Krajem prošle sedmice, portal „Capital“ objavio je da će Republiku Srpsku u narednoj deceniji pokrivati kamere i radari pomenutih firmi, a da će se prihod od naplaćenih kazni dijeliti sa Ministarstvom unutrašnjih poslova RS u omjeru „pola–pola“.
Međutim, „Buka“ saznaje da je još ljetos, tokom dostavljanja ponuda, navedena grupa ponuđača u svojoj tenderskoj dokumentaciji imala brojne propuste i nelogičnosti.
Uvidom u dokumentaciju, koja je u posjedu našeg portala, jasno se vidi da su navedene kompanije dopunjavale svoju ponudu, iako je to tenderskom procedurom bilo naznačeno kao zabranjeno.
Tako su „InnovaTraffic Holding”, „Ekin Teknoloji San. Ve Tic. A.S. “ i ,,WKB Consulting” u prvobitnoj ponudi dostavile bankarsku garanciju za oko 2.500 evra manju od one koja je tražena u tenderskoj dokumentaciji, a koja predstavlja 1 odsto od procijenjene vrijednosti kompletnog projekta. Ova dopuna, zanimljivo, na adresu MUP-a RS, kao javnog partnera, stigla je pune tri sedemice nakon isteka roka za dostavljanje ponuda. Samim tim, prema tvrdnjama upućenih, ona se nije mogla tumačiti kao pojašnjenje, već konkretna dopuna ponude.
Takođe, pomenute firme su nakon zakonskog roka, koji je bio jasno preciziran u tenderskoj dokumentaciji, dostavile još nekoliko dopuna vezanih za same reference. U svojoj prvobitnoj ponudi, kako saznajemo, ove kompanije tražile su više procenata u raspodjeli dobiti (odnos 53-47%) sa javnim partnerom, odnosno MUP-om RS, ali je na kraju je posao dogovoren „pola-pola“.
Prema saznanjima „Buke“, sama ponuda nije bila u skladu sa procedurom i pravilima tendera, jer su brojni dokumenti dostavljeni neuvezani i sa pogrešnim numeracijama, što je u tenderskoj dokumentaciji precizirano kao neprihvatljivio.
Naš portal od MUP-a RS zatražio je odgovore na ova i još neka pitanja, ali odgovore za sada nismo dobili.
Vlada RS odobrenje za sklapanje javno-privatnog partnerstva dala je u martu prošle godine, a studijom ekonomske opravdanosti predviđeno je da stotinu radara godišnje zaradi 21,6 miliona KM na osnovu predviđenih 745.084 kazni.
To praktično znači da će navedene privatne kompanije u narednoj deceniji zaraditi ogroman novac, jer se procjenjuje da bi uloženih 12,5 miliona maraka mogle da vrate već za nešto više od godinu dana.
Još jedna interesantna stvar koja je pomalo sumnjiva u cijeloj ovoj priči jeste bekgraund pomenutih kompanija. Tako su mediji u RS objavili da je firma „Inovatraffic holding“ osnovana, (prema zvaničnim njemačkim dokumentima), svega dva i po mjeseca prije objavljivanja tendera, na kojem je, na kraju, i pobijedila.
Ovaj podatak mnoge je naveo na zaključak da je „Inovatraffic holding“ osnovana u Njemačkoj upravo kako bi dobila posao od 100 miliona KM i kako bi se prikrili tragovi ovdašnjih visokih funkcionera.
Prema pisanju „Capitala“, postupak izbora privatnog partnera okončan je donošenjem rješenja ministra unutrašnjih poslova RS, od 6. februara ove godine.
Inače, Vlada RS nije prihvatila zaključak Odbora Narodne skupštine za bezbjednost kojim je traženo da se odustane od projekta kroz javno-privatno partnerstvo, te da se ovaj posao finansira sredstvima RS i tako izbjegne podjela dobiti od naplate kazni sa privatnikom.
Zaključak o odbacivanju javno-privatnog partnerstva Odbor je usvojio 11. decembra prošle godine, a prema saznanjima „Buke“ dokumentacija je nakon toga predata Pravobranilaštvu RS.
Predsjednik
odbora za bezbjednost u NSRS Milanko Mihajilica rekao je za naš portal da su
poslanici dugo pokušavali zaustaviti ovaj projekat ali bezuspješno.
„Više
od pola godine smo tražili sve relevantne informacije za ovaj projekat koji je
po raspisanom javnom tenderu skočio sa 9,3 miliona maraka na 12,5. Iako smo na
Odboru zahtijevali i studiju ekonomske opravdanosti i prisustvo ministra
unutrašnjih poslova, ništa od toga se nije desilo. Ministar nikad nije došao, a
studija nam nije dostavljena. Moram da naglasim da je 5 članova odbora bilo
protiv i da su pored nas opozicionih poslanika izričito protiv ovakvog javno
privatnog partnerstva bili i poslanici SNSD-a Drago Kalabić i Ilija Tamindžija.
Ipak, Vlada je odlučila da prekrši zakon o budžetskom sistemu tako što će dati
jednu vrstu monopola privatnim kompanijama zajedno sa 50 odsto prihoda od svih
plaćenih kazni. Zamislite samo da će ove kompanije završiti posao za 12,5
miliona KM, što će im se vratiti već u prvoj godini prema projektovanoj dobiti,
a u narednih 9 će zaraditi 100 miliona. Očigledno je da je nečiji lični interes
i zarada pojedinaca iznad opšteg interesa građana“, rekao je Mihajilica.
Pored toga,
naš sagovornik tvrdi da se ovdje mora postaviti i pitanje bezbjednosnog aspekta,
koje se ne smije zanemariti.
„Svi podaci
o vozačima, onim koji naprave prekršaje, pored MUP-a bi mogli da budu dostupni i
privatnim kompanijama koje dolaze iz inostranstva, a neke od njih su i iz Turske
koje imaju sumnjivu bezbjednosnu pozadinu. Ipak, to mnogo ne zanima one koji
žele da ostvare svoj interes. Ovdje je golim okom vidljivo da posla nisu čista
i da je neko forsirao da se ovako radi.
Slobodno mogu da kažem da je ovo još jedan pljačkaški poduhvat. Ipak, ja očekujem
da se od ovog odustane jer još uvijek sve možemo zaustaviti“, rekao je
Mihajilica.
Ono što je dodatno podgrijalo sumnje u cijeloj priči jeste da su se, iako se dvije, od tri kompanije koje su pobijedile na tenderu, vode kao strane firme, na otvaranju ponuda pojavili uglavnom ljudi iz Republike Srpske. Prema saznanjima „Buke“, među njima je bio i kontroverzni banjalučki biznismen Slavko Bojić, koji je poznat po mnogim unosnim poslovima sa institucijama u Republici Srpskoj, a o čemu je Buka pisala u nekoliko navrata. Kako saznajemo, Bojić je predstavaljao jednog od privatnih partnera na ovom višemilionskom tenderu.