Na
pitanje da li se filozofija moderne ljubavi razlikuje od onih u ranijim
vremenima, a naročito da li u današnje vreme postoji rezervisanost i strah od
zaljubljivanja i strasne ljubavi, čiji je opis dao Stendal u svom znamenitom
eseju O ljubavi, nije lako dati odgovor.
U tom
eseju Stendal opisuje etape kroz koje u svojoj duši prolazi onaj koji se
zaljubljuje i uvodi pojam kristalizacije, koja je zapravo „rad duha koji iz
svega što se pred njim pojavljuje otkriva da voljena osoba poseduje nova
savršenstva“. Kristalizacija je, dakle, proces koji se događa u romantičnoj
ljubavi.
Psihoanalitička tumačenja
Emocionalni
život i ljubavne veze svakog čoveka ponaosob određene su svesnim delom njegove
ličnosti, a zapravo mnogo više njegovim nesvesnim, ukoliko prihvatimo
psihoanalitička saznanja i tumačenja.
Ona
nas takođe upozoravaju da će uticaji nesvesnog porodičnog života naših
roditelja i nesvesna opažanja koja potiču iz našeg detinjstva imati znatnu
ulogu u oblikovanju našeg odnosa prema suprotnom polu.
Izgleda
da smo i ne znajući preopterećeni balastom prošlosti i da tu nema pomoći. Tako
se tumače beskrajna i uporno ponavljanja istih ljubavnih obrazaca našeg zrelog
života: neki ljudi upadaju iz veze u vezu sa sličnim karakteristikama, biraju
pogrešne osobe, kao da su osuđeni na ista ponavljanja i da ne mogu da izađu iz
začaranog kruga.
Jaka
sudbinska zaljubljenost se u psihoanalitičkoj terminologiji objašnjava kao
prenos libida sa Ja na voljenu osobu.
S
obzirom na to da ova sposobnost ne zavisi od spoljnih trendova nego od toga da
li su pojedinci po svojoj psihičkoj konstituciji tome podložni ili ne, rekli
bismo da psihoanalitičari zaljubljivanje ne shvataju kao stvar mode niti kao
pojavu kojoj bismo se racionalno opirali.
Ona se
dogodi ili ne, a da bi se dogodila makar jedno od dvoje mora da bude sposobno
za dugotrajnu idealizaciju voljene osobe.
Romantična ljubav u poređenju
sa neromantičnom
Pod
romatničnom ljubavi u običnom životu smatraju se jaka ljubavna osećanja koja
nas iznenada obuzimaju, ne zavise od naše volje i menjaju nam život tako da
predmet ljubavi postaje centar našeg sveta. Naša najskrivenija nadanja,
blaženstvo ili prokletstvo zavise od pogleda voljene osobe, sitnih znakova
pažnje, tananih pokreta koje samo zaljubljeni primećuju jedno kod drugog.
S
jedne strane, romantična zaljubljenost je izuzetno stanje, koje one koji su
njime obuzeti baca u kovitlac divnih osećanja očekivanja, nadanja, strepnje i
strasti.
Ali
moguće nevolje kod takve ljubavi su: izloženost koja nije prijatna svakome jer
sada od drugoga zavisi vaša sreća ili nesreća, da ona ostane jednostrana, da
nastane razočarenje kada se ljubavnici ohlade, raščaraju i najzad shvate koliko
njihov partner malo odgovara njihovoj lepoj slici. Dakle, razni oblici patnje,
depresije i bolno gubljenje iluzija.
Može
se čuti mišljenje da danas postoji trend namernog bežanja od strasne ljubavi,
unapred se čuvajući bure osećanja, nepredvidljivosti i bola koji može proizići
u takvoj vezi.
Otprilike
kao strah od predavanja, opisan u Eliotovoj Pustoj zemlji, gde sudbina zemlje
zavisi od prave ljubavi muškarca i žene, ali dok Eliot slika galeriju
promašenih parova, ispostavlja se da takve ljubavi i takvog para nema.
Navodno,
savremene devojke i mladići su oprezni, radije bi stabilnu vezu bez mnogo lude
ljubavi, ali i bez neprijatnih posledica iste.
Ili se
čak i sasvim izbegava bilo kakav vid vezivanja, živi se usamljeno, ili su veze
sasvim površne i partneri se često menjaju, bez većih stresova u ostavljanju,
jer će stari ubrzo biti zamenjen novim. Osim eventualne frustracije da ni tu
nešto nije normalno.
Kod
neromantične ljubavi, osim ovog elementa izbegavanja ljubavnog bola, prisutan
je i drugi racionalni element, a to je društveni, to jest želja za društvenim
položajem i prestižom, pa se ljubav može podrediti ili prilagoditi njemu.
Možda
slavni par neće biti spojen strasnom ljubavlju, ali će imati isti interes,
sklonost ka glamuroznom životu, pokazivanju uspeha i bogatstva, umetničke
ambicije koje valja progurati, sponzorstva koja treba pokriti.
Takođe,
ima dosta parova gde su supružnici i poslovni saradnici, i to može odlično i
dugotrajno da funkcioniše.
Upoznavanje preko interneta
Većina
ljudi koji naginju onome što se zove porodični život, svoje supružnike je
pronašla za vreme dok su išli u srednju školu i studirali. Ako ne tada, onda
eventualno na poslu, među kolegama i koleginicama.
Međutim,
ako se ne pronađe odgovarajući partner dok je čovek još relativno mlad, spreman
da voli, fleksibilan, neopterećen gorkim iskustvima, a ima sklonosti ka bračnom
životu, prilike da će se to dogoditi s godinama opadaju.
Poznato
je da vremenom zahtevi u odnosu na ljubav kakvu bismo želeli rastu, postajemo
izbirljivi, ne priznajemo svoje mane ali zato dobro vidimo tuđe, postajemo
pomalo ograničeni i budalasti, svakako ne lepši, ali i dalje se naravno sviđamo
samima sebi, i greška mora da je u drugima koji ne uviđaju naše savršenstvo.
Za one
koji ne izlaze puno, a često su onlajn, savremeno doba ima još jednu ponudu.
Moguće je okrenuti se traženju prave osobe preko specijalizovanih sajtova na
internetu, koji su zamenili klasične agencije za bračno posredovanje.
I
inače se mogu upoznati divni ljudi preko interneta, možda ne na tim sajtovima,
ko zna.
Izvor kultivisise.rs