Njen tekst vam prenosimo u celosti.
“Ja nisam samo još jedan bloger koji vam govori o zdravoj hrani, guru
koji vam nudi plan transformacije ili čudotvorno lečenje naoružan lepim
tanjirom hrane i marketinškom strategijom.
Po profesiji sam biohemičar i nutricionista.
Naučnik sam i skeptik. Danas ja koristim svaki trenutak da razbijem
mitove u okviru industrije hrane koja se bavi svim tim konceptom
velnesa.
Ipak, nekada nije bilo tako… Ne tako davno i ja sam verovala u
mnogo toga: izbacivanje određenih grupa namirnica, superhranu,
izbegavanje glutena, sokove zdravlja…
U jednom trenutku sam počela sve to da preispitujem i upoređujem sa
naučnim dokazima. Od tada se borim da pobijem svaki od tih mitova u vezi
sa “zdravom ishranom”.
MIT O DETOKSIKACIJI
Koliko ste puta čuli da neko govori o čudima koje proizvodi
“detoksikacija celog tela” ili o savetima koji preporučuju “prolećni
detoks”.
Da krenemo redom. Prvo od čišćenja sokovima. I onda vam kažu da
morate da ih konzumirate nekoliko dana, i to samo sok. Ti sokovi, tvrde
oni, moraju da budu obavezno organski, hladno ceđeni…
Onda vam ti isti napomenu kako će ti sokovi “hidrirati naše ćelije”,
učiniti da “naša koža dobije na sjaju” ali nam i pomoći da istovremeno
izgubimo kilograme a dobijemo na energiji.
Dijeta sokovima je slaba sa vlaknima, može biti bogata šećerima i
vrlo je siromašna proteinima. Nedostatak natrijuma može izazvati
vrtoglavicu. Ako pijete čist sok od povrća tu će vam potpuno nedostajati
ugljeni hidrati zbog čega ćete se osećati umorno – potpuno suprotno od
onoga što su vam obećali.
Takođe je i udar na vaš novčanik, a ne dovodi dugoročno do usvajanja pozitivnih navika u životu.
Čak ia ako ovo koristite da izgubite na težini, kilograme ćete opet dobiti čim se vratite normalnoj ishrani.
A tek ona priča o čaši vode sa limunom – infuzija koja se preporučuje
od mnogih zagovornika zdrave ishrane. Tvrde kako će vam ta voda
“isprati toksine” i “probuditi jetru”.
Da razjansimo – vašoj jetri nije potrebno nikakvo buđenje. Kada bi
vaša jetra otišla na spavanje kad i vi, vi se najverovatnije više nikad
ne biste probudili.
I posavetujte se sa stomatolozima koji upozoravaju da kozumiranje limunovog soka svakog dana može da ošteti vaše zube.
MIT O GLUTENU
U proteklih nekoliko godina sve veći broj ljudi je prešao na hranu
bez glutena, često podstaknuta savetima velnes blogera koji su baratali
neosnovanim tvrdnjama.
“Gluten je kao šmirgla za stomak”, kažu oni i okrivljuju ga za niz nejasnih i nespecifičnih simptoma.
Odmah da razjasnimo – postoje legitimni razlozi da ne jedete gluten.
Jedini način da držite pod kontrolom autoimunu bolest celijakiju, koja
izaziva ozbiljne probleme i oštećuje crevnu floru, je da potpuno
izbacite gluten iz ishrane.
Takođe i oni koji su alergični na pšenicu imaće koristi od eliminisanja glutena.
A ostali? Ostali i neće imati toliko koristi.
Manje od 5 odsto populacije ima legitiman problem sa glutenom.
Ipak prema BBC procenjeno je da 8,5 miliona ljudi u Velikoj
Britaniji, što je otpilike 12 odsto stanivništva, je prešlo na
bezglutensku ishranu. To samo znači da veliki broj ljudi isključuje
nepotrebno gluten.
Mnoge stvari uzrokuju nelagodnost u želucu. Primera radi ako ste
doživeli nadimanje nakon što pojedete veliku posudu testenine – problem
nije samo testenina već i prejedanje, previše brzo jedenje ali i
neispravno žvakanje.
Vršena su testiranja i ljudima koji tvrde da su osetljivi na gluten
davana im je hrana, bez njihovog znanja, u kojoj ima glutena. I nije
primećena nijedna reakcija na njega. Dakle oni samo misle da imaju
problem.
A imati ishranu bez glutena i nije baš najzdravija opcija. Mnoge
alternative u sebi sadrže dodatne sastojke koji nadoknađuju nedostatak
glutena a u sebi često imaju više šećera i masti.
Dijeta koja se zasniva na eliminisanju glutena je povezana sa
smanjenjem korisnih bakterija u crevima. Ključ za zdrav stomak, ali i za
zdravlje celog organizma, je raznovrsna hrana. Zbog čega u to ne bi
bile uključene i one koje imaju gluten u sebi (naravno osim ako imate
medicinski opravdan razlog da tu vrstu hrane izbegavate)?
MIT O KISELOJ I BAZNOJ SREDINI
Alkalna ishrana bazirana je na premisi da telo najbolje funkcioniše u
blago alkalnom stanju i da do bolesti dolazi zbog kiselosti u
organizmu.
Zagovornici ove teorije kažu da ono što jedemo utiče na PH vrednost
našeg tela, uključujući i krv, pa samim tim bi trebalo kako tvrde da
konzumiramo obilje alkalne hrane (voće i povrće prevashodno) a da
izbegavamo one namirnice koje izazivaju navodno kiselost organizma (pre
svega meso i mlečne proizvode).
I ovde da budemo precizni – sve što podstiče povećanu konzumaciju voća i povrća je dobro.
Problem je u tome što alkalna dijeta takođe dolazi sa neosnovanim
tvrdnjama da ljudi koji su suviše “kiseli” imaju simptome anaksioznosti,
zamora, glavobolje, nesanice, visokog krvog pritiska…
S druge strane zagovornici ovakve iskrane tvrde da se njom mogu izlečiti gotovo sve – od akni do raka.
Morate znati da je PH vrednost vašeg tela pod strogom kontrolom. Kada
konzumirate hranu, PH vrednost hrane se menja u različitim delovima
tela kako bi bila u skladu sa idealnim uslovima za digestivne enzime:
prvo kiselo u stomaku, a onda više alkalno u crevima.
PH vrednost vaše krvi se kreće od 7,35 do 7,45 – sve ispod 7,35 se smatra acidozom a sve iznad 7,45 alkalozom.
PH vrednost vaše krvi je tako strogo kontrolisana i ustrojena jer bi
svako odstupanje veće od 0,4, u bilo kom smeru, bilo fatalno po vas.
Biti “suviše alkalan” nije nešto što možete brzo postići jedući povrće.
To podrazume odlazak u bolnicu i lečenje intravenskim laktatom.
Takođe biti previše alkalan je veliki problem i to mora da se rešava tretmanom koji uključuje intravenski rastvor hlorida.
Da sumiramo – pustite priče o kiselom i baznom – već se posvetite oravnoteženoj i balansiranoj ishrani.
MIT O SUPERHRANI
Verovali ili ne kokosovo ulje ima oko 85 odsto zasićenih masti.
Zapamtite da je ishrana u koju us uključene namirnice sa visokim
procentom zasićenih masti povezana sa povećanim rizikom od srčanih
oboljenja. A baš je nekako kokosovo ulje postalo sinonim za superhranu
zahvaljujući nekoj pametnoj marketinškoj taktici i pojedinim
preuveličanim tvrdnjama.
U umerenim količinama kokosovo ulje nije ni “dobro” ni “loše” ali baš kao i puter – trebalo bi paziti koliko se konzumira.
Okrenimo se nekim drugim namirnicama koje se danas smatraju superhranom:
BAOBAB – Ovo afričko voće je u suštini skupi prah vitamina C. Ako ste
za više vitamina C jedite više voća i povrća poput pomorandži, bobica i
paprike.
MAKA – Ovaj peruanski koren navodno povećava energiju ali
istraživanja su nepotpuna. Ako vam treba više energije kafa je vaš
prijatelj. kafa nije “nezdrava”, naime po najnovijim istraživanjima 350
ml kafe dnevno smanjuje rizik od prerane smrti za 12 odsto
SPIRULINA – Ovo je vrsta algi bogatih proteinima ali ima mnogo lakših
mnogo jeftinijih načina za dobijanje proteina od biljaka. Tu su
pečurke, orasi, pasulj – sve su to dobri izvori proteina a imaju u mnogo
bolji ukus.
MIT O SIROVOJ HRANI
Zagovornici ove ishrane tvrde da je termički ne obrađena hrana u startu zdravija od one koja je termički obrađena.
Da sirova hrana sadrži enzime dobre za nas, i kuvanje ih zaista ubija kada ih zagrejemo na 40 i više stepeni…
Ali da li znate šta još uništava enzime u hrani? Vaš probavni sistem zahvaljujući proizvodnji želudačne kiseline.
Vaše telo ne može da iskoristi biljne enzime – oni se zato razbijaju u
stomaku kao i svaki drugi protein a vaše telo koristi nastale
aminokiseline kao elemente za proizvodnju drugih proteina.
Kuvanje hrane može da ukloni toksine kao što su cijanogeni i lektini a
ubija i bakterije i parazite koji mogu da vam naude. Dakle kuvanjem vi
često izbegavate da se otrujete.
U nekim slučajevima kuvanje može da razbvije određene vitamine ali u
drugim slučajevima nekad avam ono olakšava da ih oiskoristite. Dakle sve
zavisoi od namirnice do namirnice.”
Kurir.rs/Daily Mail