Subotica – Prvi put na Međunarodnom regionalnom
festivalu savremenog pozorišta „Dezire” biće održana i jedna premijera.
Domaćin, pozorište „Kostolanji Deže”, večeras, prve festivalske večeri,
izvešće predstavu rađenu po motivima poeme Vladimira Majakovskog „Oblak u
pantalonama” u režiji Kokana Mladenovića.
Režija Mladenovića u subotičkom teatru nastala je iz obostrane želje
za saradnjom, i kako je rekao i Andraš Urban, direktor „Kostolanjija”,
sa velikim nestrpljenjem i iščekivanjem idu u susret ovoj premijeri. U
predstavi igraju Marta Bereš, Emeše Nađabonji, Aniko Kiš, Boris Kučov,
Gabor Mesaroš i Imre Elek Mikeš. Muziku je radila Irena Popović
Dragović, dramaturg je Kornelija Goli, scenograf Marija Kalabić,
kostimograf Marina Sremac, scenski pokret uobličila je Aniko Kiš, a
asistent reditelja je Žofija Serda.
Zbog čega je poemu Majakovskog odabrao kao polaznu tačku za
bavljenjem Oktobarskom revolucijom reditelj Kokan Mladenović objašnjava
pesnikovim porukama građanima:
Pesnik Vladimir Majakovski je 1909. godine bacio u lice
svojim sugrađanima Deset poruka o revoluciji i zbog toga proveo deset
meseci na robiji. Te poruke su sledeće: 1. Revolucija počinje – kada
ljudi više ne prihvataju nezadovoljstvo kao normalno stanje, a vi
ćutite, građani! 2. Revolucija počinje – kada se bes gladnih ne može
kupiti novcem sitih, a vi ste gladni, građani! 3. Revolucija počinje –
kad radnici odbiju da budu robovi i otmu ono što im pripada, a vi
ćutite, građani! 4. Revolucija počinje – kad moralni zakon ne postoji, a
pisani zakoni se primenjuju samo na sirotinji, a vi ste sirotinja,
građani! 5. Revolucija počinje – kad država ponižava stare, a hapsi ili
proteruje mlade, a vi ćutite, građani! 6. Revolucija počinje – kad narod
služi vlastima, a ne vlast narodu, a vi služite, građani! 7. Revolucija
počinje – kad umetnici prestanu da budu kukavice i progovore na sav
glas, dok vi ćutite, građani! 8. Revolucija počinje – kad su zabranjeni
slobodna reč i slobodna misao, a vi ste zabranjeni, građani! 9.
Revolucija počinje – kad posla i hleba ima samo za one koji cara slave i
hvale, a vi ćutite, građani! 10. Revolucija počinje – kad policija,
vojska i službe bezbednosti nisu čuvari slobode, već okupatori
sopstvenog naroda, a vi ste okupirani građani!
Analizirajući ovih deset poruka čija je podudarnost sa našom
stvarnošću zapanjujuća, pokušali smo da danas, kada obeležavamo sto
godina od Oktobarske revolucije, progovorimo o svetu u kome živimo, o
socijalnim razlikama, raspadu sistema vrednosti, ali i položaju teatra u
„novim istorijskim okolnostima”. Može li pozorište biti hrabro, ako je
poniženo? Moramo li da budemo zabavni, da bismo opstali? Može li ta
zabava biti revolucionarna, pita Mladenović.
Najavljujući vašu predstavu Andraš Urban je rekao da
ispitujete kako funkcionišu mehanizmi koji menjaju društvo. Da li ste
otkrili koji su to mehanizmi?
Ta pitanja postavljali smo i sami radeći na predstavi. Danas nije
pitanje koji su okidači društvenih promena, već da li oni uopšte
postoje, da li je promena moguća i kako da u nju iznova poverujemo.
Pokušali smo da uočimo zbog čega mirno posmatramo ogromne socijalne
nejednakosti u svetu u kome živimo, preispitamo sopstvene i kolektivne
granice trpljenja ustrojstva sveta koje nije pravedno. Jesmo li trajno
pristali na svet neoliberalnog kapitalizma i na korporativni fašizam kao
njegov poslednji stadijum? Posedujemo li empatiju prema onim slojevima
društva koji nemaju osnovnih sredstava za život? Koliko smo spremni da
žrtvujemo da bismo popravili svet oko sebe? Postoje li kolektivni ideali
i ako postoje – jesu li oni progresivni? Da li je, i pod kojim
okolnostima, iznova moguća revolucionarna promena sveta koja će biti
bazirana na ideji bratstva, jednakosti i socijalne pravde?
Šta je za vas tekovina Oktobarske revolucije kojom se bavite u predstavi?
Oktobarska revolucija nije bila prva koja je tragala za temeljnom
pravdom za sve i jednakošću svih ljudi, ali je prva koja je to ostvarila
ili je bar, u prvom zamahu revolucionarnih godina, imala nameru da
obezbedi opšti boljitak i ravnopravnost. To što je „revolucija pojela
sopstvenu decu” ne znači da je se treba odreći kao jednog od svetionika u
progresivnoj istoriji čovečanstva.
Vek nakon Oktobarske revolucije, kako vidite njen istorijski
hod, posebno s obzirom na činjenicu da danas u delu Evrope imamo
desničarske vlade?
Sto godina nakon Oktobarske revolucije istorija je zatvorila krug. Na
javnoj sceni su i dalje hulje i eksploatatori, moralne nakaze i
politikantski kameleoni. Srbija se, na sramotu, odrekla svoje levičarske
tradicije i iznova, kao i njeno okruženje, maršira udesno, smelo gazeći
svojom istorijskom stranputicom. Zato je pravo vreme da se citira
Majakovski koji u „Oblaku u pantalonama”, između ostalog kaže: „Vadite,
šetači, iz džepova ruke – potegnite bombom, kamenom il’ kamom, a ako
neko nema ruke – nek dođe da se tuče glavom! Dođite, gladni, pokorni,
tužne prilike, napustite vašljive jazbine! Dođite! Ponedeljnike i
utornike prefarbaćemo krvlju u praznike! Neka se zemlja pod noževima
seti koga je htela da upropasti!”