Žiri ovogodišnjeg, 62. po redu Sterijinog pozorja, nije želeo “da nagrađuje osrednjost”. Radije su hteli, kako je rekao Predrag Miki Manojlović, da postave pitanje gde je pozorište danas i kakav je odnos naše države prema kulturi. Tako se dogodilo da prvi u istoriji žiri nije nagradio nijednu predstavu.
Isidora Žebeljan, Emina Elor, Nikita Milivojević, Aleksandar Popovski i Predrag Miki Manojlović, članovi žirija do ove odluke došli su jednoglasno.
Umesto toga, dodeliuli su “dve zaslužene Sterijine nagrade: Sterijinu nagradu svim učesnicima 62. pozorja i Specijalnu Sterijinu nagradu publici 62. Sterijinog pozorja”.
Odluka da se ne dodele tradicionalne nagrade izazvala je burne reakcije u stručnoj i najširoj javnosti, a Kokan Mladenović, čija je predstava “Na Drini ćuprija” osvojila nagrade kritike, publike i redakcije “Dnevnika”, čak ju je nazvao “terorističkim aktom” protiv pozorišta.
“Danas, sagledavajući ambicije, talenat, napore, viđene domete i okolnosti u kojima stvaraju učesnici takmičarskog programa, u vremenu nenaklonjenom pozorišnom stvaralaštvu i institucijama kulture, te posebno u složenim i teškim uslovima u kojima Sterijino pozorje nekako opstojava, kao i primernu odanost novosadske publike Sterijinim igrama, žiri jednoglasno odlučuje da dodeli dve zaslužene Sterijine nagrade: Sterijinu nagradu svim učesnicima 62. Pozorja i Specijalnu Sterijinu nagradu publici 62. Sterijinog pozorja”, naveo je žiri u obrazloženju.
“U svoje lično ime, u ime glumačkog ansambla i svih saradnika bez čijeg kreativnog doprinosa ne bi bilo predstave ‘Na Drini ćuprija’, optužujem žiri Sterijinog pozorja u sastavu: Miki Manojlović, Aleksandar Popovski, Nikita Milivojević, Isidora Žebeljan i Emina Elor, da su zarad najvulgarnijih političkih presija, ili neoprostive količine ličnih sujeta, svojim odlukama ponizili sve glumce, reditelje, scenografe, kostimografe, kompozitore, koreografe i samu instituciju Sterijinog pozorja”, reagovao je na društvenim mrežama reditelj Kokan Mladenović nakon što je žiri “Sterijinog pozorja” doneo odluku da nikom ne dodeli glavnu nagradu festivala.
“Ne postoji količina sramote kojom se može anulirati ovaj besmisleni teroristički akt protiv pozorišta i onih koji ga čine.”
Miki Manojlović je detaljnije obrazložio odluku:
“Ova odluka nije ni protiv koga, ona govori i upućuje gde smo u poslednjih 15 godina – od 2000. do danas, gde se nalazi naša kultura, zašto pozorište postaje sve gore i gore, i gde je zapravo smisao našeg postojanja”, rekao je Manojlović u ime žirija.
Ove godine je učestvovala na festivalu i predstava akademika i dramskog pisca Dušana Kovačevića “Hipnoza jedne ljubavi”.
Kovačević je bio u Novom Sadu, ali kako je rekao igrom slučaja.
“U Novom Sadu sam bio poslednjeg dana takmičarske selekcije i išao sam prvenstveno zbog obaveza u Matici srpskoj, gde je bila priča o savremenom čoveku i civilizaciji”, rekao je on za Blic.
Dakle, našao se u Novom Sadu zbog predavanja koje je držao u Matici srpskoj.
“Što se tiče samog Sterijinog pozorja, ne odlazim tamo već dugo godina, jer je ono odavno ušlo u jedan put prema slepoj ulici, a sad je došlo do zida. Tako da mene ovo ništa ne čudi”, rekao je Kovačević.
On je rekao da ha čudi jedna druga stvar.
“Tamo sam sticajem okolnosti bio uoči predstave jer sam imao razgovor oko programa Sterijinog pozorja i ja i ljudi koji su pratili predstavu nismo videli nijednog člana žirija. Da li oni predstave prate telepatski ili imaju informacije kakava je koja predstava pa ne moraju da gledaju, ali ja nisam video nikoga od njih.
Uz dužno izvinjenje ako je neko od njih bio tamo maskiran, pa ga nisam prepoznao. Doneti odluke a da ne gledaš predstavu je malo, što bi se reklo, neobično”, rekao je Kovačević.
Zbog takvih stvari, reći će i to, on piše predstave za publiku, a ne za članove žirija.
“Sa velikim zadovoljstvom pišem predstave za publiku, a ne za ovo neko društvo što se skupi s vremena na vreme da nešto procenjuje… Da sam to radio i imao nekakav obzir prema njima, ja odavno ne bih pisao. Sve u svemu, najbolji komentar na tu odluku je njihova odluka”, rekao je Duško Kovačević.
Reagovala je i dramska spisateljica Biljana Srbljanović:
“Čemu dobrom služi ovakav strašan prezir koji je žiri Sterijinog pozorja pokazao prema svim svojim koleginicama i kolegama u takmičarskom programu? Među njima ima autora i predstava koje su nastale uprkos životu, ima mladih vrednih umetnika, kojima je potrebna prilika za afirmaciju, ima velikih tekstova i ozbiljnih uloga. Ako je tačno ovo što se piše po mrežama, da je postojao politički sukob u okviru žirija, onda bi to hrabri članovi žirija trebalo otvoreno da kažu. U svakom slučaju, prezir i pogled sa visine, odluka da se ne dodeli niti jedna jedina nagrada, a pod izgovorom da su njima “sva deca jednaka” nije dobar ni po pozorište, ni po kulturu, ni za društvo u celini”.
Ona je ovo nazvala potezom nezameranja za koji nije potrebna nikakva hrabrost.
“Pošto je objašnjenje žirija nemušto, a jedine druge informacije, koje niko ne poriče, dolaze sa mreža, sklona sam da u njih poverujem i u tom slučaju kažem da sam razočarana nedostatkom snage žirija i hrabrosti da odbrane svoje, ma kako politički nepopularne stavove, i da donesu odluku da nikome ne dodele nagradu, da je ne bi dali Kokanu”, rekla je Biljana Srbljanović.