Nakon buke oko Gregzita i ostvarenja Bregzita, pred EU je
još jedna kriza, a zvaće se – Fregzit. Ta kriza pokazaće se kao najgora do
sada. Zbog istorijskih i institucionalnih raloga, francuski izlazak iz unije
bio bi “kataklizmičnih” razmera i kolavka EU postala bi i njen
grobar.
Ruševine od Drugog svetskog rata još nisu bile ni počišćene
kada je Francuska postavila temelj Unije. Ova zemlja bila je jedina sposobna da
50ih pokrene proces ponovne izgradnje kontinenta. Vremenom, sve bližim
ekonomskim, monetarnim i političkim vezama, zemlje koje su konstantno kroz
istoriju ratovale stvorile su novu Evropu u kojoj je izgledalo kao da je jedina
budućnost Evropljana život u uniji.
Kada je Šarl de Gol 1958. godine potpisao Rimski sporazum,
koji predstavlja začeće EU, njegova ideja je bila Evropa jednakih u kojoj će
Francuska biti malo “jednakija” od ostalih. De Golov cilj bio je
suverenitet Francuske, a na uniju je pristao samo kako bi pokazao istorijsku
veličinu Francuske.
Vremenom, dok su francuske vlasti ciglu po ciglu gradile
evropski projekat, ekonomija zemlje se urušavala. Istovremeno, zemlju je stigla
i imperijalna prošlost kada su se u zemlji naselile stotine hiljada imigranata iz
nekadašnjih kolonija u Africi.
Inicijalni plan da se smanjen rast privrede reši prilivom
jeftinije radne snage, pretvorio se u najveći kulturološki problem sa kojim se
Francuska siočava – problem koji je dao polet ekstremnoj desnici kao što je
Nacionalni front.
Anketa sprovedena prošle godine pokazala je da bi, u slučaju
ponavljanja referenduma o evropskom ustavu, 62 odsto Francuza glasalo protiv.
Istovremeno, popularnost francuskog predsednika Fransoe Olanda je veoma opala,
što pokazuju ankete sprovedene posle Bregzita, prema kojima predsednika
podržava samo 16 odsto glasača.
Osim toga, i u Olandovoj stranci se sve više oseća
anti-evropski stav, naročito kod Arnoa Montebura, bivšeg ministra ekonomije,
koji je veliki protivnik mera štednje i globalizacije, a svoj stav prema EU
definiše kao “euroiscrpljenost.
Ipak, od svih političkih igrača u Francuskoj, nikome Bregzit
nije dao vetar u leđa kao Marin Le Pen. Nakon što se na konferenciji za štampu
pojavila u lisicama napravljenim od zlatnih zvezdica, Le Penova je čestitala
Britaniji i počela govor o tome kako Francuska može i mora biti sledeća, pritom
igrajući na kartu imigracije, religije, rase, terorizma i sličnih tema koji,
čini se, sve više okupiraju umove Francuza.
Još 2014. godine, Le Penova je obećala da će referendum o
članstvu u EU biti prva stvar koju će uraditi ako bude izabrana za predsednicu.
Posle Britanije, njeno obećanje mnogo manje deluje kao fantazija. Imajući u
vidu da su sve skorašnje ankete pokazale da Nacionalni front ima više podrške
od ostalih partija, što će teroristički napad u Nici samo povećati, referendum
o Fregzitu zaista više nije nešto iznenađujuće.
Jedina stvar koja za sada sprečava Le Penovu da pobedi jeste
francuski izborni sistem, prema kojem dva najuspešnija kandidata moraju
odmeriti snage i u drugom krugu, gde su, bar do sada, protivnici Nacionalnog
fronta bili ujedinjeni, piše newsweek.rs