacijom kosovskih Srba, a sada zabranom izlaska na izbore, dodatno ih je stigmatizovao. Oni su taoci Beograda i plaćaju ogromnu cenu za to. Namera Beograda jeste da izazove konfliktnu situaciju i da za to osudi Prištinu. Ne treba očekivati velike prodore u implementaciji tih sporazuma ukoliko nadzorni mehanizam za njihovu implementaciju ne bude imao ozbiljan autoritet. Američki ambassador Hil kaže da je potreban “novi momentum”. Iako je izašao minimalan broj na izbore, zapad ih je priznao, što je Beograd žestoko napao. Očigledno da stvari idu svom kraju. Jer, i pored najave Ivice Dačića da kosovska aplikacija za članstvo u Savet Evrope neće biti primljena, desilo se upravo suprotno.
BUKA: Zašto je toliko teško doći do konačnog rješenja i priznavanja Kosova s obzirom da je Srbija to defacto davno uradila, recimo onog trenutka kad je priznala Kosovska dokumenta?
Kosovo služi za očekivanu kompenzaciju u BiH i Crnoj Gori. Kosovo je prioritet za Zapad jer svaki poremećaj u tom delu Balkana implicira nestabilnost širih razmera i zato je takav pritisak na Beograd. Vučić to dobro razume i odugovlači zatvaranje tog pitanja. Bosna ostaje kao otvorena rana jer je Dodik svojim upornim radikalizmom razgrađivao Bosnu poslednjih 15 godina što su visoki predstavnik, EU i SAD tolerisali. Očekujem da Dodik ide ka svom kraju i da je njegova radikalizacija takođe deo toga.
Juče je na Savetu za spoljnu politiku bila razmatrana rezolucija o uvođenju sankcija Rusiji. Čak ni uvođenje delimičnih sankcija nije bilo prihvatljivo za vladajuću stranku (SNS) i Socijalističku partiju (SPS). To u suštini znači izolacija Srbije i njeno dalje propadanje. Ambasador Hil mnogo očekuje od susreta Vučić-Kurti u Briselu 2. maja. Treba sačekati da li će predsednik Vučić ipak izvesti neku vratolomiju, ali sumnjam.
Aktuelni angažman Zapada na Balkanu je rukovođen pre svega bezbednosnim razlozima zbog ruske agresije na Ukrajinu koja je promenila bezbednosni okvir Evrope. Zato je njihov fokus na stabilizaciji, a ne na demokratizaciji i obuzdavanju srpskih aspiracija. Oni takođe veruju da bi ekonomska integracija regiona rešila mnoge probleme. Neke da, međutim, ekonomska intergracija nije moguća dok se ne postavi I politički okvir a u to spada i odustajanje od velikodržavnih projekata.
Svakodnevno svedočimo raznim manipulacijama domaće javnosti, ali i međunarodne. To je svojevrsna agonija kojoj se ne vidi kraj. Zapad ima problem da razume šta Beograd ustvari želi. Sigurno je samo da Vučić ne želi uređenu Srbiju.