Cilj atlasa ljudskog tela, čija će izrada verojatno trajati duže od decenije, jeste da odredi sve vrste i svojstva svih ljudskih ćelija u tkivima i organima
Ćelije su ključne za razumevanje biologije zdravlja i bolesti, ali naučnici još uvek ne znaju koliko ih imamo, koliko vrsta postoji, i koliko se one razlikuju od organa do organa, rekao je jedan od autora projekta.
“Inicijativa o atlasu ljudskih ćelija je početak nove ere razumevanja ćelija”, istakla je Sara Teihman, predvodnica za ćelijsku genetiku na britanskom institutu Sanger.
“Otkrićemo nove vrste ćelija, saznaćemo kako se one s vremenom menjaju tokom rasta i bolesti, i steći bolje shvatanje biologije”, dodala je Teihmanova.
Projekat trenutno vodi grupa naučnika Instituta Broad s MIT-a i Harvarda u SAD-u, Instituta Sanger i Velkom Trasta u Velikoj Britaniji, ali ideja je da u njemu učestvuju naučnici i donatori iz celog sveta.
Atlas će biti dostupan celom svetu, a naučnici se nadaju da će to transformirati istraživanje ljudskog razvoja i progresije bolesti poput astme, Alchajmerove bolesti i raka.
Ljudsko telo se sastoji od milijardu ćelija, temeljnih jedinica života koje se dele i rastu, i u fazi embriona preuzimaju određene funkcije koje postepeno dovode do razvoja različitih vrsta ćelija, poput kožnih ili neurona.
Do nedavno je naučno znanje o ćelijama bilo ograničeno na ono što se može zaključiti posmatranjem pod mikroskopom ili genetskom analizom grupisanih ćelija.
Al, tehnološki napredak u području poznatom kao genomika jedne ćelije doveo je do toga da naučnici danas mogu da izdvoje individualne ćelije iz različitih tkiva i organa, analiziraju njihova svojstva i mere i opisuju koji se molekuli u njima stvaraju.
“Sada imamo alate za razumevanje onoga od čega smo sastavljeni, što nam omogućuje da shvatimo kako naša tela funkcionišu, i da otkrijemo šta se događa sa svim tim elementima tokom bolesti”, rekao je Aviv Regev s instituta Broad, koji radi na projektu.
“Verujemo da će uspešan opis svih ćelija u zdravom ljudskom telu uticati na gotovo sve aspekte biologije i medicine u decenijama koje dolaze”, zaključio je Regev.