Mnogi su u Aušvicu umrli, i mnogo je ljudi patilo. Oni koji
su preživeli – poput Hirta – bili su srećni.
Tako je govorio ovaj muškarac, sve do ove nedelje, kada je lokalnim medijima
uputio pismo izvinjenja od 15 strana u kojem objašnjava da nikad nije bio
zarobljenik logora u kojem je stradalo više od milion ljudi.
Uprkos tome što su njegove priče bile snažne i dirljive, Hirt navodi da je sve
bila laž.
“Pišem danas kako bih se javno izvinio za štetu koju sam naneo drugima svojim
opisima života u Aušvicu. Nisam bio zarobljen u tom logoru. Nije mi bila namera
da umanjim ili zasenim stravične događaje koji su se zaista tamo dogodili
lažnim tvrdnjama da sam bio tamo”, napisao je.
Njegovo priznanje stiglo je nekoliko nedelja nakon što je istoričar Endru Rajd
iz Njujorka posumnjao u njegovu priču, piše Independent.
Gospodin Rajd je sa nekoliko svojih studenata prisustvovao jednom od Hirtovih
govora, kada je shvatio da nekoliko navoda ne odgovara istini.
Nakon detaljnog istraživanja, poslao je pismo od 25 strana medijima u kojem
kaže da gospodin Hirt iznosi neistinite navode.
Hirt se početkom juna izvinio Rajdu, koji ga je nagovorio da uputi javno izvinjenje.
U svoju odbranu istakao je da je čvrsto želeo da spreči da životna priča o
jednom od zatvorenika – Primu Leviju, padne u zaborav.
Nakon što je pročitao Levijeve memoare, Hirt je odlučio da njegov zatvorenički
broj, 174517, istetovira na svoju ruku. To je učinio nakon što je Levi izvršio
samoubistvo 1987. godine.
“Želeo sam da mu odam počast na taj način, a tetovaža mi je ujedno poslužila
kao podsetnik na to koliki je uticaj taj čovek izvršio na moj život. Nisam imao
želju da ukradem njegov identitet – to je jednostavno način na koji izražavam
žaljenje za tim čovekom”, objasnio je.
Uprkos neistinitim navodima, lokalni list Lebanon dejli njuz navodi da je priča
gospodina Hirta izuzetno dirljiva.
“Molim da mi oprostite, ako osećate da možete. Zaboravite me, ako ne možete i
smatrate da tako treba. Ali uvek u srcu i mislima nosite sećanje na Holokaust”,
zaključio je.